DA li je zaista potrebno izmišljati klevete i laži na račun Sjedinjenih Država, kao što to pre desetak dana reče odlazeći ambasador Kajl Skot, ili je dovoljno samo realno izveštavati o aktivnostima Vašingtona i njegovih predstavnika?

UZ hvalospevni, gotovo guslarski, nadnaslov "Susret s Mihailom", Radio-televizija Crne Gore informisala je javnost o poseti američke ambasadorke u ovoj državi Džudi Rajzling Mirašu Dedeiću, šefu nevladine organizacije zvane Crnogorska pravoslavna crkva. Džudi Rajzling (ili je njeno ime u skladu sa "Skatovim" pravopisom srpskog jezika u stvari "Rizling"). "Zadovoljstvo je posetiti Crnogorsku pravoslavnu crkvu i učiti o njenoj istoriji", napisala je Rajzlingova na svom tviter-nalogu posle obilaska valjda "mitropolije" CPC, na Cetinju. Pitam se da li bi za Skotove uši kleveta bilo sada reći da Rajzlingova ne raspolaže ozbiljnijim intelektualnim kapacitetima, ako joj izuzetno zadovoljstvo predstavljaju lekcije dužine petnaestak minuta, pošto verujem da je i to previše vremena za najdetaljnije moguće predavanje o istorijatu NVO osnovane jula 1993. godine. Možda je laž reći da nekome ko dolazi iz države čija se istorija proteže na nepunih 250 godina 26 godina postojanja jedne "crkve" može biti "istorija".

KOLIKO bih voleo da sam prisustvovao tom času "istorije", ali nažalost, mogu samo da nagađam o čemu se tu govorilo. Da li je prva tema bilo žitije Antonija Abramovića, prvog "mitropolita" CPC? Da li su se učesnici predavanja smejali anegdotama što ih Antonije imade s dečicom, zbog čega je izbačen i iz Srpske i iz Ruske pravoslavne crkve? Kako li su predstavljene avanture jednog od osnivača CPC Steva Vučinića, svojevrsnog Indijane Džounsa, koji je pre desetak godina Narodnom muzeju Crne Gore za 20.000 evra prodao istorijske artefakte koje "nije uzeo" sa nekog od zaštićenih arheoloških lokaliteta, nego ih je "nabavio na drugi način"? Je li bilo reči o "Nikejskom saboru" CPC, na kojem su oci osnivači crkve rešavali problem pronalaženja vernika, pošto se većina prisutnih smatrala ateistima? Jesu li pomenuta dela Mihailova, odnosno Miraševa, koji je baš kao i njegov prethodnik "zbog teških zloupotreba svešteničkog čina" izbacivan iz svake priznate pravoslavne crkve na ovome svetu? Jesu li se dotakli glavnog cilja CPC kako ga je one julske noći 1993. na Cetinju postavio prvi predsednik NVO CPC Dragoje Živković rekavši: "Ako uspijemo da izborimo autokefalnost CPC, sa srpstvom u Crnoj Gori će biti gotovo?"

OVO poslednje verovatno jesu razmatrali, jer zašto bi, inače, ugledna ambasadorka Rajzling išla da o istoriji uči kod Miraša, umesto da ode nekoliko stotina metara dalje, u Cetinjski manastir, gde ima šta i da se vidi, a i da se čuje. Ili nije kadra da čuje bilo kakvu iole komplikovaniju i dublju priču, ili nije ni došla po lekciju iz istorije nego se kod Miraša uputila nekim drugim poslom. Ne želimo da klevećemo i lažemo pa da se zameramo Kajlu Skotu i nećemo reći da činjenica da u svojoj objavi o "susretu s Mihailom" CPC tretira kao nešto stvarno, nešto što doista postoji u svom proklamovanom obliku govori da joj ona sa svoje strane u ime američke države daje autokefalnost i samim tim snagu da istraje u naporima da sa "srpstvom u Crnoj Gori bude gotovo". Ma ne, žudnja za saznavanjem detalja potpuno proste i siromašne (a uz to i lažne) istorije jeste plod činjenice da je Rajzlingova rasla i obrazovala se u državi kojoj su glavne istorijske ličnosti razbojnici poput Džesija Džejmsa ili Džona Dilindžera, vojskovođe poput Džordža Kastera, a prvi predsednik borac za slobodu koji je držao robove. Šta bi Skot rekao, da li je laž i kleveta davati legitimnost "crkvi" koju niko normalan na svetu i niko od bilo kakvog autoriteta nije priznao? A da li je doista diplomatski?

I TAKO, opčinjena svojim novim saznanjima o istoriji CPC, Džudi Rajzling nije ni primetila da su, dok je ona slušala besedu Miraša Dedeića, predstavnici albanskog naroda u Crnoj Gori pretili nepoštovanjem zakona države u kojoj žive i pozivali svoje sunarodnike da učine isto. Da li je moguće da američka ambasadorka nije reagovala na pretnje pravnom poretku države članice NATO kojoj ova organizacija i Vašington garantuju mir i stabilnost? Da li je moguće da SAD podržavaju proterivanje zvanične crnogorske zastave iz područja naseljenih većinski albanskim življem i upotrebu isključivo albanske državne zastave?

ISTOVREMENO, Skot Srbima poručuje da bi trebalo više da se ugledaju na Svetog Đorđa, kojeg masovno slave, i "ubiju aždaju". I on ima za srpske standarde čudan pristup istoriji. On kao da ne zna da su Srbi vazda iznova i iznova ubijali razne aždaje i da su, kao i Sveti Đorđe, zbog toga često stradali mučeničkom smrću. Ubijali smo aždaje i silom i rečju, samo što je to u državi Skota smatrano "agresijom" ili "lažima i klevetama".