Milorad i Živorad. Tako se zovu njih dvojica. Možda baš i ne tako, nego nekako manje stereotipno, ali to za ovu priču nije važno. Bitno je da ih zamislimo kako prekjuče stoje pored malinjaka u okolini Arilja i gledaju u nebo.

"Baš lepo što ćemo da dobijemo one 'migove' od Putina i Lukašenka na poklon" - reče Milorad Živoradu, tek da o nečemu pričaju dok gledaju u guste i tamne oblake iznad malinjaka. A i nebo nekako asocira na avione.

"Lepo, što da nije lepo. Samo ne znam da li je baš na poklon, s obzirom na to da ćemo i nešto para da damo za njih" - odgovori Živorad Miloradu, odsutno, gledajući naizmenično čas u maline, čas u nebo. U sebi je računao koliko bi para od ovogodišnjeg roda moglo da se uzme, pod uslovom da otkupljivači ne budu nemilosrdni. A umeju da budu. I pod uslovom da... Ne sme o tome ni da misli.

"Ma šta je, bre, par miliona evra. Znaš koliko bi 'migovi' bili skuplji za neku drugu zemlju? Ili, ne daj bože, 'fantome' da kupimo polovne, ko Hrvati. Pa uši bi nam bridele" - nastavi razgovor Milorad, okrenuvši dlan nagore, jer mu se učinilo da mu je nešto kapnulo na glavu. "Sem toga, i rakete ćemo da dobijemo pride, isto za male pare. S-300. Precizne, bre, mogu muvu između očiju da potrefe."

"Eh, rakete..." - uzdahu Živorad čeznutljivo, a odmah potom se malo ljutnu. "Kud ih spomenu, bre, Milorade, jezik pregrizo..."

"Joj, izvini, Živorade, izlete mi" - brže-bolje promeni temu Milorad, shvatajući da u ovom trenutku baš i nije pametno razgovarati o raketama, tako potrebnim, tako nedostajućim, nedovoljnim... "Nego, vide li da predsednik ide na paradu u Moskvu?"

"Jel' ono beše na paradi isto imaju rakete?" - unapred narogušen se naglas zapitao Živorad. Učinilo mu se da je nešto čvrsto palo na zemlju. Zabrinuto je pogledao ka malinjaku. Tek što je malina prestala da cveta, plod je već počeo da se formira. Mesec i po, otprilike, pa bi bile spremne za berbu. Sem ako...

"Pa imaju" - priznao je Milorad, zamal' se ne ugrizavši za jezik.

"Onda i to preskoči. Daj nešto drugo" - odbrusi Živorad

"Pa šta ja znam šta bi..."

"Daj nešto veselo. Da mi odagna misli od ove salauke što se sprema. Ako bog da i salauka da bude, jer vidi kako se namrčilo, mož' da bude i ono nešto gore..."

"Pu, pu, daleko bilo, pomeri se s mesta, ne daj bože..." - pomeri se Milorad na brzinu, usput se i prekrsti. "Pa evo, to drugo... Ne znam jel' si gled'o onu sahranu?"

"Pa jel' ti sahrana nešto veselo, šta je, bre, tebi?" - užasnu se Živorad, i tim povodom pomisli na to kako su protivgradni strelci sve stariji, jer neće niko mlad da radi za 4.000 dinara mesečno i da za te pare zvera u nebo 24 sata i da vaga kako da pogodi pravo nevreme za ispaljivanje raketa. Jer, raketa nema dovoljno baš za svaku nepogodu. U ovom konkretnom slučaju ovog konkretnog nevremena izgleda kao da protivgradne zaštite nema uopšte, pomisli Živorad, sada sasvim siguran da je čuo kako je dvaput nešto čvrsto tupnulo u njegovoj blizini, a čak jednom i na njega samog. "Daj bože da su samo velike kapi kiše...", pomisli u sebi.

"Ali nije regularna sahrana, nego u rijalitiju nekom neko umro, pa televizija prenosila sa groblja. Direktno. Bio i blok reklama, sad da li je bio preko popa il' nije, ne sećam se... Nije baš veselo, al' je zanimljivo..." - vajkao se Milorad, smišljajući na brzinu koju novu temu da pokrene, da sebi i Živoradu olakša čekanje na Božiju odluku o veličini, silini i količini nevremena. Ovu temu je opet promašio. Možda nije loše pričati i o raspravi na Vladi o hrvatskoj gej slikovnici za predškolsku decu... Ili možda da započne razgovor o pregovorima o Kosovu, Hrtkovcima, stanju u opoziciji... Miloradovo razmišljanje naglo je prekinuo glasni i ljuti glas Živorada.

"E, pa, i mi mož' da organizujemo sahranu. Za ovogodišnji rod. Odoše maline, razvali ih grad, je.em li mu sve, da mu je.em..." - izgubi se Živoradova rečenica u buci belih ledenih grudvica grada, veličine lešnika, koje su se svojim mnoštvom obrušile sa neba na Arilje. Kao i tog istog dana na Novi Pazar. Kao i par dana ranije na Lučane, Brekovo, Leštane, Grocku, Leskovac, Ivanjicu... Navalio grad na selo, pa niti staje nit ga šta zaustavlja. Ali to i nije neka tema, kad se malo bolje razmisli. I javnost i država imaju o čemu da brinu. O malinama i raketama nek brinu seljaci.

Živorad i Milorad, evo, na primer.