KAKO sad stoje stvari, treći svetski rat se desio i završio. Trajao je otprilike pedeset minuta, tokom veoma čudnog bombardovanja Sirije; i to tako što su Amerikanci napali teritoriju koju drže Rusi a da pritom nije poginuo nijedan Amerikanac ili Rus. To otvara novu perspektivu dogovornog ratovanja velikih sila koje - obavezno na teritorijama nekih bezveznih zemalja - međusobno "ratuju" samo zbog toga da se vojni budžeti nekako potroše (da se ne bi smanjivali), kao i da bi proizvođači oružja mogli da nastave da prodaju svoju unosnu robu. Dakle, eto nove uloge za neutralnu Srbiju, već ionako istorijski naviklu na sve vrste ratova, bombardovanja i intervencija. Ova uloga je utoliko izglednija imajući u vidu da se Kim Džong Un, onaj originalni, koliko juče izvukao kao poslednje đubre od toga da se na njegovoj teritoriji troše pare američkih (i ko zna čijih) poreskih obveznika, a u vojne svrhe.

Četvrti svetski rat, dakle, teoretski samo što nije počeo, i mogao bi isto trajati oko pola sata do sat. Iz prethodno navedenih razloga je moguće da taj i takav rat bude i na našoj teritoriji. U tom smislu se valja na vreme pripremati, pa evo nekih osnovnih uputstava za različite slojeve našeg stanovništva, a u slučaju da Tramp, Makron, Mejova i Putin pobrkaju Siriju i Srbiju. Dakle, u slučaju četvrtog svetskog rata valja postupati ovako:

Ljubitelji rijalitija: Snimiti na mobilni telefon što više scena iz omiljenog TV programa i otići u atomsko sklonište. Kada baterija mobilnog telefona bude "iscurila", prizivati sadržaje iz sećanja. Kada nestanu i sećanja, pokušati živeti još neko neodređeno vreme, bez svrhe i smisla, do dolaska spasilačkih ekipa iz omiljene televizijske stanice.

Posetioci velikih političkih mitinga: Otići na odranije poznato saborno mesto gde je dolazio autobus koji je dalje vozio na miting. U slučaju da autobus ne dođe, a velika je verovatnoća da neće, potražiti najbliže atomsko sklonište. Spremiti se na gladovanje i žeđ, jer, rekosmo, nije došao autobus u kome obično budu sokovi i sendviči.

Bogati privrednici i dobrostojeći menadžeri: Na početku rata probuditi zaspali preduzetnički duh, pod hitno pozvati najbliže saradnike i kontakte iz vladajućih i bezbednosnih struktura, te započeti unosni crnoberzijanski biznis. Ukoliko to nije moguće i ukoliko sopstvena kuća na tri sprata ili sopstveni poslovni prostor od nekoliko hiljada kvadrata nemaju atomsko sklonište, sesti u džip i velikom brzinom potražiti najbližu banderu.

Funkcioneri i aktivisti građanske i srodne opozicije: Pronaći neko fino i kul atomsko sklonište, u kome nema krezubih, nepismenih, nekulturnih, zaostalih, primitivnih, bahatih, neosvešćenih, zaglupljenih, zavedenih, neobrazovanih, nenačitanih i ostalih njima sličnih "beeezveeeze" osoba, dostojnih svakog prezira. Ako takvo sklonište nije moguće naći, bez prethodnog udruživanja sa bilo kime izaći na ulicu i sačekati da stepen radijacije pređe cenzus.

Funkcioneri i aktivisti nacionalne i srodne opozicije: Otići na neku teško pristupačnu planinu i sačekati da dođu Rusi, kako to već ume da bude u tim ratovima. Prethodno se dobro naoružati i izdeliti na frakcije, pokrete i vojske, da bi se na planini imalo šta pametno raditi, dok se rat ne završi. Potom pucati dokle god se čuje pucanje sa bilo koje od ostalih strana. Ako je na planini hladno, paliti zastave mrskih zemalja.

Funkcioneri i aktivisti vladajućih stranaka: S obzirom na to da će opozicija, kako vidimo, biti na ulicama i planinama, raspisati vanredne parlamentarne, lokalne i predsedničke izbore, te potom proglasiti atomska skloništa za nove lokacije biračkih mesta i u skloništa odneti ranije pomenute punjače, sendviče i sokove. Po završetku izbora, s najzad i konačno dobijenom stopostotnom većinom otići u Brisel, da se komotno završi sve što je do sada započeto. Za sve to vreme neprekidno držati konferencije za štampu, bez spavanja, jela i odlaska u toalet.

Ostali: Prestati s praćenjem medija kojima se priviđaju svetski ratovi i nastaviti život kao i do sada. Ako ne bude bitnih promena, nastaviti sa tom praksom do daljeg.