PROMENE u Srbiji od početka tranzicije samo naizgled deluju kao stihijske. Mnoge nelogičnosti pripisujemo "slučajnostima" ili "potrebom da se mnogo uradi u kratkom roku" ili "želji da se što pre donese bolji život građanima". Ali, očigledno je da to nije objašnjenje zašto se u nekim oblastima napreduje osmišljeno, brzo i efikasno, a u drugim, često mnogo važnijim, pomaka nema. Problem ne samo da se ne rešava, već se još više komplikuje i zapetljava. Tek sada posle godina i godina "tranzicionih promena" sagledava se tehnika njihovog izvođenja: iako su se menjale vlade, inostrani kreatori su ostajali isti.

Do ovog zaključka došao je Slobodan Stojičević, koji već duže vreme istražuje mrežne operacije koje se događaju na prostoru Srbije. Ovaj stručnjak za spoljnu trgovinu piše knjigu o mrežnom ratu u Srbiji - strategiji osvajanja i potčinjavanja drugih država stvaranjem ogromnog broja nevladinih, društvenih, ideoloških i instrumentalizovanih mreža, raznih naučnih, profesionalnih, amaterskih, interesnih organizacija.

- Nisu ovo "teorije zavere", niti neki "tajni planovi i strategije", sve je javno deklarisano, istina nenametljivo, u zvaničnim američkim dokumentima - objašnjava Stojičević. - To je najnovija vojna doktrina Pentagona, koja omogućava pobedu nad protivnikom i osvajanje njegove teritorije često i bez ispaljenog metka.

OČIGLEDNOST tehnika mrežnog rata protiv Srbije i srpskog naroda i dalje ne daje odgovor na pitanje koji su američki geopolitički interesi na ovom prostoru.

- Naš narod je napadnut kao nacija bez obzira na to u kojoj državi živi - kaže Stojičević. - Sem toga, što je još važnije, težište nacionalne samosvesti je izmešteno iz Srbije, koja je samo deklarativno "suverena", ali je u realnosti pod potpunom političkom, ekonomskom, medijskom, kulturnom, ideološkom mrežnom okupacijom, u Republiku Srpsku. Iako je formalno samo "entitet" "dejtonske" Bosne i Hercegovine, Srpska je u stvari danas jedina prava srpska, slobodna i suverena država.

Na zvaničnom sajtu Ambasade SAD ćirilicom je napisano: "Strateški cilj Ju-es ejda (Američka agencija za međunarodni razvoj) u Srbiji jeste podrška viziji Srbije kao zemlji koja napreduje ka evroatlantskim integracijama. Kako bi pomogao Srbiji da to ostvari, Ju-es ejd blisko sarađuje sa nevladinim organizacijama i institucijama u Srbiji na značajnim programima..."

- Prema zvaničnim podacima

Ju-es ejd je od 2001. uložio više od 750 miliona dolara za podsticaj ekonomskog razvoja, jačanja sistema pravosuđa i promociju efikasnog upravljanja u Srbiji - kaže Stojičević.

AMERIČKA agencija za međunarodni razvoj je novac, između ostalog, kako piše na sajtu, uložila u "Projekat za konkurentnu privredu" - klastersko umrežavanje i umrežavanje u lance vrednosti i lance dobavljača", "Projekat za razvoj privatnog sektora", namenjen jačanju kompanija u 12 opština južne i jugozapadne Srbije, "Projekat za jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za reagovanje na migrantsku krizu"... Pomaže i organizacijama civilnog društva širom Srbije kako bi mogle da "mobilišu građane da razumeju, osmisle i podrže neophodne reforme...":

- Jasno i konkretno nam objašnjavaju svoj način mrežnog delovanja. Oni daju samo "temelj", a dalje kontrolišu i umrežavaju donatore i izvođače radova koji će reformu sprovesti po njihovim projektima - objašnjava Stojičević. - Nedoumicu izaziva to što na sajtu piše da ulažu novac, jer ako se nešto pokloni, na primer, grant, onda nema vraćanja, ali sve što se "uloži" podložno je finansijskom vraćanju - ne uvek i odmah.

SLIČNE geopolitičke ideje početkom ovog veka izložio je američki admiral Alfred Mehen - Ulaganje besplatnih donacija je u stvari ulaganje u strateško vezivanje (umrežavanje) Srbije za NATO i EU, njeno izdvajanje od Rusije. To je deo strategije 'Anakonda', čiji je cilj, kako kažu, da okruži 'uguši' Rusku Federaciju".

- Strateški cilj američkog i evropskog delovanja u Srbiji je premrežavanje društva, njegovo "otvaranje" i stvaranje paralelnih mrežnih društvenih struktura koje bi trajno desuverenizovale Srbiju, uključile je u NATO i prevele iz evroazijskog u atlantistički tabor - objašnjava Stojičević. - Ekonomska okupacija, medijsko potčinjavanje, njihovo pretvaranje u "medije na srpskom", napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu, jasni su primeri tehnika mrežnog ratovanja.

Istraživači kažu da je i internacionalizacija privrede jedna od tih tehnika.

- Velike domaće banke su zatvorene, a da čak nisu oterane u bankrot. Administrativno im je zabranjen rad i započet proces stečaja i likvidacije koji ni danas, posle skoro 17 godina, nije završen - podseća Stojičević. - Bankarsko i finansijsko tržište prepušteno je stranim bankama, kojima nije cilj da razvijaju domaću privredu i rešavaju probleme nacionalne ekonomije. Njihov interes je da se ponašaju tržišno kao profitni centri svojih matičnih kuća,da izvlače dobit iz Srbije dokle god je to moguće. Bankarski i finansijski sektor su brzo i efikasno postali deo mreže međunarodnog "depersonalizovanog" kapitala, a Srbija je tako izgubila mogućnost da vodi samostalnu i suverenu politiku.

Kao primer mrežne strategije, Stojičević navodi i društvena i državna preduzeća, često velike gubitaše, koja umesto da se likvidiraju ili revitalizuju, ulaze u beskonačne procese restrukturiranja. To praktično znači da se njihova imovina, poslovanje i najbolji kadrovi polako prelivaju u druga preduzeća.

- Ona su odličan instrument za ekonomsko mrežno manipulisanje - kaže Stojičević. - Godinama i decenijama politički podobni kadrovi i stečajni upravnici manipulišući dugovanjima, plaćanjima, tenderima, nabavkama, sa mrežama velikog broja malih firmi - dobavljača ciljano su stvarali mreže podobnih. Interese svih inostranih firmi "štite" ambasade i mreža nevladinih organizacija za zagovaranje interesa, pa nema nenaplaćenih dugovanja.

Sa druge strane, mala i srednja "nezavisna" srpska preduzeća godinama niti mogu da naplate potraživanja, niti mogu da završe sudske sporove.

- To se "objašnjava" nereformisanošću sudstva, platnog sistema i državne uprave - kaže Stojičević. - Ali pozivanje na "korumpiranost, mito i javašluk" ne objašnjava kako onda stranci i umrežena srpska preduzeća nemaju problem koji imaju svi ostali.

BUDžETSKA LINIJA 481

- IAKO su zvanično svaki posao i svaki preduzetnik jednaki pred bankama, državnim i poreskim službama, inspekcijama, žene, nacionalne manjine, invalidi, odskora i LGBT populacija, postali su "jednakiji" - kaže Stojičević. - Ogroman broj NVO i NPO se bavi zagovaranjem poslovanja ovih grupa. One su u početku bile finansirane samo iz inostranih grant-programa a kasnije uvođenjem takozvane budžetske linije 481 deo finansiranja prešao na budžete Republike, AP i lokalnih samouprava. Tako je na urušenu, ojađenu i sankcijama i bombardovanjem uništenu srpsku ekonomiju natovarena i "inkluzivnost".