Otkako je Ukrajina počela da komplikuje snabdevanje Evrope gasom, sabotirajući tranzit preko svoje teritorije, pojavila se ideja gasovoda "Južni tok". Kasnije kada je Bugarska, po naredbi EU na svoju, a i srpsku štetu, zabranila prolazak preko svoje teritorije, osmišljen je "Turski tok".

Gasni geopolitički rebus, kaže Slobodan Stojičević, član ruskog "Izborskog kluba", može da bude tema za posebnu knjigu o mrežnom ucenjivanju Bugarske, Srbije i drugih država. O pokušaju da se Srbija, preko gasnih terminala u Hrvatskoj, preorijentiše na snabdevanje američkim komprimovanim gasom ili perspektivama da ruski gas kupuje od Nemačke preko gasovoda "Severni tok 2" i da plaća "harač za tranzit" svim svojim severnim EU susedima. Stojičević, inače, istražuje mrežne strategije i o tome piše knjigu.

- Inostrane energetske mreže u Srbiji, koje se pletu u senci velike geopolitičke igre oko "Turskog toka" i "Južnog toka", energetski i strateški stavljaju Srbiju u kolonijalni položaj - kaže on. - Ideja nekih političara je bila da se termoelektrane prebace sa uglja na gas. Ta ideja ima smisla jedino ako je gas ruski i ako je jeftin. Logike nema da se koristi komprimovani američki gas koji se dobija preko terminala u Hrvatskoj. Smisao ovakve ideje je da se Srbija energetski, ekonomski i strateški učini još zavisnijom od Amerike i Hrvatske ili ako je gas iz "Severnog toka 2" da zavisi od EU i Nemačke.

STOJIČEVIĆ kaže da zakon po kojima se "zelena energija" dotira iz budžeta znači da će energetski prebogata Srbija da doplaćuje iz svoje kase stranim firmama za svoju sopstvenu energiju.

- Ne treba zanemariti ni "usputni", a u stvari realni mrežni efekat stvaranja mreže NVO u ovoj oblasti - ističe on. - To je klasičan primer mrežnih tehnika koje su opisane kao mrežni rat. Naizgled, a verovatno i zaista dobronamerna, organizacija "Ekološki pokret Odžaka" iz nekog svog dobronamernog razloga redovno sačinjava i ažurira "Bazu podataka ekoloških udruženja, pokreta, društava, naučnih, stručnih i drugih organizacija u Republici Srbiji". Samo u prvoj polovini 2013. u bazi je bilo 270 novih organizacija.

Stojičević se pita za koga se pravi ta baza podataka kome je ona potrebna, sa kojim ciljem i ko to finansira.

- Na ova pitanja nema odgovora na sajtu - kaže on. - Ali, zato ako pogledamo spisak donatora ove nevladine organizacije, između ostalih nalazimo i "Udruženje žena Odžaka". Ako krenemo dalje sa istraživanjem doći ćemo do podatka da je ovo udruženje žena Odžaka, registrovano kao deo mreže Resursni centar "Žene i ruralni razvoj", koje je u stvari "Zavod za ravnopravnost polova", a ovo udruženje pažljivo vodi evidenciju o "opštinskim i seoskim udruženjima žena u ruralnim sredinama na teritoriji AP Vojvodine".

A DALjE, već (ne)očekivano, ulazimo u "ženske teme" - koje su daleko, daleko interesantnije mrežnim operaterima - tako da saznajemo da se ovaj zavod o državnom trošku bavi: "Rodnim odnosima na alternativnoj muzičkoj sceni Srbije i regiona" ili ozbiljno zanima "Kapacitetima političkih stranaka u Vojvodini za ostvarivanje rodne ravnopravnosti" ili pomno prati "Kandidatkinje - monitoring prisustva žena kandidatkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i pokrajinske izbore.

- Preko male, dobrodušne mreže "Ekološki pokret Odžaka", od "ekologije", preko "žena" i "rodne ravnopravnosti", stižemo do političkih, bezbednosnih i geopolitičkih tema - kaže Stojičević. - Zahvaljujući njima zapadni partneri danas imaju praktično sve informacije o svim srpskim preduzećima zaključno sa nivoom samostalne zanatske radnje.

TREND "ekonomskog mrežnog rata", kaže Stojičević, kao i u "mrežnocentričnom ratu", zapravo je potpuna kontrola cele ekonomske oblasti. Od forme fizičkog zauzimanja šire teritorije prešlo se na kontrolu najvažnijih strateških elemenata.

- Kontrola se "kupuje" procesom privatizacije, a često se primenjuje princip uključenja preduzeća u "lanac dobavljača" - objašnjava sagovornik.- Lanci nabavke, proizvodnje i plasmana pojedinih privrednih oblasti su pod kontrolom, a da pritom ostaje iluzija nezavisnosti u odlučivanju. Kadrovi međunarodnih mrežnih institucija potpuno javno preuzimaju vodeće pozicije ne samo u nevladinim organizacijama ili nekim "savetodavnim telima", već i u državnim telima. "Umreženost" je postala najvažniji podatak u nečijoj biografiji i to se više i ne krije.

NAIZGLED dobronameran projekat američkih i nemačkih agencija za povezivanje naših malih i srednjih preduzeća sa velikim evropskim, kako bi im se otvorio put za izvoz na zapadna tržišta, po Stojičevićevom mišljenju, krije mnoge opasnosti.

- Ta preduzeća postaju "mlađi partner" i u dužem vremenskom periodu ostaju bez samostalnih projekata, svojih originalnih proizvoda i brendova, a u perspektivi i bez finansijske nezavisnosti - objašnjava Stojičević, i dodaje da je ovo osmišljen i finansiran projekat na "kolonizaciji srpske radne snage".

Ipak, strane investicije su već godinama razvojni prioritet srpskih vlasti.

- Ulaganjem u strane investitore srpski proizvođači postaju manje konkurentni na domaćem tržištu, zbog manjeg obima proizvodnje, fiksnih troškova po jedinici proizvoda i "geografije prodaje" koja je manja kod domaćih "nebrendiranih proizvoda" - objašnjava Stojičević. - Tako se uništava srpsko preduzetništvo. Mi dobijamo veći izvoz, ali ostajemo bez stranih tržišta, što je, takođe, mrežna tehnika. Ulaganjem u strane investitore tektonski menjamo tržište radne snage i tržište obrazovanja, diverzifikujemo cele opštine i regione i cele grane privrede i činimo ih trajno zavisnim od stranaca.

Stojičević podseća na stav Amerike o "malignom uticaju Rusije na Balkanu" i "srpskom sedenju na dve stolice". Ovo je mnogo puta predočeno i našim političarima i javnosti.

- Sve "vertikale ekonomskog umrežavanja" bave se "informisanjem privrednih subjekata" o mogućnostima saradnje sa partnerima iz SAD i EU - kaže Stojičević. - Sa druge strane, saradnja sa Kinom i Rusijom se svodi na poneki sajam ili kongres i obavezno medijsko iniciranje "megaprojekata", koji se obično brzo zaborave.

SARADNjA SA KINOM I RUSIJOM

IAKO od 2000. Srbija ima preferencijalni režim u trgovini sa Ruskom Federacijom, taj sporazum se malo koristi - kaže Stojičević. - Ekonomska saradnja sa Rusijom nije ni približno onolika kolika bi mogla da bude. Slično je i sa Kinom. Obe države su spremne da otvore svoja tržišta za srpsku robu. Rusija nikada ni na koji način nije koristila ekonomsku saradnju kao instrument "nagrađivanja" ili "kažnjavanja", zbog političkih odluka.