Angela Merkel je polu-otišla. I prvo činjenice.

Nemaca, odnosno pardon, stanovnika Nemačke ima više od deset puta nego nas ovde. A krajem 2016-te godine stanovnika "inih" nacionalnosti je tamo bilo više od 10 miliona. A računa se da je svakogodišnja potreba za stranim radnicima u ovoj zemlji skoro pola miliona ljudi, što je gravitaciona demografska sila koja preti da neke male zemlje pretvori u domove za zabrinuta i uplašena lica starijeg doba. Čime se ono odozgo da nas ima manje pretvara u ovo da nas ima sve manje. Ekonomija potom. Nemački BDP je od našeg veći 89 puta, a po glavi stanovnika 3.3 puta. I to bi bilo to. I sad možemo da otvorimo političku pozorišnu zavesu.

A na daskama ove scene koju smo zamislili nalazi se sadašnja kancelarka Nemačke i na pitanje "Biti ili ne biti?" odgovara - delimično ne biti. Angela, naime, više nije predsednik partije koja gubi, a pritom je i dalje na čelu vlade koja ne dobija: vladajuća opcija je, naime, malo "bućnula" na regionalnim izborima u Bavarskoj, a potom još više i Hesenu. Uhvaćen u logičku zamku prejake nacionalne privrede za preslabi nacionalni natalitet, nemački glasač je, povodom migracija ionako neophodne radne snage, Angeli odgovorio sa "Najn". "Ja, naturlih" je otišlo na raznorazne strane, a ponajviše ka osobama koje kanda ne vide preveliki problem u uzrocima drugog svetskog rata, ali zato malo kandije vide problem u ishodu. Elem, malčice udesno ode Nemačka, a što je izvesna briga, posebno s obzirom na to da je ta pojava svet u dva navrata koštala ukupno minimum 120 miliona ljudskih žrtava. "Treća sreća" je verovatno najgluplje što se tim povodom može reći, pa i nećemo.

Elem, Angela Merkel je posle 18 godina podnela ostavku na mesto šefa vladajuće nemačke partije, ali nije skroz sišla sa nemačke vlasti, jer je ostala kancelarka. Na tom konkretnom položaju ona se nalazi svega 13 godina, pa računa da ima još vremena. Pošto ne postoji interesovanje za zaključke koje je iz ovog sveg činjeničnog stanja izvukla Nemačka, evo šta bi ovaj slučaj mogao proizvesti u našim logičkim procesima:

1. Ako je bogatstvo jedne zemlje po glavi njenog stanovnika u direktnoj aritmetičkoj vezi sa postojanošću obavljanja vlasti u njoj, to bi onda moglo značiti da ovdašnji predsednici partija treba da traju na svojim položajima ili 5.5 ili 59.4 godine, a premijeri i premijerke (uračunat pad nemačke vlade u 2019-toj godini) ili 4.2 ili 46.2 godine. Štono bi se reklo, stvar izbora.


2. U razvijenim zemljama kad jednom partijskom lideru ne ide, kad počne da gubi ili kad izgubi, on tada daje ostavku i više se ne vraća u politiku. Nema predsednika američke, nemačke, a pogotovo ruske ili kineske partije koji je ostao u politici i na sopstvenom položaju kad se silazilo sa vlasti ili kad se na izborima nije postigao željeni rezultat. Stranke nisu ergele za večite Angele.



3. Demokratski sistem, autokratska vladavina i učestalost smene vlasti nisu tri pojma od kojih su bilo koja dva u nužno pozitivnoj ili nužno negativnoj logičkoj vezi. Naprotiv, pa sad šta god to značilo.


4. Svemu ovome što znamo dodajmo i činjenicu da japanska Liberalno Demokratska Partija - od svog osnivanja 1955. godine pa do danas - nije bila na vlasti sveukupno 4 godine; kao i da se KP Srbije (sa svim svojim pravnim sledbenicima) od kraja II svetskog rata pa naovamo suzdržavala od vlasti svega 3 godine. I tako ispada da je vlast disciplina koja u pojedinim zemljama i pojedinim trenucima predstavlja biračku potvrdu specifične profesije, a ne narodni izbor pravca kretanja države. Profesija je, naravno, pritom i najstarija.



5. Sve prolazi, pa i svim narodima i svim partijama na svetu - svaka Angela. I kad je htela, a ponekad i kad nije.



6. Sve ovo što se u Nemačkoj desilo ima i imaće veze sa Kosovom kao i kad se desilo sve ono što se desilo u SAD i Velikoj Britaniji. Tramp bi ga znao zašto.

Do izbora za Evropski parlament ostao je još 201 dan. Držimo se. Aufiderzen, frau Merkel.