DEMONSTRACIJE, ceo taj proces, u suštini je bio jedan, kako da kažem, vesnik ozbiljnih kriza u koje će naše društvo da uđe. I kod nas se tada ponovilo ono što se uvek događalo sa studentskim pokretima. Bio sam student, učestvovao sam u svim demonstracijama između 1935. i 1938. godine. Možda sam baš zato, onda kod podvožnjaka, po nekom instinktivnom porivu i intervenisao. Demonstracije su uvek vesnik mnogo dubljih zbivanja u društvu, zaoštravanja i suprotnost socijalnih problema, društvenih problema... ispričaće dvadesetak godina kasnije Miloš Minić, predsednik Skupštine Srbije 1968.godine.

Naši političari, nekad, ali nažalost i danas, nisu verovali u izreku o istoriji kao učiteljici života. Ili su oni sami, možda, bili slabi učenici?

U redovima srednjih funkcionera vladala je zbunjenost i nedoumica. Odjedanput, stigao je zahtev da se vlast otvori prema željama naroda i da prihvati novi način mišljenja. To je zbunjivalo bivše revolucionare, od kojih su mnogi svoje zastave iz mladosti trampili za lagodniji način života, protiv kojeg su se nekad žestoko borili.

DIREKTIVE odozgo nisu stizale pravovremeno ili su bile protivrečne. Upravo se tada videlo, na poražavajući način, kako mnogi političari nemaju iskustva u dijalogu sa narodom i studentska pobuna shvaćena je, maltene, kao državni prevrat.

O strahu i panici koji su zahvatili politički vrh, najbolje svodoči informacija koju je 8. juna, u 19 sati, uputio Radovan Stijačić, savezni sekretar za unutrašnje poslove, lično Josipu Brozu. Dokument je, inače, pronađen u Titovom arhivu, sa njegovim parafom, i prenosimo ga u celini bez ikakvih skraćenja:

"Veza naš broj 241

U TOKU poslednjih nekoliko dana zabeleženi su komentari o studentskim demonstracijama u raznim neprijateljskim sredinama.

Operski pevač Veselinović Aleksandar Buca, poznati zapadnjak i stalni kritizer društvenog sistema (otac emigrant živi u Engleskoj), bezrezervno podržava zahteve studenata. Smatra da ovakva akcija do IV plenuma ne bi uspela, s obzirom na oštrinu udbovskih mera.

Koštunica Vojislav, prevodilac, koga ambasada SAD često honorarno angažuje prilikom poseta njihovih stručnjaka, u društvu sa jednim američkim studentom ili bez njega, redovno opservira stanje oko Filozofskog fakulteta, kao i Umetničke akademije, stupajući povremeno i u razgovore o aktuelnim događajima.

Bivši aktivni četnik Vucelja Nikola pozdravlja akciju studenata. Ocenjuje da su buntovnici sinovi onih koji su poginuli i sinovi rukovodilaca koji sada vladaju.

Renovčević Mihajlo, književnik - ibeovac, tvrdi da se sadašnji bunt studenata neće na ovome završiti, kao i da među najvišim rukovodiocima nema jedinstvenih stavova po ovom pitanju.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Macura, pored solidarisanja i podrške akciji studenata, izneo je pred studentima da su Zatezalo i drugi u Gradskom komitetu izgubili glavu i ne znaju šta u ovakvoj situaciji da preduzmu.

Gutal Zvonimir, jezuitski sveštenik, žali što zagrebački studenti nisu sledili primer Beograđana. Smatra da će se situacija i u Beogradu uskoro stišati, ali će doprineti da se neki aktuelni problemi brže rešavaju.

Bivši ibeovac Rokić Vukašin redovno prati sve što studenti traže i daje im za pravo. Smatra da se pokret studenata neće na ovome završiti.

Ridanović Ljubica i Živković Dimitrije, bivši nastavnici Saobraćajnog fakulteta, koji su pre nekoliko meseci osuđeni zbog prokineske aktivnosti, a ovih dana pušteni iz zatvora do pravosnažnosti presude, prisustvovali su jučerašnjem zboru studenata. Ridanovićeva je u pozdravnom govoru podržala studente, dok je Živković onemogućen da govori nakon saopštenja da je odranije poznat kao protivnik politike Saveza komunista.

Zdenko Štambuk, direktor časopisa 'Međunarodna politika', smatra da je sadašnji pokret progresivan, jer je uperen protiv reakcionarnih pojava u našem društvu, a posebno SK, zbog čega ih svestrano podržava. Povodom ovakvog stava, kaže da je pozivan u Opštinski komitet, ali su se razišli u stavovima, pošto se ne slaže sa akcijom SK koji želi da formira odred za borbu protiv naprednog, radi očuvanja privilegija političkom rukovodstvu, koje je postalo nazadno. Redakcija 'Međunarodne politike' skupljala je novčanu pomoć za pobunjene studente. Posebnu aktivnost ispoljila je Olga Mladenović, supruga Tanasija Mladenovića, književnika.

Zabeleženo je i povećano prisustvo stranaca i njihovo interesovanje za aktuelne događaje.

Desa Trevizan (Born), dopisnik ,Tajmsa, u Beču, i Anatol Sub, američki dopisnik iz Moskve, stupili su u kontakt sa M. Đilasom i sa njim u društvu bili zapaženi u blizini fakulteta.

Dvojica savetnika francuske ambasade izrazila su zabrinutost i zahtev da se objavi demanti nakon objavljivanja fotografije njihovih kola pred Umetničkom akademijom.

Siegfried Hoeldtke, savetnik ambasade DDR, smatra da je SK kriv za nastale događaje, jer omladinu nije držao na uzdi, koja se inače sve više utapa u koncepcije Zapada. Marksistički duh kod omladine je opao, na nju su uticali događaji u Francuskoj i Zapadnoj Nemačkoj, a najverovatnije i neprijateljski elementi, koji deluju na Beogradskom univerzitetu.

Službenik kineske ambasade iznosi da ima studenata koji se slažu sa učenjem Mao Cedunga, pa kaže da treba s njima da se povežu radi šireg i aktivnijeg delovanja.

Student Ružica Ćurković navodi da su 7. juna u dva maha nailazili u Studentski grad službenici kineske ambasade tražeći kontakt sa predstavnicima Akcionog odbora. Oni su, između ostalog, istakli želju da studentima ponude uniforme koje bi ličile na uniforme pripadnika kulturne revolucije u Kini. Nije poznat ishod razgovora studenata sa službenicima kineske ambasade.

Margareta Krujkov, šef biblioteke u Domu sovjetske kulture, ispoljava zabrinutost zbog demonstracija, jer smatra da je javno deklarisanje za socijalističke principe samo privid, a u stvari se radi o smišljenoj akciji imperijalističkih zemalja.

Dopisnik Radio Moskve Plevakov Saša nije uspeo da dođe na zbor na Filološkom fakultetu iako je to pokušao.

Dopisnik mađarske novinske agencije boji se da se sadašnji studentski nemiri ne pretvore u otvoreno neprijateljstvo prema socijalističkom sistemu. Čudi ga demokratija u kojoj studenti nasilno traže promenu rukovodstva i smenu vlasti.

Trojica italijanskih novinara snimala su parole na Studentskom trgu. Bili su snabdeveni propusnicama za ulaz na sve fakultete koje je izdao Slobodan Vuković, sekretar UO SSJ Beogradskog univerziteta.

Na Prirodno-matematičkom fakultetu, pre dva dana, postavljena je slika predsednika Tita iz rata sa natpisom: 'Tito partizan', a na drugom mestu slika novijeg datuma sa natpisom: 'Tito buržuj'. Ova druga slika ubrzo je sklonjena.

Na tri teretna vagona na železničkoj stanici 30. maja o.g. nađena je kredom ispisana parola: 'Dižimo ustanak'.

Na Studentskom trgu broj 5 nađena je tabla sa predratnim nazivom 'Kraljev trg'."


PODELjENOST MEĐU POLITIČARIMA

MEĐU najvišim funkcionerima mišljenja o studentskoj akciji bila su podeljena. Većina je imala u najmanju ruku vrlo rezervisan stav. Neskriveno odbojan odnos pokazivali su: Edvard Kardelj, Milentije Popović, Petar Stambolić, Dragi Stamenković. Po liberalnijem držanju upamćeni su: Miloš Minić, Stevan Doronjski, Svetozar Vukmanović Tempo, Vlajko Begović, pa i Veljko Vlahović.