TOKOM ratova devedesetih sve strane u sukobu, osim srpske, koristile su usluge lobističkih agencija, ne štedeći. Snažan nastup imale su albanske, hrvatske i muslimanske grupe. Potpisano je 157 ugovora sa lobističkim firmama u Sjedinjenim Američkim Državama. Ti ugovori su se najčešće odnosili na rasparčavanje ili potpuno nestajanje Jugoslavije.

Hrvatska propaganda je uz pomoć agencije Ruder Finn, koju je plaćala 100.000 dolara mesečno, dobijala podršku za svoje separatističke ciljeve. A, najbolji "posao", ističu analitičari, urađen je opisima ratnih dejstava u okolini Dubrovnika, kada su Hrvati "napunili" medije vestima da jugoslovenska armija uništava omiljeno letovalište nemačkih turista.

- I pored velikog uticaja hrvatskih i muslimanskih interesnih grupa, kojima je omogućeno stvaranje međunarodno priznatih država Hrvatske i Bosne i Hercegovine, najviše su delovali albanski korpusi, posebno u cilju proglašenja nezavisnosti Kosova - navodi pukovnik Miroslav Mitrović, u članku o uticaju interesnih grupa na spoljnu politiku SAD. Ovaj rad je deo projekta "Hibridno ratovanje - iskustva i perspektive", koji sprovodi Institut za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane.

ČINjENICA je da je Kosovo najvećim delom uz pomoć lobista, pre svega američkih, uspelo da izdejstvuje takozvanu nezavisnost, ali i da Albanci i danas vrlo ozbiljno koriste lobističke kuće za ostvarenje svojih ciljeva.

- U Americi je zvanično registrovano oko 214.000 Albanaca, ali prema određenim procenama, tamo živi između 250.000 i 500.000 pripadnika albanske nacije - piše Mitrović. - S padom komunizma, njihove aktivnosti usmerene su prvenstveno na nacionalne ciljeve, a projekat otcepljenja KiM od Srbije postavili su kao strategijski. Veoma su aktivne mnoge interesne organizacije i medijske grupe Albanaca, a dominantno mesto u ostvarivanju cilja "velika Albanija" ima Nacionalni albansko-američki savet, koji je ključna institucija za uspostavljanje političke podrške u američkim institucijama.

Neke od najaktivnijih organizacija su Albansko-američko medicinsko društvo, Albansko-

-američki dom slobode, Alban--sko-američki razvojni fond, dok Albanska medijska grupa ima stalnu promotivnu kampanju uspešnih Albanaca u SAD.

- Vlada Kosova kontinuirano angažuje lobističke firme - ističe Mitrović. - Ugovor sa firmom Patton Boggs, potpisan 2011. podrazumevao je usluge "savetovanja u vezi sa pravnim i zastupničkim interesima na proširivanje bilateralnih i multilateralnih odnosa" i "stvaranjem uslova, a investicione i trgovinske mogućnosti za potrebe Kosova". Spoljnopolitički savetnik ove firme Frank Viner bio je specijalni predstavnik državne sekretarke Kondolize Rajs za pregovore u vezi sa statusom Kosova 2005. Imao je i značajnu ulogu u podršci SAD samoproglašenoj nezavisnosti 2008.

GODINU dana pre otcepljenja, komentator "Njujork tajmsa" Kris Hedžis je objavio koliki su potencijali rudnika na severu Kosova. Napisao je da rezerve lignita na prostoru KiM, prema procenama američkih agencija i CIA, iznose 8,3 milijarde tona, uz još deset milijardi tona potencijalnih rezervi. Procenjeno je da na lokacijama Belo brdo, Crnac, Stari trg, Ajvalija i Novo brdo ima oko 21,5 miliona tona rude koja sadrži olovo, cink i srebro, a da kosovske rezerve uglja, prirodnog gasa i metala vrede oko 500 milijardi dolara.

- Neposredno posle agresije 1999. Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu - Unmik po hitnom postupku preuzela je kombinat "Trepča" - navodi Mitrović.

- Njime je upravljala kompanija Morrison Knudsen International, koja je kasnije pripojena korporaciji Rayethon Engineering and Construction, jednoj od najjačih energetskih grupacija na svetu, lobistički aktivnoj, koja ima poslovne angažmane s vladom SAD. Da finansijska veza postoji ukazuju bespovratne novčane donacije SAD od 1,6 milijardi dolara, kao i lobiranje ambasadora SAD na Kosovu za angažovanje firme Bechtel Corporation na izgradnji putne infrastrukture vredne milijardu evra. Inače, ova firma je povezana s milionskim poslovima u konfliktnim područjima širom sveta - u Iraku, Boliviji, na Filipinima...

TOKOM istraživanja, pukovnik Mitrović je došao do podatka da je najveći deo imovine (koja je vlasništvo Srbije) kupila albanska dijaspora.

- Procenjuje se da Srbija samo za preduzeća, kojih je bilo 1.358 i na osnovu obaveza Fonda za razvoj potražuje na KiM 12,5 milijardi dolara - navodi on. - Lobiranjem medija, američka javnost je pripremana za oružanu intervenciju protiv Jugoslavije. Srbi su prikazani kao ksenofobični fašisti koji su izazvali humanitarnu krizu, a svaka racionalna analiza je agresivno napadana.

Džo Di Gardio, prvi američki kongresmen albanske nacionalnosti, od svog ulaska u Kongres 1984. aktivno lobira za prava "više od sedam miliona Albanaca koji žive u državama Balkana: Albaniji, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori, Preševskoj dolini i Kameri (severna Grčka)".

- Bivši senator Bob Dol ofanzivnom podrškom Albancima uspeo je da utiče na Kongres SAD koji je usvojio više rezolucija protiv Jugoslavije - objašnjava Mitrović. - Pod uticajem ekspertskih institucija, odnosno "think-tank" organizacija i zvaničnih akademskih krugova, koje su govorile o patnji Albanaca usled "srpskog nacionalizma i dogmatskog marksizma" dat je legitimitet vojnoj intervenciji. Nobelovac Elizer Vizel povezao je navodne zločine Srba nad Albancima sa zločinima prema Jevrejima, pozivao je na intervenciju, s obrazloženjem "da su SAD intervenisale 1938. u Nemačkoj, ne bi bilo koncentracionih logora". Cilj njegovih istupa, koje je podržavala Hilari Klinton, bio je da se u svesti javnosti uspostavi veza vlasti u Jugoslaviji s nacističkom Nemačkom. Ovakav nastup omogućio je da javnost u Americi, ali i u državama zapadne Evrope, lako pređe preko NATO agresije.

MITROVIĆ primećuje da je tokom intenzivnih nastupa za albanske interese, u potpunosti izostao odgovor srpskih grupa za pritisak u SAD:

- Srpski lobi nije imao nikakav uticaj na politiku SAD prema Balkanu tokom devedesetih - kaže on. - Aspiracija Albanaca za otcepljenje KiM od Srbije bila je usklađena s geopolitičkim interesima SAD, pa je razumljiv zajednički nastup tokom pobune i agresije, ali i posle nje.

Kosovski zvaničnici su pre dve godine potpisali ugovor s jednom od najuticajnijih lobističkih firmi SAD Podesta Group, vredan 600.000 dolara godišnje za "istraživanja i analize najznačajnijih pitanja koja su od interesa za Kosovo", održavanje kontakta sa članovima Kongresa, predstavnicima štampe i nevladinim organizacijama..." Inače, ova firma zastupa interese Azerjbejdžana.


LOBIRANjE NAM NE IDE OD RUKE

- LOBIRANjE je dobro plaćen posao, pa tako angažovanje nekog bivšeg senatora da zastupa nečije stavove može da košta od 350.000 do 500.000 dolara godišnje. Albanski premijer Edi Rama je sa prilogom od 80.000 učestvovao u radu političkog komiteta za podršku reizbora Baraka Obame 2012, čime je omogućio da se sretne i fotografiše sa američkim predsednikom. Te snimke je koristio u svojoj sledećoj kampanji, s porukom da on uživa punu podršku predsednika SAD. Srbima, međutim, lobiranje nekako ne ide od ruke. Kao ni Milošević devedesetih, tako ni političke opcije posle 2000. nisu naučile šta je dobar lobi, pa se tako desilo da je Srbija jedina među bivšim članicama SFRJ koja nema zvaničnu lobističku grupu u Americi.