NESALOMLjIVI Vlado Dapčević, komesar artiljerije Vrhovnog štaba, "nepopravljiva i najveća banda", na Golom otoku zatiče brata Milutina, starojugoslovenskog oficira, ratnog komandanta divizije u Makedoniji i partizanskog pukovnika. Drama stare i ugledne cetinjske porodice, školskog nadzornika Jovana Dapčevića, čije kosti su ostale u italijanskim logorima u Albaniji, kao da ovde doživljava kulminaciju, kada dvojica braće letvama premlaćuju jedan drugoga. Obojica su bila rođena braća Peka Dapčevića.

Što se trećega brata Peka, proslavljenog komandanta Prve armije koja je oslobađala Beograd, tiče, to je dramatična i tužna priča. Primerena tadašnjim tegobnim i sumornim vremenima, tipičnim izgleda samo za Crnogorce.

VLADO Dapčević se sećao da se posle izlaska sa Golog otoka tri puta susreo s bratom Pekom. Prvi put u paviljonu "Cvijeta Zuzorić", na nekoj izložbi:

"Sa Pekom su bili - Koča Popović, Svetozar Vukmanović Tempo, Avdo Humo i Rodoljub Čolaković. Gledali su me kao čudo ili neko strašilo... Sa njima je bio i Žan-Pol Sartr... Peko ni riječ nije progovorio, samo me je zaprepašćeno pogledao..."

Drugi put su se sreli na premijeri sovjetskog baleta na "Kolarcu":

"U pauzi sam, pričao je Vlado, naletio pravo na Peka,koji je bio u društvu sa Krstom Crvenkovskim. Samo me je odmjerio i produžio dalje..."

Poslednji put braća Dapčević su se sreli na Terazijama:

"I to sasvim slučajno, sećao se Vlado. Peko me je samo pogledao i produžio dalje. Da mi se javio razgovarao bih sa njim. Pa brat mi je... Nikada se više nijesmo vidjeli, niti čuli..."

U GLAVNjAČI se, po službenim dokumentima Udbe, obesio Andrija Hebrang. Međutim, danas se sa sigurnošću može tvrditi da je i njega ubila jugoslovenska Udba.

Hebrang je uhapšen 12. maja 1948. godine, a tri dana kasnije započeta je istraga kojom je rukovodio general Mile Milatović, kojem su pomagali nekoliko visokih oficira Udbe, koje je predvodio Bora Nešković, brat Blagoja Neškovića,člana Politbiroa CK KPJ. Da je rukovodstvo Hrvatske odlučno protiv suđenja Hebrantu, Tita je obavestio Vladimir Bakarić. Drugi dan Hebrang je iz Glavnjače odveden na VMA i tu su mu ubrizgali "injekciju smrti". Pouzdano se zna da je još davao znake života kada je vraćen u ćeliju. Tada su mu agenti Udbe obavili omču oko vrata od rasparanog čaršava,posle čega je dežurni oficir obavestio islednika Milatovića o navodnom Hebrangovom samoubistvu vešanjem.

General Milatović je u svom izveštaju zapisao: "Kada sam tamo stigao, Hebrang ležaše na podu. Jedan kraj omče ležaše na radijatoru, a drugi o vratu..."

UDBA je u Glavnjači, novembra 1950. godine, ubila i generala Mirka Krdžića, predsednika Vrhovnog vojnog suda. U službenom izveštaju piše: "Mirko Krdžić je umro od šećerne bolesti..."

Radoš Džudović, potpukovnik Udbe, koji je kao informbirovac, robijao u Glavnjači i bio zatočen u susednu ćeliju, svedočio je da je jednog dana čuo maltretiranja, graju i pucanj iz pištolja:"Poslije toga, priča Džudović, provirio sam kroz špijunku od vrata i vidio kako iz Mirkove ćelije izlaze u hodnik - general Jevto Šašić, sa upravnikom Pavlem Baljevićem i islednikom Milom Milatovićem... Šašić je vikao: Majku mu njegovu, da on mene pljune u lice..."

Mirkovom sinovcu Miomiru i sestri Dobrili, koji su stanovali u Krdžićevom stanu, nakon toga su vratili njegov krvavi veš. Prilikom generalove sahrane 14. novembra 1950. godine u Beogradu, dozvoljeno im je da od porodice prisustvuju samo njih dvoje. Kovčeg je do rake doneo kapetan Šušnjarac, koji je bio treći prisutni prilikom ukopa. Miomir je gorko zaplakao za svojim stricem. Kapetan Šušnjarac ga je prijavio, pa ga je Udba otpremila na Goli otok, gde je odležao u mukama tri pune godine. Ubrzo je generalova sestra Dobrila isterana iz Mirkovog stana, zato što nije htela da se odrekne svoga brata...