ČIME Srbi iznenađuju strance, a čime stranci Srbe?

Evo nekih mojih zapažanja koja ne zvuče uvek kao pohvala, ali koja sam pribeležio tokom mog rada u Beogradu.

* * *

Srbi sebe vide kao "centar vaseljene" na Balkanu. I to ne bez razloga. Srbi su osnivači prve balkanske države - Velikožupanske Srbije, tj. Raške (11. vek). Tokom čitave svoje istorije oni su imali glavnu ulogu u borbi za oslobođenje regiona od stranih zavojevača - Turaka, zatim Austrougara i Nemaca.

* * *

Junaci srpskih epskih pesama su odvažni "hajduci", odmetnici koji su živeli blizu granice, pljačkali Turke, a potom bežali u susednu Austrougarsku ili u planine. Takvi postupci, kako sam primetio, ostavili su na Srbe specifičan trag. Naglo se zaustaviti nasred prometne ulice, bez obzira na druge prolaznike, drsko hodati po kolovozu, glasno razgovarati na javnim mestima, dugo se parkirati i tako pregraditi ulicu - sve su to uobičajene pojave u Beogradu.

* * *

SRBI su ponekad odveć bezbrižni. U javnom prevozu nikada ne obraćaju pažnju na ostavljene stvari ili na ljude sumnjivog izgleda. Čak su i najvažniji državni objekti slabo čuvani.

U mojoj zgradi u Moskvi obezbeđenje na ulazu je gotovo isto kao i na ulazu u Predsedništvo ili u zgradu Vlade Srbije.

Telefone, koji se danas lako prisluškuju, uvek nose sa sobom. Nose ih čak i visoki rukovodioci. U današnjem svetu sve je to deo nekog vremena, posebno u regionu u koji se vraća na stotine vehabija sa Bliskog istoka. A ni zapadni dobročinitelji ne spavaju.

* * *

Srbi su veoma komunikativni. Ovdašnjoj kulturi vrlo je svojstveno ono što se zove small talk. Ovde, međutim, to često prelazi granice obične formalnosti. Ako ste više puta svratili u prodavnicu, na benzinsku pumpu, u perionicu, zanatsku radnju i slično, odmah će vam se obratiti i pitati "Kako je?", "Šta ima novo na poslu?", "Kuda idete?", "Jeste ste se odmorili za vikend?" itd. Iz učtivosti. Ali, pri tome, ponekad očekuju detaljan odgovor. To ne znači da neko pokušava da sazna nešto lično o vama, već samo želi da ljudski popriča sa vama. Vi više niste tuđinac. I počinju da vam se obraćaju na "ti", rečima "komšija", "komšinice".

* * *

DANAS je automobil od predmeta luksuza postao relativno dostupno sredstvo prevoza. U Rusiji se taj proces odigrao ranije i sada je više reda na putevima. Na to je uticala izgradnja novih puteva, parkirališta, s jedne strane, i uvođenje strogih ograničenja, s druge strane. Digitalna kontrola ponašanja vozača višestruko je pojačana. Ljudi su počeli kulturnije da voze. Srbiji sve to tek predstoji. Beogradu preti saobraćajni kolaps, iako je grad deset puta manji od Moskve. To je za njega ozbiljan izazov. I već mu je upućen.

* * *

Srbi ne koriste znak "Glavni put" i zato, kada se čovek približi raskrsnici, mahinalno usporava i trudi se da pogodi koji je znak za drugog korisnika prevoza. Neretko vozač, kada ošteti tuđi automobil, pobegne sa mesta događaja. To se, uostalom, dešava i u drugim zemljama.

Za Srbe je svojstveno da otvoreno izražavaju svoje emocije i zato se svakodnevni razgovori često vode povišenim tonom. Za vreme vožnje svaki čas se čuju zvuci automobilske sirene.

Saobraćajna pravila u Srbiji su uslovna, kao i mnoštvo drugih. Onaj koji napravi prekršaj obično se ne oseća krivim, već prokomentariše: "Šta mi mogu?!"

Tu je i sklonost vozača da zloupotrebljavaju četiri žmigavca. Ako je iz nekog razloga potrebno da se zaustavi nasred puta (radi razgovara telefonom, kako bi izašao saputnik, sačekao prijatelja itd), Srbin uključi četiri žmigavca i zakrči put. Pritom, niko mu ne trubi, kao da tako i treba da bude. U Rusiji u sličnoj situaciji vlasnici automobila ne bi skrivali ljutnju, kamere bi snimile prekršaj i stigla bi poštom solidna novčana kazna, tzv. čestitka.

* * *

Srbi, kao i Rusi, skloni su da veoma veliku pažnju poklanjaju uređivanju vlastitih kuća i dvorišta dok javna mesta mogu decenijama da ostanu neuređena.

* * *

TREBA reći nešto i o radu komunalnih službi. U Rusiji radnici Gradske čistoće odnose smeće, ali i čiste javni prostor (i to ne samo ulice već i dvorišta). Moskovske ulice su čistije od beogradskih. Krug obaveza srpskih čistača ulica daleko je manji. Mnoga pitanja još nisu regulisana kako treba.

Zimi, sneg koji pada dva do tri puta godišnje, ne čiste - čekaju da se otopi. Nekad nedeljama. Prema zakonu, za prostor ispred kuće odgovaraju vlasnici, a komunalni radnici čiste samo kolovoz. Kolovoz čiste, trotoare - nikada.

* * *

Rusija je aktivno otpočela rad na sortiranju smeća. Srbi se time malo bave. Na nekim mestima, naravno, trude se da uvedu taj sistem: na aerodromu, na primer... Ali bez posebnog uspeha. Video sam kako u sali za poletanje spremačica uzima i baca kese za đubre iz raznih delova kontejnera u jedan. Tako se, uglavnom, to i završava.

* * *

U RUSIJI trista godina država ima monopol nad proizvodnjom alkohola. U Srbiji je i dalje živa kultura domaće proizvodnje. U vezi s ovom temom: u Rusiji piju dok se ne napiju, vlada običaj "biti totalno pijan" uz periodično totalno uzdržavanje, dok u Srbiji piju pomalo, ali kontinuirano. Ovo drugo je, očito, bolje. Istini za volju, "ozbiljno pijane ljude" u Srbiji nisam sretao.

U Rusiji se alkoholna pića bilo koje jačine ne mogu nabaviti posle 23.00. Čuvari reda vode borbu s nelicenciranim i nelegalnim alkoholom. U Srbiji nema vremenskih ograničenja prodaje alkoholnih pića. Ne postoji ni ozbiljna kontrola kvaliteta alkohola. U provincijskim gradovima peku rakiju svuda i u svako doba. Jednom će to postati problem.

* * *

Beograd i Moskva imaju mnogo sličnih problema. Moskva se poslednjih godina trudi da ih reši. Srbija se tek sprema da ih rešava.

Tužan prizor predstavljaju neke beogradske zgrade, sa fasadama koje se ljušte, koje su išarane grafitima.

Pada u oči veliki broj napuštenih zgrada. Ponekad se stiče utisak da se nalaziš u Moskvi devedesetih. Istina, poslednjih godina vlasti su se ozbiljno i energično latile uređenja gradskog enterijera. Prestonica je počela da dobija izgled kakav joj dolikuje.