PERIOD između 1936 i 1949. bio je najburniji u životu Stevana Dedijera. Bio je saveznički padobranac u Drugom svetskom ratu, član američke vojne obaveštajna službe OSS, koja je preteča CIA i Titov tajni borac za komunizam u Grčkoj, gde je podržavao generala Markosa. Prošao je padobranski kurs i specijalnu obuku, pa je postao telohranitelj američkog generala Maksvela Tejlora, komandanta 101. letačke divizije.

Tokom rata bio je najbolji redov u padobranskoj 101. američkoj diviziji, možda i zato što je skakao iz aviona uz poklič: "Živeo Staljin!" Sam Dvajt Ajzenhauer je dozvolio da početkom 1945. pređe u jugoslovensku armiju. Učestvovao je u tajnoj operaciji "Market Garden" posle iskrcavanja saveznika u Normandiji, koja se nije slavno završila. To je bio vojni desant, u kome je Stevan Dedijer bio jedan od najboljih. Ta obaveštajna akcija i ugled koji je stekao kod američkih generala pomogli su mu kasnije da se susreće sa gotovo svim direktorima CIA.

BILO je planirano njegovo prebacivanje u Jugoslaviju, ali je on u jednom razgovoru rekao da će ubiti Dražu Mihailovića ukoliko bude upućen u njegov štab. Posle tri dana morao je da pakuje kofere, izbačen je iz OSS, uz upozorenje da ćuti o onome što je naučio tokom obuke. Kada se posle rata vratio u Beograd kao član KPJ dobio je obaveštajni zadatak da pomaže grčkim komunistima i partizanima kako bi zadržali vlast u Grčkoj. Protivnici generala Markosa bili su Englezi, koji su posle podele interesnih sfera želeli da Grčku učine kapitalističkom zemljom i svojim političkim satelitom.

Tokom Drugog svetskog rata u Grčkoj je započeo građanski rat, jer su se levičarski i desničarski pokreti otpora borili jedni protiv drugih, ali su ELAS, levo vojno krilo, i EAM, komunistička organizacija, kontrolisali najveći deo slobodne teritorije Grčke. Kada su desničari preuzeli vlast 1946. Komunistička partija Grčke (KKE) je povela rat protiv njih.

JUGOSLAVIJA i SSSR su tada počeli u Grčku, iz Makedonije, da ubacuju ratne veterane koji su osnovali Demokratsku armiju Grčke. Njen komandant je bio Markos Vafijadis, poznatiji kao general Markos. Armija je imala baze u Jugoslaviji i koristila se gerilskom taktikom. U novembru KKE je oformila Privremenu demokratsku vladu na čelu s generalom Markosom.

Atinska vlada zabranila je rad KKE. Komuniste je stavila izvan zakona, i uvela strogu cenzuru štampe. Komunisti iz Jugoslavije, predvođeni Svetozarom Vukmanovićem Tempom, sa kojim je bio i Stevan Dedijer, pomagali su grčkim komunistima i partizanima tako što su ih tajno snabdevali oružjem, borcima i novcem. Međutim, Velika Britanija je uspela sa grčkom desnicom da potisne komuniste i sruši generala Markosa, pa je i akcija Stevana Dedijera proglašena završenom.

POSLE Grčke iskusni obaveštajac je dobio novi poverljivi zadatak. Josip Broz Tito, Politbiro KPJ i Udba angažovali su Stevana Dedijera da kontroliše Pavla Savića u Nuklearnom institutu "Vinča" i pomogne da Jugoslavija napravi atomsku bombu. Dedijer, koji o tome ništa nije znao, prihvatio je ovaj partijski i tajni obaveštajni zadatak. Bilo je to vreme sveopšteg ludila koje je zapamćeno isključivo kao "Titovo ne Staljinu i Rezoluciji Informbiroa" i lova na sve komuniste koji su ostali verni Sovjetskom Savezu.

Stevan Dedijer se za vreme Rezolucije IB 1948. godine opredeljuje za Tita. Svoju lojalnost Partiji je dokazao kada je Udbi uredno prijavio da dr Mirko Marković održava veze sa Staljinovim ljudima. Inače dr Marković je, po liniji NKVD-a, u Americi bio Stevanov šef.

TIH godina se u uspaničenom jugoslovenskom rukovodstvu rodila ideja da se napravi atomska bomba. Toliko su sumnjali u atomske fizičare i naučnike uopšte, da je čitav poduhvat direktno bio u nadležnosti Politbiroa i Udbe.

- Bez moga znanja odlučili su da me uključe u izradi atomske bombe po Titovoj želji - napisao je Stevan Dedijer. - Rekli su mi to jednoga toplog nedeljnog poslepodneva, u septembru 1949. godine. Milovan Đilas i Edvard Kardelj su gotovo svečanim glasom saopštili da je Tito rekao: "Moramo imati atomsku bombu! Napravićemo je pa makar koštala i polovinu našeg nacionalnog dohotka za nekoliko godina!"

Pavle Savić je potpisao obavezu u Centralnom komitetu da će napraviti bombu za godinu dana. On je u to bio upućen, jer je radio uoči rata u Parizu sa Irenom Žolio Kiri. Bio je ubeđen da je pronašao novi princip fisije, ne uranijuma, nego nekih drugih elemenata, kao što je, na primer, cink.

- Međutim, nešto se čudno sa Savićem događalo, počeo je da vrda. Pavle Savić je - piše u memoarima Dedijer - imao neke veze odranije sa Rusima, pa je ispalo da nam sovjetski agent pravi atomsku bombu usred našeg sukoba. Moj zadatak je, kako mi je Kardelj rekao, bio "da nam pomogneš da napravimo tu bombu, da vidiš kako Savić to radi i zašto stalno odugovlači. Moramo to što pre imati. Idi u Vinču, radi tamo i smesta raščisti situaciju!" Kao vredan partijski kadar morao sam da bez pogovora prihvatim povereni zadatak kao da mi je naređeno da napišem proglas za "Prvi maj".

TITO je za potrebe pravljenja atomske bombe osnovao tri nuklearna instituta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Odvojio je za taj projekat 35 miliona dolara. Atomska istraživanja bila su u delokrugu rada Rankovićevog pomoćnika za logore, Jovana Kapičića. Ne samo da su se udbaši razmileli po Jugoslaviji da s vojskom traže rudu uranijuma, nego su i po najvećim svetskim bibliotekama krali stručne časopise, koji su, inače, bili u slobodnoj prodaji.

I tako je postao direktor Instituta za nuklearna istraživanja u Vinči. Dedijer je Pavla Savića zatekao u kancelariji kako telefonira: "Opet nema vode! Hapsi direktora vodovoda." Stevan ga pita:" Pajo, šta si ti, jesi li žandar ili naučnik, što da hapsiš šefa vodovoda?"

I vrlo brzo je otkrio kako Pavle Savić sa svojom ekipom ne zna da napravi atomsku bombu. Problem je bio samo kako to da saopšti političkom rukovodstvu.

- PAJA Savić je bio otkrio Ameriku, a mislio je da je Indija. On je otkrio da se nešto čudno događa kad bombarduješ uranijum sa neutronima, a nije razumeo da je to fisija. Ivan Supek, koji se pravio da je veliki naučnik, bio je Aleksandru Rankoviću deset godina savetnik, a nikad mu nije iskreno rekao da odustanu od te budalaštine o atomskoj bombi - govorio je Stevan Dedijer, koji je pedantno špijunirao šta sve Pavle Savić radi i o tome izveštavao Politbiro KPJ i Udbu.

Uspeo je da ubedi političare da uspostave saradnju sa stranim nuklearnim agencijama, da razmene iskustva i da im tako pošalje poruku da Pavle Savić ne ume da napravi atomsku bombu.


RAZLAZ SA JUGOSLAVIJOM

POŠTO je svima bilo jasno da od atomske bombe nema ništa Stevan Dedijer odlazi u Zagreb, gde će do 1957. biti direktor Instituta "Ruđer Bošković". Te godine objavio je jedan članak o atomskoj bombi i dobija otkaz. U svojim memoarima je zapisao taj momenat:

- Kada su me izbacili iz "Ruđera Boškovića" Božo Težak, fizički hemičar iz Zagreba, pozvao me je da radim kod njega. Potom sam 1960. godine bio u "Nejčeru", to je najbolji svetski časopis, objavio dugački članak o razvitku nauke u Jugoslaviji. Direktor Težak je moje radove metnuo na zid da svako vidi. Onda su počeli Titovi najbliži ljudi da traže način kako da me isteraju iz Jugoslavije.