NESPORNA činjenica da je život postao nezamisliv bez kompjutera, otvara sasvim nove mogućnosti, pa i upotrebu računara u ratne svrhe. Više se ne sukobljavaju masivne, ukopane vojske, u krvavim i iscrpljujućim borbama, već se ruše veb-sajtovi vlada stranih država, gde se unose sadržaji prema sopstvenom izboru, formira se poželjno javno mišljenje... U informacioni sistem protivnika neprimećeno se ubacuju pogrešne informacije, koje dovode u zabludu neprijatelja.

Ratno polje je nestabilno, bez čvrstih granica, i prožima sve pore društva. Vojni analitičari navode da uticaj političke vlasti na vojne operacije postaje sve veći, ali je i protivrečan i često neorijentisan u rešavanju ključnih problema. Ko uspe da pridobije sopstvena i protivnička "srca i umove", ili da ih ne izgubi, dobiće rat. U početnoj fazi "oružanog" napada ne može da se isključi ni privredni rat, koji podrazumeva ucenjivanje, sankcije, zaplenu ili blokiranje imovine u inostranstvu, finansijske prevare i slično.

- ČUVENI kineski vojskovođa i vojni pisac Sun Cu Vu davno je rekao: "Pobediti protivnika bez bitke", drugim rečima, ostvariti sopstvene ciljeve i interese bez upotrebe vojne sile. Savremene ekonomski i vojno jake sile krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka zastupaju istu tezu - objašnjava pukovnik dr Dejan Vuletić, naučni saradnik Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane, u svom naučnom radu "Odbrana od pretnji u sajber prostoru". - Savremeni sukob je nezamisliv bez velikog broja informacija o protivniku, sopstvenim snagama, prostoru i vremenu. Međutim, pored prednosti koje pružaju, informacije su postale i važan cilj za protivnika.

Male i izuzetno mobilne snage, "naoružane" informacijama, udaraju velikom brzinom na neočekivanim mestima. Pobednik je ona strana koja može brže da eksploatiše informacije, odnosno, ona strana koja brže analizira, procenjuje situaciju i reaguje.

- Savremeni ratni sukobi, posebno oni posle Hladnog rata, znatno su drugačiji u odnosu na prethodne, u kojima je dominirala masovna upotreba vojne sile - objasnio je potpukovnik Milenko Vračar, stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane, u članku o fenomenu hibridnog ratovanja. - Na njih je veoma teško primeniti klasični Klauzevicev pristup, koji podrazumeva da rat započinje objavom, te da se zasniva na surovim ali legitimnim postupcima.

IAKO je u upotrebi već desetak godina, "hibridno ratovanje" nije prvi termin kojim se objašnjava aktuelna transformacije rata, s obzirom na to da je ta promena započeta mnogo ranije, kao posledica procesa globalizacije. Naročitu važnost u bezbednosnim, političkim i medijskim krugovima termin je dobio posle ruske aneksije Krima 2014. godine.

- Uslovno rečeno, ukrajinska kriza je prekretnica u razmatranju koncepta "hibridnog ratovanja" - navodi Vračar. - Ne samo zbog zadobijanja medijske pažnje termina, već i zato što je iza konvencionalnih i nekonvencionalnih aktivnosti stajala velika sila, a ne nedržavni učesnici, kao u sukobima Somaliji, Libanu, Avganistanu, Iraku...

Vojni analitičari ističu da je nesposobnost tadašnje političke elite Ukrajine da nedvosmisleno odredi strateško opredeljenje između EU i Ruske Federacije uticala na eskalaciju unutrašnjih sukoba krajem 2013. godine i na početak protesta. Stvorena je atmosfera ekstremnog nasilja na kijevskom Trgu nezavisnosti (Majdanu), koja je od kraja novembra do početka decembra prerasla u masovne i nasilne svakodnevne proteste. Sporazum sa Rusijom o ekonomskoj pomoći koji je potpisao tadašnji predsednik Viktor Janukovič, nauštrb pregovora sa Evropskom unijom, "proevropski" opredeljeni građani Ukrajine okarakterisali su kao izdaju nacionalnih interesa.

ZAPADNI mediji odmah su ove događaje opisali kao ukrajinsku revoluciju, ali se vojne strukture ne slažu s tim da su događaji na "Evromajdanu" odgovarali pojmu revolucije, jer ona nosi radikalnu promenu društvenog sistema. Zahtevi demonstranata na "Evromajdanu", međutim, sastojali su se od zalaganja za promenu vlasti unutar istog, kapitalističkog sistema. Za rat u Ukrajini moglo se reći da u pozadini ima nadu u "bolji život" koji nude velike sile. Demonstranti su tražili da se prekinu bliski odnosi sa Rusijom i da se uđe u partnerske odnose sa SAD i Evropskom unijom. Ovi događaji umnogome podsećaju na obojenu revoluciju, ali prema ukrajinskom scenariju.

Uloga stvarne vojne intervencije tokom ukrajinske krize bila je mala u odnosu na ekonomske mere, informativni, sajber i psihološki rat. S tim u vezi, američki Stejt department je istakao da Rusija nastavlja da spinuje laži i neistine kako bi opravdala svoje ilegalne akcije u Ukrajini. Tako, na primer, tvrdnju Rusije da ruski agenti nisu aktivni u Ukrajini, opovrgava navodnim činjenicama da je ukrajinska vlada u aprilu 2014. godine uhapsila više od desetoro Rusa za koje se sumnja da su pripadnici ruskih obaveštajnih službi. Ističe i da su mnogi od njih u momentu hapšenja bili naoružani.

U PRVOJ nedelji aprila 2014. godine, vlada Ukrajine je dobila informaciju da su ruski "gru" oficiri aktivirali svoje kadrove u Harkovu i Donjecku sa instrukcijama da se vode protesti, zauzimaju i drže pod opsadom zgrade vlade, oduzima oružje iz vladinih magacina i potom premešta za potrebe drugih nasilnih akcija. Kako ističu istraživači, ono što odražava specifičnost ukrajinskog oružanog sukoba jesu uticaj globalnog trenda privatizacije rata i učešće velikog broja plaćenika na obe strane.

Kao nosioce informacione kampanje posredstvom medija, na Zapadu su najčešće spominjani Raša tudej i Sputnjik, kao i nacionalni televizijski kanali LifeNews, Rossi1, Rossi 24, Perv kanal, NTV, REN TV. Analitičari, međutim, tvrde da su mediji samo jasno uočljivi elementi u veoma širokom spektru. Cilj je bio stvaranje dominacije informacija ruske strane, kao i širenje panike među Ukrajincima, stvaranje i održavanje nepoverenja između ukrajinske države i ukrajinske vojske i demoralizacija vojnika i njihovih komandi.

PREMA procenama SAD, istočna Ukrajina predstavlja ujedno "laboratoriju" za buduće ratovanje u ovom veku. U ovom sukobu Rusija je iskoristila svoj pristup visokosofisticiranoj i efikasnoj tehnologiji za napade, uključujući GPS prevare u cilju savladavanja navigacije i sistema vođenja.

U ratu u Gruziji, Rusija je pogrešno ocenila važnost informacionog ratovanja. Jeste izgubila je tu borbu, ali je naučila lekciju. Vojni stručnjaci ističu da sada poklanja više pažnje ulozi informacija u svetlu visoke tehnologije, strateških komunikacija i savremenog rata. U ruskoj aktuelnoj vojnoj doktrini iz decembra 2014. godine eksplicitno se navodi da je u savremenim ratnim dešavanjima informaciona superiornost preko potrebna da bi se postigla pobeda na fizičkom bojnom polju.


DEZINFORMACIJE I ZABRANE

U OSMIŠLjENIM medijskim akcijama često učestvuju poznati političari i druge javne ličnosti, koje utiču na svoje sledbenike i njihov pogled na događaje. Prema ruskim izvorima, osnovni principi medijske kampanje su skrivanje važnih informacija, zametanje dragocenih činjenica u masi beskorisnih, pojednostavljenje, potvrde i ponavljanje saznanja, "direktne" laži koje imaju svrhu dezinformacije stanovništva i međunarodne javnosti, uvođenje zabrane za određene kategorija vesti...