DA upozorim na početku. Ovo je poprilično ličan tekst. Kome se ovde potpisana ličnost ne sviđa, ne mora tekst ni da čita. Razumeću, štaviše: i ja sebe često teško trpim.

Elem. Bi mi nešto žao što u drugoj nedelji januara nisam pisao za novine, ne dadoše praznični trobroji. A devetog januara je pao sneg u Sahari. I ne stigoh zvanično da zabeležim tu nedelju, a svašta se tu moglo: te ako je pao sneg u Sahari, što ne bi i Milo u Crnoj Gori (ili kakav njegov kolega iz komšiluka, pu, pu, daleko bilo...), pa onda to malo povežem i sa gradskim izborima (u nadi da ću karijeru nastaviti kao neki izborni Šarenica ili Karleuša)... Al' ne dade se, rekoh. I možda bi mi i dan-danas bilo žao propuštene prilike, da se u ovoj nedelji nije desila - ova nedelja.

A u ovoj nedelji izumrla je istočna američka puma. Lepa životinja, čudo jedno divlje i Božije, poslednji put viđena 1938. godine, kada je u nju neki junak od lovca pucao u američkoj državi Mejn. Pa pošto od tad rečenu pumu ne videsmo, ljudska vrsta je i zvanično precrtala još jednu živu vrstu sa spiska stanovnika planete. Dvanaestu u poslednjih 40 godina, ima još da se radi dok se ne samoprecrtamo. U toj istoj protekloj nedelji, lista instagramskih pratilaca Džen Selter, najpopularnije fotografske autoportretistkinje sopstvene zadnjice ("belfi" se zove ta artistička disciplina) zaokružila je broj homo sapijensa koji prate njene pozadinske aktivnosti na 11.700.000. Važno je, dakle, da ljudska vrsta zna svoje prioritete; a i ko je*e pumu kad nema dobro dupe.

Kineski naučnici su, isto u prošloj nedelji, prvi put klonirali majmuna. Svaka čast, ali to je i dalje zaostatak za ovdašnjom naukom, uz pomoć koje su naši klonirani majmuni odavno uspeli da formiraju i brojne političke partije, a kamoli samo da izađu iz epruvete. Nekom od tih klonova pošlo je za rukom da osmisli svečano otvaranje septičke jame ispred osnovne škole u Miroševcima kod Leskovca, koje se isto desilo prošle nedelje. I stvarno, bile kamere, slikale neku betonsku kocku ukopanu u zemlju. Ima i poklopac, izgleda kao da dihtuje lepo, jerbo su se i izjave davale, a bez zapušenog nosa... A mene niko da pozove da osmislim ceremoniju otvaranja. Eh, a mogao se, recimo, makazama svečano preseći prvi mlaz, da izvinite. Ili da neko otpeva "A vi, deco, čuč...". Nego se otvaranje otaljalo, kako septička jama ne zaslužuje, a s obzirom na simboliku koja ona realno ima. Jama je, bre, svima nama.

U prošloj nedelji su, takođe, svetski i domaći mediji navalili da objavljuju da se na 39 svetlosnih godina od nas nalaze dve planete koje su naseljive. Što je tek nešto manje od brojke u zemaljskim godinama, a koliko ćemo mi ovde ukupno da čekamo da se naselimo u Evropsku uniju: da smo 5. oktobra ušli u nekakav hipotetički svetlobrzinski svemirski brod, sad bi nas delila samo 21 godina od dolaska na planetu koja nema radnike sa pelenama, dijalog o Kosovu, izbore svako malo i masovno hoblovanje moždanih vijuga. Trpeli bismo kapetana da nas gnjavi sa razglasa, ko što ga i sad trpimo - samo što bismo negde išli, a ne ko sad što ne idemo nigde. I to antisvetlosnom brzinom. Ideš napred, a vraćaš se unazad. NASA nam nije ravna.

U protekloj nedelji, da završavam polako, u Mostaru su procvetale japanske trešnje i sazrele masline. Nema, Trampe, globalnih klimatskih promena, sve je to "fejk njuz", dabogda te u januaru, na snegu u Sahari, Melanija posluživala mostarskim zimskim maslinama... I da, kad smo opet kod te Sahare: iste te prošle nedelje, na Izboru za mis kamila (... i to postoji...) u Saudijskoj Arabiji, 12 kamila je diskvalifikovano iz takmičenja, jerbo su im ubrizgavani "fileri" za usne i grbu. Da bi bile lepše, grbavije, šta li. Elem, to je skoro isto što se ubrizgava i ovim našim kamilama iz rijalitija, samo što grba nije jedna nego dve i što nije na leđima nego kontra. I što se još takmiče, bez diskvalifikacije. Kad nemamo kriterijum, ko Saudijci.

I eto. To je bila ova šašava nedelja. Da je čovek poželi, samo da bi je zapisao. Što, evo, i učinih. Pa se vidimo u sledećoj nedelji, kakva god ona bila.

A biće opet nekakva, sigurno.