ZAŠTO su nas bombardovali?! Mi smo, kao državna televizija, izveštavali građane, objektivno, istinito, pravovremeno i, zašto ne reći, patriotski. Bilo je onih koji su se plašili da rade u ratnim uslovima. Razumljivo je to. Čak i u vreme kada smo radili pod radnom obavezom, onima koji su se plašili generalni direktor je poručivao da idu kući. Bez ikakvih sankcija. Lično sam bio svedok u nekoliko situacija. A bilo je i takvih koji su nas lagali kako bi izbegli svoje radne zadatke. Imena im ne pominjem, jer ne zaslužuju da budu na ovim stranicama, a neki i danas koračaju hodnicima RTS-a.

Radili smo danonoćno, u smenama, sa smanjenim brojem žena i devojaka, za koje smo tih ratnih dana smatrali da bi više trebalo da su kod kuće nego na poslu. Muškarci su bili opterećeniji jer je dosta kolega ratni raspored imalo van RTS-a. Izveštavao sam iz Beograda i okoline sa snimateljem Životom Neimarevićem. Možda će to izgledati čudno, ali bilo je situacija kada su se novinari "otimali" za zadatke. Kao da nije bio rat! Trudili smo se da naši reporteri, novinari i snimatelji budu na svakom mestu, i uspevali su u tome.

SLALI smo u svet istinitu sliku koja je razdraživala glavešine NATO-a. Posebno onaj "nevidljivi" F-117 koji je srušen iznad Buđanovaca! Kakav je to šok bio za Si-En-En, Solanu, Klarka, Klintona i njihove saveznike. Ili čuveni naš snimak kada ja NATO bombardovao kolonu albanskih izbeglica kod Đakovice i ubio 75 ljudi. Vesli Klark je pokušao da podmetne to našim avionima, ali kada smo mi prikazali snimke delova američkih bombi, Vesli je "zaveslao" da je to bio vojni konvoj?! Ali slika RTS-a sa ugljenisanim telima i pogođenim traktorskim prikolicama je mnoge saveznike NATO-a uverila da Klark ne govori istinu.

Nakon detaljnih analiza u Klarkovom štabu, general je u zoru 15. aprila 1999. pozvao Havijera Solanu i, kako piše u svojoj knjizi "Vođenje modernog rata", pored ostalog, rekao: "Mislim da smo mi to uradili. Mislim da je to bio jasan slučaj pogrešne identifikacije cilja, i preporučujem da to objavimo na konferenciji za štampu" - rekao je tada Klark.

RTS jeste Klintona, Klarka, Solanu, Šeja, Olbrajtovu, Blera smatrao zločincima i lažovima i prikazivao svakodnevna razaranja naše zemlje koje su njihovi avioni činili sa bezbednih visina. Zapadne medijske kuće to nisu objavljivale. Očito je, u to sam potpuno ubeđen, da se zločincima rad RTS-a nije dopadao! Amerikanci ne vole da gledaju mrtvačke sanduke sa svojim vojnicima u njima, niti oborene avione NATO-a, posebno ne u periodu kada je ta organizacija slavila 50 godina postojanja. A i prevarili su se u računici da će se sve brzo završiti.

IAKO mnogi misle da smo izgubili medijski rat, ja se ne slažem. Svojim angažovanjem borili smo se protiv satanizacije našeg naroda koja je tih godina dostigla vrhunac. Istina koja je odavde odlazila u svet nije se dopadala zločincima. Trebalo je napraviti nešto veliko, što će povratiti uzdrmani autoritet NATO-a. Da li je onda neka ludačka glava NATO-a naredila da se zaustavi RTS?! NATO generali su 8. aprila 1999. objavili da je legitiman cilj RTS, specijalna studija i releji, jer se koriste kao "instrument represije i propagande".

Naime, vrlo brzo posle bombardovanja, nekoliko rukovodilaca RTS-a etiketirano je da su, navodno, "znali kada će zgrada televizije biti bombardovana, a nisu evakuisali zaposlene, odnosno ostavili ih u zgradi u interesu Miloševićeve propagande". Zar je zaista moguće da neko pomisli da bi ljudsko biće moglo da ćuti o tajni koja može ubiti nevine?

dve decenije kasnije, posle zločina koji su počinili nad SRJ, oglasile su se i neke ambasade sa izrazima saučešća! Beta, Insajder, štampani i elektronski mediji objavili su to, naravno:

"Pamtimo 24. mart kao dan kada je diplomatija podbacila i izražavamo iskreno žaljenje zbog civilnih žrtava tokom događaja iz 1999. godine", ističe se u zajedničkoj izjavi saučešća predstavnika ambasada Kanade, Francuske, Italije, Nemačke, Holandije, Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država.

"Saučestvujemo sa bolom svih onih koji su u ratovima devedesetih izgubili svoje najmilije", naglašava se u izjavi, povodom 20. godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Kasno Marko na Kosovo stiže, kaže narodna poslovica!

NAŠ narod pamti aktere "Milosrdnog anđela" koji su hiljade srpskih porodica zavile u crno. Sećate li se Klintona, Blera, Solane, Klarka, Olbrajtove. Sudovi SRJ osudili su sve te glavešine na višegodišnje robije. Podsetimo, Okružni sud u Beogradu je, 21. septembra 2000, 14 čelnika zemalja Zapadne Evrope u odsustvu osudio na po dvadeset godina zatvora. Tu presudu je 19. juna 2001. ukinuo Vrhovni sud i vratio predmet Okružnom sudu. I, šta bi!? Novi predvodnici "demokratije", lideri DOS-a, posle petooktobarskog prevrata, ukinuli su te presude. Zašto?

List Espreso, 31. marta 2019, pored ostalog, piše: "Verovali ili ne, ali čak ni Srbija ne goni ljude koji su odgovorni za smrt između 1.200 i 2.500 ljudi i oko 5.000 ranjenih, od kojih je 89. dece. Nijedan sud u svetu protiv odgovornih u ovom zločinu ne vodi ni istražni postupak, niti je za to iskazao nameru. Da sve bude još gore, čak ni Srbija nikoga krivično ne goni. Srbija je svojevremeno podnela optužnice protiv čelnika NATO alijanse i zemalja koje su učestvovali u bombardovanju Srbije.

TAČNIJE pred Okružnim sudom u Beogradu bilo je i počelo suđenje grupi zapadnih političara i predstavnika NATO-a koji su optuženi za 'zločine' tokom bombardovanja SR Jugoslavije. Tu grupu političara okružni javni tužilac u Beogradu optužio je za više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti SR Jugoslavije i protiv čovečnosti i međunarodnog prava."

"Ipak sve je obustavljeno 2001. godine kada je okružni javni tužilac odustao od optužnice protiv 14 čelnika zapadnih zemalja i NATO. Prethodno je Vrhovni sud, 5. oktobra 2000, ukinuo presudu protiv gore navedenih lica koja su u prvostepenom postupku osuđena na 20 godina zatvora i vratio je Okružnom sudu. Tako se završilo sve, a gore navedeni su oslobođeni svake odgovornosti i to od strane Srbije i, kako saznajemo, nisu više ni na spisku ljudi koje `juri` Srbija", piše Espreso.