DA bi izrazili svoje ogorčenje zbog netačnih izveštavanja beogradskih medija o junskim nemirima, studenti su u zgradi tehničkih fakulteta u ondašnjm Bulevaru revolucije, jedan stub u auli nazvali "stubom srama" i na njemu lepili beogradsku dnevnu štampu. Sa zborova nekih fakulteta (najverovatnije iz Kapetan-Mišinog zdanja, odnosno dvorišta Filozofskog fakulteta) potekla je ideja da "Student" pokrene jednu rubriku koja bi odgovarala tom "stubu". Ta ideja bila je prihvatljiva zato što se na taj način najbolje mogao izraziti gnev i moralno ogorčenje zbog ponašanja izvesnih institucija i pojedinaca.

U TOJ rubrici, prvi put posle Drugog svetskog rata pojedini političari i forumi javno su apostrofirani i izlagani moralnom ruglu.

U skladu sa opštim raspoloženjem koje je tih dana vladalo na Univerzitetu, redakcija "Studenta" je smatrala da na tom stubu srama treba da stoje privezani:

GRADSKI komitet Saveza komunista, Gradska skupština i Gradski odbor SSRN Beograda!

Obrazloženje: ovi forumi imali su prema studentskom pokretu dva različita stava, jedan pre a drugi posle Titovog govora. Nijednom rečju nisu obrazložili razloge te promene u mišljenju, ne pokazuju nimalo samokritičnosti i osećanja odgovornosti.

LISTOVI "Borba" i "Večernje novosti"

Obrazloženje: ovi listovi su doneli najmračnije i najmanje tačne komentare i natpise o studentskom pokretu.

Moma Marković i Milan Bajec, urednici "Borbe". Sive eminencije u toj tamnoj kući.

Obrazloženje: oni su glavne vođe "Borbinih" bezočnih napada na studentski pokret.

DR ZVONIMIR (Zvonko) Damjanović Obrazloženje: dr Damjanović je pokušao da razbija jedinstvo studentskog pokreta na taj način što je studente i nastavnike Prirodno-matematičkog fakulteta svesno obmanjivao da se Filozofski fakultet izdvojio iz pokreta i slično. Razlozi zbog kojih je dr Damjanović ovako delovao nisu nimalo čisti.

ALEKSANDAR Đukanović, Marko Lolić i njihov list "Mladost"

Obrazloženje: prvo njihovo reagovanje, staračko i konzervativno, bilo je najveća blasfemija i imena i izvesnih njihovih tradicija. Drugo njihovo reagovanje, kao što se moglo očekivati, bilo je kameleonsko i licemerno.

("Student", 18. jun 1968. vanredni broj 4)

Pojava "Stuba srama" u "Studentu" nije prošla, kako se moglo i očekivati, bez strahovitog napada. Hajka je krenula utvrđenim i za ono vreme prepoznatljivim redom: U svim relevantnim forumima ova rubrika u "Studentu" proglašena je, uz bučnu podršku medija, prokineskom orijentacijom. Odgovarajući na te optužbe u pripremi petog vanrednog junskog broja glasila beogradskih studenata, jedan deo redakcije se zalagao da se uvede rubrika "STUB ČASTI". Međutim, preovladala je umerenija linija pa je rubrika nazvana "INTERPRETACIJE".

Evo kako je izgledala ta umivena varijanta:

Mečići pred kućom

Ovih dana, jedan visoki funkcioner, politički odgovoran za batinanje studenata kod podvožnjaka, sa bolnim uzdahom kaže svom prijatelju:

- Ne daj bože da ti studenti zaigraju pred kućom.

S velikim zadovoljstvom

Iduće godine urbanisti predviđaju rušenje podvožnjaka na Novom Beogradu. Studenti su se javili da dobrovoljno i sa velikim zadovoljstvom to urade.

Za svaki slučaj

Pošto iduće godine neće biti podvožnjaka, mnogi predlažu da se izgradi montažni podvožnjak koji bi se postavio na Bulevaru Lenjina čim bi se ukazala potreba za to.

Vožnja biciklom

Kada su već počele demonstracije, rektor dr Dragiša Ivanović bio je u Nemačkoj. Pošto se njegov povratak nestrpljivo očekivao nekoliko dana, na jednoj sednici Saveta Univerziteta neko je pitao zašto se rektor već nije vratio. Ne može čovek da stigne biciklom tako brzo, primeti jedan student.

("Student", 25. jun 1968. vanredni broj 5, trajno zabranjen)