NAČIN podizanja nataliteta koji predlaže predsednik Srbije predstavlja "iživljavanje i ponižavanje žena", najavu "državnog nasilja protiv žena", ima "rasistički i represivni karakter" i, konačno, "skretanje teme sa jednog ozbiljnog problema u kojem se Srbija trenutno nalazi". Ne, nismo pogrešili. Prema predstavnicama onoga što se kolokvijalno naziva "druga Srbija", prema onima što nam stalno naglašavaju da su "važni ljudi, a ne teritorije", postoji neki ozbiljniji problem za Srbiju od nestanka njenih ljudi.

U prvom planu je finansijska podrška majkama koje se odluče da rađaju, što je i jedina dosad konkretno saopštena mera u borbi protiv bele kuge, ali već i to borce za ljudska prava dovodi do nervnog sloma. Grupa organizacija, među kojima su "Žene u crnom", "Autonomni ženski centar" i Organizacija za lezbijska ljudska prava "Labris", objavila je ovim povodom saopštenje u kojem se ističe da one "ne žele da rađaju za državu, naciju, crkvu ni partiju". Ne znaju lezbo-feministkinje da za rađanje dece postoji samo jedan motiv - ljubav, dok ih je za nerađanje pregršt. Ne čudi nas što lezbijke ne znaju da se ne rađa ni za koga drugog osim za sebe i sopstvenu porodicu, ali nas čudi što nam saopštavaju da one neće da rađaju. Ali kada je već tako, onda neka barem ostanu dosledne, a ne da u istom saopštenju zamere što je poziv upućen "samo ženama koje su heteroseksualne". Sporno je i što je poziv upućen samo ženama koje su pravoslavne Srpkinje. Na stranu što Aleksandar Vučić uopšte nije govorio o nacionalnosti, veroispovesti i seksualnoj orijentaciji žena kojima se obraća i što u Srbiji, uprkos fantazijama ovih feministkinja, ne postoje rasni zakoni koji bi sprečili bilo koga da dobije ovu pomoć. Pitanje za ove dame je da li je Vučić trebalo da poziva Amerikanke, Britanke ili Ruskinje da rađaju. A ko bi trebalo da brine o Srpkinjama i našem natalitetu ako ne predsednik Srbije. Donald Tramp?

ELEMENTARNA nedoslednost, ako se ne radi o ozbiljnoj cerebralnoj insuficijenciji, nalazi se i u tome što lezbo-feministkinje s jedne strane sumnjaju da država uopšte ima novca za ovu finansijsku pomoć, a onda zameraju što se ona ograničava na četvoro dece, što je dokaz rasizma jer Romkinje rađaju više od četvoro, a nikako Srpkinje.

Suština njihove pobune, međutim, nije ništa od gorenavedenog. Sanja Pavlović iz "Autonomnog ženskog centra" nam je, izgleda slučajno, to objasnila gostujući na jednoj televiziji. "Koliko je to pitanje nestajanja građana Srbije? Iz feminističke perspektive nije pitanje nacionalnosti tih građana koji nestaju. Ne mislim da romskih porodica nestaje", rekla je ona. I autošovinizam je šovinizam.

Kada je u pitanju populaciona politika, stav drugosrbijanskih NVO istovetan je, dakle, interesima krupnog kapitala, Soroša, Rokfelera i drugih kojima je nevažno koji ljudi žive na nekom prostoru sve dok nekoga ima. Nisu bitni identitet, kultura, tradicija, nego da su jeftina radna snaga koja će ostvarivati profit oligarsima.

OVAKVIM mišljenjem ne odaje se nikakvo poštovanje niti prema Romima, niti prema Mađarima, Albancima, niti prema bilo kojim drugim građanima Srbije. Svi su oni isti i potpuno bezvredni, jer mogu uvek biti zamenjeni nekim drugim. Pitanje je samo ko će biti taj drugi. U prvom momentu Srbe možda zamene Romi ili Albanci, ali ni to nije dugoročno rešenje, pošto i kod njih natalitet posustaje. Onda nastupaju migranti koje nam establišment natura podmećući nam nekakvu ideju "utopijskog altruizma" što već uveliko radi na Zapadu. Da li "Žene u crnom" i ostali veruju da bi u starosti istu pažnju mogli dobiti od tuđe dece kao što bi dobili od svoje? Kako onda mogu misliti da bi u starosti istu pažnju i negu mogli dobiti od države koja više ne bi bila srpska, nego romska, albanska ili izbeglička? Onaj ko to misli i ko to pomaže iz nekakvog milosrđa ne može biti ništa drugo do utopijski altruista.