POSLE izbijanja prvih čarki ispred Doma kulture Novi Beograd, jer za studente nije bilo mesta u sali za priredbu "Karavan prijateljstva", pod pokroviteljstvom "Večernjih novosti", redari i brigadisti pokušavaju da letvama rasteraju studente. Predstava se prekida i počinje opšti metež. Ne zna se ko koga bije.

Studenti se povlače prema Studentskom gradu i odatle kamenim kockama gađaju brigadiste i miliciju. Radnički univerzitet je demoliran.

Oko ponoći pojavljuje se milicija u šlemovima. Palice sevaju na sve strane. Stižu i vatrogasna kola. Milicionari šmrkovima rasteruju studente.

- U opštem haosu neko me je obavestio da me hitno traži Radovan Lukić, predsednik Omladine Srbije. On je zahtevao da preko radio-stanice pokušam da umirim studente. Ta ideja mi se nije dopala, jer sam se plašio da uključivanje stanice u sasvim neuobičajeno vreme može da izazove još veću pometnju. To se kasnije pokazalo tačno. Sve živo izašlo je iz svojih soba i odjedanput je Studentski grad počeo da vri. Proneo se glas da je jedan student ubijen! Masa od dve-tri hiljade studenata, nekontrolisano i gnevno, krenula je na miliciju - priseća se tih dana Đorđije Uskoković, glavni urednik radio-stanice u Studentskom gradu.

U SILOVITOM naletu studenti su rasterali milicionare i zaposeli vatrogasna kola. Na skveru, pred tri hiljade studenata, govornici se penju na vatrogasna kola i drže vatrene govore. Daju se razni predlozi. Svi spominju brutalno ponašanje milicije. Pored ovih negodovanja ističu i loše pojave u našem društvu: socijalnu bedu, nizak standard studenata, nezaposlenost, bujanje birokratskog aparata...

Predrag Bogdanović zvani Ci, tada student književnosti, danas poznati pesnik, penje se na vatrogasna kola i patetično uzvikuje:

- Budimo dostojni naših pariskih kolega! Formulišimo naše zahteve i uručimo ih našim poslanicima u Skupštini! Na Beograd!

Masa burno odobrava svaki njegov predlog.

Oko ponoći povorka demonstranata kreće prema gradu.

TE DALEKE 1968. godine geografija Novog Beograda se bitno razlikovala od današnje. Železnička pruga išla je drugom trasom, a stanica Zemun je bila kod hotela "Jugoslavija"... Jedini put za Beograd išao je ispod podvožnjaka koji se nalazio na mestu gde je danas naselje ENJUB. Kod podvožnjaka, između Skupštine opštine Novi Beograd i zgrade SIV-a, studente dočekuje kordon milicije dugačak oko pedeset metara.

Dve delegacije studenata pokušavaju da pregovaraju sa milicionerima. Milicija odbija bilo kakve razgovore. Zahtev je izričit, studenti se moraju vratiti u svoje sobe.

Studenti ne žele da se vrate natrag. Pošto je Novi Beograd još veliko gradilište, kamenja i cigala ima na sve strane. Počinje uzajamno kamenovanje. Studenti koriste cigle, milicioneri kamenje sa železničke pruge.

ČUJU se pucnji iz vatrenog oružja i pronosi se glas da je jedan od studentskih parlamentaraca ranjen. Na to studenti pale vatrogasna kola i guraju ih nizbrdo prema podvožnjaku. Paljenje kola bilo je znak da sa podvožnjaka i iz zgrade Opštine Novi Beograd milicija jurne na studente. Masa studenata počinje da beži. Jedni grabe kroz peščane nanose ka Savi, drugi kroz šipražje ka Dunavu...

Kada je svanulo jutro, žiteljima Novog Beograda koji su krenuli na posao ukazao se neobičan prizor. Utrine oko podvožnjaka bile su prekrivene cipelama, jaknama, ženskim tašnama, delovima odeće. To su bili tragovi sinoćnjeg obračuna između milicije i studenata. Naravno, Novobeograđanima nije bilo teško da zaključe ko je u tom obračunu izvukao deblji kraj.

Ta slika ponoviće se još jednom - tokom tog istog dana!

NA LEDINI kraj podvožnjaka ostala nova studentska garderoba...

- Natovarili smo to sve na jedna konjska kola i poslali za Studentski grad - ispričao je jedan milicioner. Sutradan, na poslednjoj stranici vanrednog izdanja "Studenta" mogao se pročitati ovaj vic:

"Pitali jednog čoveka da li će dati sina na studije. Neću! Mogu i sam da ga bijem!"

- Bila je to moralna i poetska pobuna! Ja sam mislio da sanjam. Nisam verovao da je to istina. Niko od nas nije mogao da shvati da komunisti tuku komuniste! - zapisao je u svojim sećanjima Milan Lalić, književnik i novinar "Večernjih novosti", ondašnji student filozofije, preminuo 1991. godine.

DANAS mnogi misle da studentska pobuna kasnije ne bi dobila tako dramatičan vid da milicija nije upotrebila palice.

- Ja sam i pre rata učestvovao u studentskim demonstracijama i dolazio u sukob sa žandarmerijom, ali nešto slično ovome što se događalo u Novom Beogradu nikada nisam doživeo! - rekao je nakon obračuna milicije sa studentima prorektor Beogradskog univerziteta dr Toma Bunuševac.

TE NOĆI mnogi nisu spavali.Studenti su vidali rane - jedni u Studentskom gradu, drugi po bolnicama, treći u zatvoru.

U miliciji su sastavljali zvanično saopštenje u kome će studenti biti isključivi krivci za prethodne događaje.

Političari su lupali glavu kako da studentska pobuna ne dobije šire razmere.

U Studentskom gradu je ključalo kao u kotlu.

U svim sobama bila su upaljena svetla. Naokolo se orilo od pesme, psovki, protesta i neartikulisanih uzvika.

Bio je to urnebes koji je nemoguće rečima opisati. Sva nezadovoljstva koja su se godinama taložila, izbijala su sada kroz jedan krik ili jednu rečenicu. Iz paviljona Studenskog grada dopiralo je: Ua batinaši!, Radnici - studenti!, Dole, ubice!, ...Hoćemo posao...

GRUPA prebijenih i razjarenih studenata pokušala je da prodre u radio-stanicu Studentski grad. Hteli su da pozovu sve žitelje Studenjaka da ponovo krenu u Beograd. Svuda je brujalo kako je jedan student ubijen.

U strahu od teških posledica, urednici su onesposobili radio-stanicu.

Oko dva ujutro nekoliko milicijskih patrola dolazi iz pravca Bežanije. Milicioneri pucaju u vazduh i rasteruju grupe studenata koje su se okupljale oko menze.

U međuvremenu, aktivisti iz Studentskog grada telefonom obaveštavaju studentsko rukovodstvo o dramatičnim zbivanjima na Novom Beogradu. Predsednik beogradskih studenata Petar Ignjatović u prvom trenutku ne shvata ozbiljnost situacije:

- Ne preterujte! Ujutro ćemo to srediti.

- Slušaj, Pero. Stvar je ozbiljna! Obavesti o svemu Žarka Bulajića! Preduzmite nešto, ovde će biti Kosovo!...

JEDAN beli "pežo", u to vreme se primicao Studentskom gradu. Za volanom je bio Miladin Šakić, zamenik gradonačelnika Branka Pešića, a pored njega dr Žarko Bulajić, sekretar Univerzitetskog komiteta Saveza komunista.Njihov zadatak, po nalogu Branka Pešića.

- Zaustavili smo se na skveru. Ja sam hteo da uđem i porazgovaram sa studentima. Ali čim su nas ugledali, studenti su počeli da vrište i da sa balkona izbacuju stolice, ormare, krevete, flaše. Proglasili su nas agentima. Unutra se nije moglo, osim da čovek rizikuje život. Ušli smo u automobil i krenuli nazad. Uto je neko bacio kamen. Flašu, šta li, i potpuno ulubio krov Šakićevog novog "pežoa"! - sećao se te noći dr Žarko Bulajić.



PONIŽENjE I GAŽENjE LjUDSKIH PRAVA

BATINANjE su studenti doživeli kao veliko poniženje i grubo gaženje osnovnih ljudskih prava. Taj čin ih je užasno pogodio. Zato će jedan od osnovnih zahteva, od kojeg studenti do kraja nisu odstupili, biti smenjivanje trojice sekretara za unutrašnje poslove - Nikole Bugarčića, Slavka Zečevića i Radovana Stijačića.