KUMANOVSKI sporazum je integralni deo sistema međunarodnog javnog prava, ima najširi opšteobavezujući pravni karakter. Imperativni karakter Rezolucije SB UN 1244 daje ovom mirovnom paketu najveću pravnu snagu u hijerarhiji pravnih akata pa se zato ne može izmeniti, poništiti ili umanjiti bilo kakvim novim pravnim ili političkim aktom, osim novom rezolucijom SB UN istog ranga. Ne sme se gubiti iz vida činjenica da su u proces stvaranja ovog mirovnog paketa bile direktno uključene sve najveće sile savremenog sveta, uključujući Rusiju i Kinu, sve stalne članice SB UN, sve članice G-8, Evropska unija i NATO.

Dakle, taj mirovni paket predstavlja kompromis interesa svih tih zemalja i grupacija, ali i obavezu svih prema svima da će se dogovoreno i odlučeno poštovati. Dakle, nije reč o dokumentima zasnovanim na volji, ili interesima jednog užeg dela svetske zajednice, koji bi mogao arbitrarno da menja ili poništava ono što je usvojio, već o odlukama koje imaju univerzalni karakter jer odražavaju volju i interese svetske zajednice oličene u sistemu Ujedinjenih nacija.

PO SVOJOJ genezi, sadržini i pravnoj hijerarhiji, mirovni paket iz juna 1999. je integralni deo sistema evropske i svetske bezbednosti. Zato, ukoliko ima pokušaja njegovog ignorisanja, zaobilaženja ili omalovažavanja, to ne bi moglo da prođe bez ozbiljnog ugrožavanja svetskog sistema.

O bumerang efektima da se i ne govori. U tom smislu, pitanje je da li bi čak i Srbija o čijem se suverenitetu i teritorijalnom integritetu radi, mogla odustati od suštinskih odredaba mirovnog paketa iza kojeg je svojevremeno stala cela svetska zajednica, a da to ne proizvede ozbiljne reakcije, štetu i poremećaje. Ovo se posebno odnosi na hipotetičko, izričito ili prećutno, odustajanje od Rezolucije SB UN 1244, kojom se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet kao princip univerzalnog značaja.

SRBIJA koja je bona fide ispoštovala i izvršila sve svoje obaveze prema svim dokumentima iz mirovnog paketa, uključujući i obaveze prema Vojnotehničkom sporazumu, ima pravo i moralnu obavezu da nastavi da traži da i svi drugi, u dobroj veri, izvrše svoje još neizvršene pravne obaveze u skladu s tim dokumentima, a pre svega: da ispoštuju garancije suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije sa Kosovom i Metohijom kao najširom autonomijom u svom sastavu (u Sporazumu se, pored ostalog, navodi da će Kfor "obezbeđivati odgovarajuću kontrolu granica SRJ" prema Albaniji i BJRM, čl. 2, tač. pod "h"); da ispoštuju njene međunarodno priznate granice; da prihvate pregovore o vraćanju delova vojske i policije u Pokrajinu; da obezbede uslove za slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak oko 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca; da garantuju bezbednost svim građanima u Pokrajini, uključujući Srbe; da garantuju neprikosnovenost vlasništva nad imovinom Srba, Srbije i SPC.

UKOLIKO to druge strane opstruišu, ne žele ili ne prihvataju, to se ne sme razumeti kao otežavajuće za poziciju Srbije ili kao njena obaveza na uzmicanje već kao apsolutno neprihvatljivo ponašanje. U tom slučaju, Srbija treba da razmotri koje joj druge pravne, političke i diplomatske opcije stoje na raspolaganju.

Dokumenta mirovnog paketa, uključujući i Vojnotehnički sporazum, nisu bila posebno povoljna za Srbiju. Ipak, ratni i drugi uslovi u kojima su tim dokumentima zaštićeni važni interesi Srbije, a pre svih, suverenitet i teritorijalni integritet zemlje, bili su daleko teži nego današnji. Unilateralni svetski poredak bio je tada na vrhuncu moći. O globalnoj ravnoteži ili ozbiljnijem otporu, nije bilo ni pomisli. Danas nije tako, a trendovi učvršćuju multipolarizaciju kao osnovu novog svetskog poretka. Tačno je da Zapad i danas koristi metode pretnji, ucena i obmana. Međutim, to ne znači da može biti opravdanja za odustajanje ili odricanje od prava i interesa priznatih Srbiji od svetske zajednice, dok je Srbija (SRJ) bila pod NATO bombama, raketama i projektilima sa osiromašenim uranijumom 1999.

KOLIKO su se stvari promenile govori i činjenica da se danas i Zapad sve češće poziva na potrebu poštovanja pravno zasnovanih (rule based) međunarodnih odnosa. Brzina i dubina promena globalnih odnosa doprineće da se u narednom periodu Zapad još češće poziva na međunarodno pravo. Ne reče li nemačka kancelarka Angela Merkel u junu 1918, u Bundestagu, da je G-7 "definisana članicama koje poštuju međunarodne zakone".

U odbrani prava Srbije na Kosovo i Metohiju i njen ustav, Povelja UN, Završni dokument OEBS i međunarodno pravo, najvažniji su argumenti i oslonci. Mirovni paket iz 1999, posebno Rezolucnja SB UN 1244 imaju nezamenljiv, trajni značaj koji u svakoj prilici treba afirmisati, ne povoditi se ni željama, ni očekivanjima pa ni bilo kakvim pritiscima, sa bilo koje strane, za udaljavanje i potiskivanje tih dokumenata u stranu. Ta dokumenta se ne smeju ni na koji način podrediti ili obezvrediti bilo kakvim novim "pravno obavezujućim dokumentima" čiji je jedini cilj zadovoljavanje sebičnih geopolitičkih i ekonomskih interesa vodećih zemalja Zapada na štetu Srbije i srpskog naroda.

TE ZEMLjE tvrde da je pitanje statusa Kosova i Metohije rešeno iako dobro znaju da to nije tačno. Reč je o licemernoj taktici čiji je cilj da se status reši tako što će Srbija "međusobnim priznanjem" priznati ilegalnu tzv. Republiku Kosovo na delu svoje silom otete teritorije, odreći se te teritorije, legalizovatn agresiju NATO, zločine i etničko čišćenje Srba. Konačno, vodeće članice EU računaju da srpsko priznanje ilegalnog otcepljenja pomogne jedinstvu EU po tom pitanju. U datim uslovima za odbranu srpskih državnih i nacionalnih interesa bitno je držati se principijelnog stava - da je za Srbiju pitanje statusa Kosova i Metohije otvoreno, da je Srbija spremna da se mirnim putem, pregovorima postigne rešenje koje je u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, Poveljom UN, Završnim dokumentom OEBS i Ustavom Srbije.

IMAMO dovoljno znanja i iskustava da bismo shvatili da se članstvo u EU koristi kao poluga za iznuđivanje neprekidnih koncesija Srbije, da EU nije statusno neutralna, da njena uloga, kapacitet i uticaj rapidno opadaju. U praksi je dala previše dokaza da nemamo prava da se oslanjamo ni na kakve njene garancije i obećanja. To bi nas moglo dovesti do toga da Srbija isporuči sve i da ne dobije ništa. Kompromis je moguć, ali samo u okviru, nikako izvan mirovnog paketa i Rezolucije SB UN 1244 i Ustava Srbije.



REDUKOVANA REALNOST

TRGOVINA po formuli - Kosovo i Metohija za članstvo u EU - koja se nudi tzv. pregovaračkim poglavljem 35, pritisci i ucene, potvrđuju da je i Zapad svestan činjenice da Kosovo i Metohija i pripadaju Srbiji i da se traži način da se Srbija privoli da se odrekne tog dela svoje države. Nije realnost samo ono što otežava i ograničava Srbiju, njenu pregovaračku poziciju. To je redukovana realnost koju nam ponavljaju komesari iz Brisela, Vašingtona, Londona i Berlina i koja odgovara geopolitičkim interesima Zapada. Za Srbiju je realnost mnogo šira i kompleksnija.

SUTRA: "Ed memoar" Generalnom sekretaru UN