KADA je u Varšavi i Krakovu planula studentska pobuna i kada je poljska birokratija brzo i surovo raskrstila sa slobodoumnim idejama svojih akademskih građana, odmah se reagovalo i u Beogradu.

Studenti i profesori beogradskog Filozofskog fakulteta održali su u znak solidarnosti sa kolegama iz Poljske nekoliko zborova i uputili zvaničan zahtev da se progonjeni profesori, istaknuti marksistički mislioci, Kolakovski, Bauman, Baćko i Moravski pozovu na Beogradski univerzitet. Ovaj zahtev, kao što se moglo očekivati, naišao je na žestoko protivljenje i osudu.

NA UNIVERZITETU oko ovog pitanja sučelile su se dve struje. Političke organizacije i univerzitetski organi su smatrali da je to direktno mešanje u unutrašnje stvari Poljske. Oni su oštro osudili nastojanja koja su dolazila sa Filozofskog i Filološkog fakulteta, četiri akademije (u to vreme umetnički fakulteti su se zvali akademije), iz redakcija "Studenta" i "Vidika" i radio-stanice Studentski grad.

Naročito su se sukobili Univerzitetski odbor Saveza studenata, na čijem je čelu bio Petar Ignjatović, i redakcija lista "Student", koju je vodio Đorđije Vuković.

Sudeći prema tekstovima iz "Studenta", među studentskom omladinom se nešto kuvalo.

Šta rade studenti? Spremaju li još nešto sem ispita? Kako se osećaju? Evo pitanja koja mnoge (sada) kod nas uveliko interesuju, pitanja koja se ne postavljaju bez izvesne strepnje... (iz uvodnika glavnog urednika "Studenta" od 21. maja 1968).

PRVOG dana juna Savez studenata Beograda organizuje okrugli sto na temu "Studentski pokret danas". Kakva slučajnost!

Učestvuju: Veljko Vlahović, dr Miroslav Pečujlić, dr Budimir Šoškić, Latinka Perović, Bora Pavlović, dr Ljuba Tadić, dr Svetozar Stojanović, Kosta Čavoški, Đorđije Vuković, Alija Hodžić i još mnogi znani i neznani. Studenti su odlučno zahtevali da se definiše stav jugoslovenske politike prema pravcu budućeg razvoja društva. Kakva je naša ideološka pozicija? Šta je to što Jugoslavija želi da izgradi?

Studenti su isticali da u zemlji postoji ogroman broj nepismenih, stotine hiljada nezaposlenih, sve više socijalnih emigranata, sirotinje. Pitali su da li je to ona zemlja koju su naši istaknuti revolucionari obećavali.

Govorio je i Veljko Vlahović, dosta umirujuće:

- Mi smo zaista naivno verovali da je takvo društvo, bez nepravdi i klasnih razlika, moguće brzo izgraditi. Ali očigledno je da smo se prevarili. To nije tako lako moguće.

BILA je subota, 1. jun, pre podne. A već sutradan, u večernjim časovima, doći će do prvih nereda i otvorene pobune beogradskih studenata...

Mada je bilo očigledno da se nešto iza brda valja, većina političara nije shvatila ozbiljnost raspoloženja na Univerzitetu, a još manje su očekivali demonstracije. Više je nego indikativno da je za 3. jun 1968. još ranije zakazana sednica Izvršnog komiteta CK SK Srbije o stanju na Univerzitetu. Partijskim funkcionerima je, međutim, ostalo da sa desetog sprata zgrade CK, gde je danas tržni centar "Ušće", gledaju kako studenti prodiru prema podvožnjaku. Stanje na Univerzitetu, kako je glasio dnevni red, već se dogodilo!

TREĆEG juna, tačno u četiri sata ujutro, spiker Radio Beograda Branislav Surutka je svojim ledenim glasom, kako su neki primetili, bez ijednog drhtaja, pročitao Tanjugovo saopštenje:

"Večeras je u Novom Beogradu došlo do ozbiljnih incidenata kada je veća grupa studenata pokušala da provali u novobeogradski Dom kulture gde se održava priredba, Karavan prijateljstva, za brigadiste koji rade na izgradnji Novog Beograda... Male milicijske snage pokušale su da zaštite brigadiste pred grubim nasrtajem jedne grupe izgrednika, služeći se šmrkovima za vodu. Izazivači nereda su se uputili prema podvožnjaku u Novom Beogradu... Oni su usput demolirali nekoliko putničkih automobila i oteli jedan kamion-cisternu koju su, došavši do podvožnjaka, zapalili i gurnuli prema miliciji. Tom prilikom je milicija upotrebila palice da bi rasterala izgrednike i oslobodila pristup zapaljenoj cisterni. Čula se pucnjava, ali, kako izjavljuje načelnik Sekretarijata za unutrašnje poslove Skupštine Beograda Nikola Bugarčić, milicija nije ispalila nijedan metak.Povređen je izvestan broj milicionara i učesnika u neredima."

U ISTO vreme spiker jedne druge radio-stanice dramatičnim glasom pokušavao je da umiri svoje razjarene kolege. Bio je to spiker radio--stanice Studentski grad.

Te noći u najvećem akademskom naselju na Balkanu niko nije spavao. Svi su bili na nogama. Bilo je mnogo modrica i okrvavljenih glava. Čuli su se jauci povređenih i pomešani zvuci sirena Hitne pomoći, milicijskih i vatrogasnih kola.

Čuli su se uzvici: "Idemo pred Skupštinu!, Dole, crvene ubice!, Ua, batinaši!".

A sve je zapravo počelo veoma bezazleno.

Tog dana "Večernje novosti", kao pokrovitelj zabavne revije "Karavan prijateljstva", zakazale su generalnu probu priredbe koja je trebalo da obiđe Jugoslaviju. Bilo je predviđeno da se proba održi u naselju omladinske radne akcije, u neposrednoj blizini Studentskog grada.

CINICI danas tvrde da je rivalitet između "Večernjih novosti" i "Ekspres Politike" kriv za studentsku revoluciju. Godinama ova dva lista nadmetala su se u organizovanju basnoslovnih nagradnih igara i glamuroznih manifestacija.Tada su se takmičili u tome ko će organizovati raskošniju i atraktivniju zabavljačku paradu. Tako su "Večernje novosti" smislile pandan "Pesmi leta" iza koje je bio "Ekspres" i koja je godinama harala po Jugoslaviju. Za tu priliku "Novosti", da bi sustigle konkurente, i da bi sve bilo na svetskom nivou, angažovale su čuvenog italo-jugoslovenskog šou-majstora Antona Martija.

Ali, predstava koja je usledila dobila je pre hičkokovski nego martijevski tok.

Zvanično se tvrdi da je proba predstave prebačena u salu Radničkog univerziteta Novi Beograd zbog opasnosti od kiše. Međutim, Miodrag Prodanović, član Glavnog štaba radne akcije, docnije će reći da je priredba održana u sali na izričiti zahtev reditelja Antona Martija.

MEĐUTIM, ni organizator ni rukovodstvo radne akcije nisu o izmeni obavestili studente. Da nevolja bude veća, iznenada nestaje struja u Studentskom gradu.

- Taj nestanak struje je veoma značajna činjenica. Bio je jun, strašna zapara, vladala je predispitna groznica. Mnogi kojima ni nakraj pameti nije bilo da izlaze te večeri iz svojih soba, obreli su se ispred zgrade Radničkog univerziteta. A u sali je bilo samo četiri stotine mesta. (Đorđije Uskoković, glavni urednik radio-stanice Studentski grad.

NEŠTO pre 20 časova brigadisti ulaze u salu. Mesta više nema. Studentima i građanima Novog Beograda, koji tvrde da imaju kupljene karte, redari i brigadisti ne dopuštaju da uđu u salu. Niko ne pokušava da okupljenoj masi razložno objasni u čemu je problem. Čuju se samo osorni glasovi: Odbij...

Izbijaju prve čarke. Redari i brigadisti pokušavaju da letvama rasteraju studente. Stižu milicionari ali ne uspevaju da uspostave red. Predstava se prekida i počinje opšti metež. Ne zna se ko koga bije...


SLABA VAJDA OD KOMUNIZMA

NA okruglom stolu, na temu "Studentski pokret danas", Veljko Vlahović je slikovito prepričao jedan svoj razgovor sa nekim rudarom za vreme Španskog građanskog rata.

- Da li će kad pobedi komunizam biti rudara?

- Pa, naravno da će biti.

- E, onda je slaba vajda od ove naše borbe. Rudar i dalje ostaje u svojoj rupi, dole, a neko drugi će uvek biti gore! - zavrteo je sumnjičavo glavom rudar.

SUTRA: Odluka je pala - idemo na Beograd