UROŠ je bio veoma vezan za majku koja je svu ljubav koje je ostala željna prebacila na svoju decu. Kralj Stefan umire a da ga Uroš nije dobro ni zapamtio, imao je svega četiri godine. Tada na presto stupa njegov polubrat Radoslav, prvi sin Jevdokije, koja je proterana iz Srbije. Krunisao ga je u manastiru Žiča njegov stric Sveti Sava.

Borba za presto između Radoslava, sina vizantijske princeze, i Vladislava, sina bugarske vlastelinke, završila se ustoličenjem Vladislava. Sin Bugarke oženjen bugarskom princezom Beloslavom, previše se približio Bugarskoj, što nije dobro prihvatila srpska vlastela, a ni narod. Smrt njegovog tasta, cara Ivana Asena II, ostavila ga je bez moćnog zaštitnika i vlastela je iskoristila taj momenat da proglasi Uroša za kralja, 1242. godine.

TEK kada se ustoličio na prestolu i sproveo neke važne poduhvate koji će osnažiti njegovu državu ekonomski i vojno, Stefan Uroš je odlučio da se oženi. Majka je već godinama slala doušnike po raznim dvorovima da se raspituju o kandidatkinjama, jer je Uroš bio izbirljiv i nikako nije želeo da zamrsi svoj život sa više žena i decom iz raznih brakova. Već osam godina je bio kralj i nije žurio da nađe sebi kraljicu. Tačno je znao šta hoće: lepu i prijatnu devojku, iz dobre porodice ali ne više po poreklu nego što je njegova, jer je video iz primera svoga oca i polubrata da carske ćerke zamišljaju da caruju i u muževljevoj kući. Određena razlika u društvenoj lestvici može da postoji, ali isključivo u njegovu korist.

Tako je izbor pao na Jelenu Anžujsku, a u toj odluci pomogao mu je njen portret koji je krišom za njega naslikan. Ipak je lepota žene nešto što muškarca drži zainteresovanim, a on nije želeo da mu pažnju privuče neka lepa dvorkinja. Ozbiljan i sistematičan, pitanje svoje ženidbe nije mogao da reši bez detaljnih priprema.

KADA je video sliku lepe devojke u svili i biserima, znao je da će se za nju vezati i da neće poželeti drugu. Da bi joj iskazao počast i da bi ona videla koliko je mislio na nju još pre nego što ih je video, naredio je da se posade jorgovani. Ona je morala da zna da to mnoštvo mirišljavih cvetova nije samoniklo nego je posađeno samo za nju, kao što je i mladoženja kome ide samo njen. Tako se njeno srce zagrejalo za budućeg muža još pre nego što ga je videla.

Iako ugovoren, ovaj brak je bio ispunjen ljubavlju i harmonijom. Mlada kraljica je svim srcem prigrlila svoj novi život. Njen muž možda nije bio uglađen i rafiniran kao gospoda u zemljama iz kojih je dolazila, ali je njegova muška pojava sve nadoknađivala. Takav kakav je bio - kralj koga su poštovali i pribojavali ga se, prema njoj je bio pažljiv i nežan, nije krio koliko je očaran pameću i lepotom svoje žene.

KRALjICA Jelena se nije direktno mešala u državne poslove i nije odlučivala, ali je njen uticaj na muža, a posredno i na celu zemlju, bio ogroman. Kako je dolazila iz zemalja koje su imale razvijeno zanatstvo i privredu, predočavala je Urošu prednosti takvog načina vođenja države, a on je to prihvatao. Teško da se mogla naći obrazovanija i učenija glava od njene, ni muška, a kamoli ženska.

Smatra se da je pod njenim uticajem procvetala trgovina sa Dubrovnikom, da su odande došle zanatlije koje su prodavale svoju robu, ali i uzimale sluge i šegrte iz naroda te se tako razvijalo zanatstvo. Srebro, olovo i bakar su bile rude koje se dobro plaćaju, a nalazišta u Srbiji je bilo, pa tako kralj dovodi nemačke rudare koji imaju više znanja i naprednije alatke.

DRŽAVNA kasa počinje da se puni od razvitka privrede, a ne od plena iz ratova, što predstavlja veliki napredak. Velika je verovatnoća da je na Jelenin nagovor odlučio da unajmi plaćenu vojsku sastavljenu od stranaca. Na taj način se oslobađa veliki broj muške, radno sposobne snage, mladi i zdravi muškarci koji mogu da obrađuju zemlju, a ne da budu u vojsci dok oranice stoje zaparložene.

Tako se uz zanatstvo i rudarstvo obnavlja i razvija i poljoprivreda, i država počinje da diše i oporavlja se. Od iscrpljene, ratovima i unutrašnjim sukobima izranjavljene zemlje, postaje razvijena i ekonomski osnažena. Oživljavanje države i sređivanje finansijskih prilika omogućava razvoj umetnosti, za šta je direktno zaslužna kraljica. Ona pomaže slikare, zida i popravlja crkve i manastire, osniva dvorski crkveni hor, poziva muzičare koji često gostuju na dvoru.

GODINU dana posle venčanja, 1251, rodila je Dragutina, dve godine kasnije sin Milutin uvećava kraljevsku porodicu, a posle njega i Stefan, ali je on majci bio velika tuga jer je umro kao dečak. Zatim su se rodile dve ćerke. Starija, Brnča, kasnije udata za župana Đurđa, i još jedna kojoj ime nije zabeleženo, jer se nije ni udala.

Kralj Stefan Uroš je znao da je napravio odličan izbor kada je za ženu izabrao Jelenu Anžujsku, sada Nemanjić. Ona, naprosto, nije imala manu. Narod ju je zavoleo odmah jer je bila ljubazna i dobročinljiva. Na dvoru je bila poštovana jer nije pravila ni trpela spletke. Iako katolkinja, poštovala je pravoslavnu veru i u nekom trenutku je prešla u pravoslavlje, samo nije zabeleženo kada se to desilo. Lako je bilo voleti jednu tako izuzetnu osobu.

KRALj je bio srećan čovek i vladar. Dobra porodica sa živom i dobrom decom, zemlja koja napreduje, zbog čega ga i drugi vladari više uvažavaju. On uviđa da su se neki kneževi previše osilili i ukida kneza Duklje i kneza Huma, uklanja potomke kneza Miroslava u Zahumlju i potomke kralja Vukana iz Zete. Ukida zvanja velikih knezova i zavodi jaku centralističku vlast. Na dokumentima se potpisuje kao: Stefan Uroš, pomoću Božjom kralj sve Srpske zemlje i Pomorske.

Prvo značajnije neslaganje, kada mu se Jelena usprotivila i radila protiv njegove volje, bilo je po pitanju Dubrovnika, sa kojim je imao stalnih teškoća.

U SVIM tim čarkama njegova žena nije stala na njegovu stranu već na stranu Dubrovnika i to je Stefanu bilo neshvatljivo. Smatrao je da žena koju toliko voli i poštuje ne može da mu radi iza leđa, a Jelena je to radila.

Uroš je proširio državnu teritoriju na jug i sever i uvek je želeo da prisvoji Dubrovnik ali je uvek osujećen od Jelene. Čak je u jednom tajnom pismu obećala Dubrovniku da će ih obavestiti ako kralj krene sa vojskom da ih osvaja. Jednom je Uroš to i pokušao, ali su Jelena i Mleci stali na stranu Dubrovnika i primorali ga da odustane.