Posle tričavih, neprimetnih i zanemarljivih 15 godina, raspodeljenih između prethodnih i sadašnjih vlasti u odnosu 9:6, konačno je otvoren Narodni muzej. Te, kako samo ime kulturne institucije govori, vreme je da narod pohrli u izložbeni prostor koji je po tom narodu i nazvan. Tamo će, ako bude malo pažljivije raspolagao svojom maštom, rečeni narod moći da vidi i neka na prvi pogled neprimetna, ali svakako značajna dela. Pa ćemo ih ovde i nabrojati, a radi lakšeg traženja.

"Narod" - ovaj impresivni komad umetnosti je u stvari jedno veliko ogledalo. U zavisnosti od toga ko ispred umetničkog dela stane, kao i u kolikom broju, delo unekoliko menja naziv: "Narodni heroji" (mladi bračni par koji istovremeno planira da ima decu i da ostane u zemlji); "Nasamareni narod" (penzioneri); "Kolonizovani narod" (ljudi koji rade u subvencionisanim stranim kompanijama za male plate uz obavezu nošenja pelena); "Poludeli narod" (čitaoci tabloida); "Punoletni narod" (osobe koje su imale minimum tri godine kada se Narodni muzej zatvorio i do sada nikada u životu nisu bile u njemu).

"Pet miliona evra" - ovovremena umetnička instalacija, koja je istovremeno čisti primerak klasičnog nadrealizma. Delo se sastoji od jednog prosečnog mobilnog telefona i još prosečnijeg televizora, a umetnik je predvideo da mobilni telefon neprekidno šalje SMS poruke, uz pomoć kojih glasa za pobednika finala rijalitija koji se prikazuje na televizoru. Ideja ovog umetničkog dela jeste da prikaže na koji način su televizijski gledaoci u Srbiji, za jedno veče, potrošili pet miliona evra da bi odlučili pobednika tako značajnog takmičenja izbora osobe koja se najbolje pokazala u rijalitiju, šta god to značilo, i kako god se to pokazivalo. Ova umetnička instalacija ni na koji način ne pripada crkvenoj umetnosti, što ne sprečava posetioce da se prekrste, ako osete potrebu. A mogla bi se osetiti, prosto je takav slučaj.

"Turbo-građevinska folk motivacija" - nekoliko tvitova i jedno pismo čine ovo osebujno delo epicentrom neodadaizma. Umetnička ideja koncentrisana je oko napora jedne ministarke građevine i infrastrukture i jedne infrastrukturno građene pevačice, da se poveća stepen motivacije 11 plus kusur fudbalskih reprezentativaca Srbije, a pred utakmicu sa Brazilom na svetskom prvenstvu u fudbalu. To se činilo tako što bi u slučaju pobede naše reprezentacije, pevačica trčala gola do Moskve, dočim, nešto ozbiljnija državna službenica, nije iznela nikakavo konkretno obećanje, verovatno imajući u vidu da je Vlada već ranije, i uz podršku predsednika države, ponudila 10 miliona evra ukoliko se Srbija nađe, na sad već nedostižnom, prvom mestu na šampionatu. Utakmica se završila u skladu sa očekivanjima mnogobrojnih brazilskih pevačica i brazilskog ministra pa, na primer, transporta Valtera Kazimira Silveira. Sa brazilske strane nije bilo nikakvih motivacionih poruka niti obećanja za Nejmara i njegovu ekipu, a što je - posebno u slučaju brazilskih pevačica - nekako baš velika šteta, a nadasve s obzirom na rezultat utakmice.

"Kosovski dijalog" - dvodelna skulptura koja se sastoji od "Unutrašnjeg dijaloga" i "Briselskog dijaloga". Unutrašnji dijalog predstavlja ne preterano velika količina preterano nevidljivog vazduha, koja se nalazi unutar poprilično ispumpanog ružičastog balona koji, pak, čini deo skulpture koji se odnosi na Briselski dijalog. Zajedno, ova dva remek-dela naivne umetnosti simbolizuju apsolutno minimalna stremljenja međunarodne zajednice ka tome da se svi ovi dijalozi produžavaju, mimo tamo negde predviđenog roka. Dobri poznavaoci umetnosti predviđaju da će se ovo umetničko delo ispumpati do kraja u veoma bliskoj budućnosti.

"Svet u XXI veku" - verovatno je najvažniji eksponat koji treba da vide narodni posetioci Narodnog muzeja. Reč je o svetlonepropusnim naočarima crne boje, koje kad se stave, omogućavaju da se uopšte ne vide: klimatske promene koje, izumeđu ostalog, izazivaju ratove i izbeglice; milion slobodnih radnih mesta u Nemačkoj koji omogućuje mnogim mladim ljudima na Balkanu, koji žele da promene svoju zemlju, da to i učine, ali na bukvalan način; globalnu selidbu i radne snage i kapitala uz sve veću količinu robota; promene u komunikaciji među ljudima zbog digitalne revolucije; krizu parlamentarne demokratije zbog zastarelosti političkog predstavljanja i načina biranja... Osobina ovog umetničkog dela jeste u tome što u velikom broju slučajeva, a posebno u Srbiji, ove naočare nisu ni potrebne da bi se dobio njihov efekat. Evo, već 18 godina.

Pohrlimo, dakle, u Narodni muzej. Ima šta da se vidi, ko ume da gleda.