Dragi naš jedini pravi domaći, organski i neprskani Deda Mraze,

Evo smo se jutros probudili, valjda svi živi i zdravi posle ovog novog novogodišnjeg pucanija petardama i ostalim toplim oružjem kineske i domaće proizvodnje. Sinoć smo se po drugi put triput izljubili, radosni zbog mogućnosti da, pored Rusa, jedini imamo dve takozvane najluđe noći; te da i tako iskoristimo priliku da, štonobise reklo, suvereno i samostalno sedimo na dve stolice. Mada je samo pitanje trenutka kada će neki dokoni senator ili kongresmen "odande" pokrenuti pitanje zašto se i po ovom pitanju ne distanciramo od Moskve i približimo "Bondstilu"... Izvini na digresiji, sama se nametnula.

U skladu, dakle, sa činjenicom da smo, sem na gregorijanski, i na julijanski način ušli u najsavremeniju godinu u modernoj istoriji, dozvoli da konstatujemo neke stvari. Prvo, mi ništa ne znamo o tebi. Tvoj zapadni prethodnik je mnogo lakši za identifikaciju: liči na onog lika iz Haga, oblači se u crveno, živi u Laponiji i voze ga irvasi koji ne vrše nuždu (u suprotnom bi se to već znalo) tokom letenja. A o tebi, najnašijem Deda Mrazu koga imamo, nemamo nikakve podatke. Eventualno možemo da te personalno poistovetimo sa ovim našim Božić Batom, ali time nanosimo veliku štetu domaćim ateistima julijanskih kalendarskih afiniteta. To su oni ljudi, samo da to utvrdimo, koji su počeli da slave slavu od pada komunizma pa naovamo. I koji svoju religijsku konfuziju najviše vole da ovekoveče načinom na koji glasaju na političkim izborima. Ali to je neka druga tema, pa da te ne smaramo time. Ti, ajde evo, nekako i postojiš, nego samo ne znamo kako izgledaš.

Potom, ako smo dogovorno rešili pitanje tvoje egzistencije, postavlja se pitanje: a koja je tvoja funkcija? Ovaj konkurentski Deda Mraz stavlja poklone pod jelku, ali slabo kad smo čuli da se neki paketić otvorio 15. januara, za tvog mandata. Razumemo to donekle, na polovini prvog meseca u godini teško je naći pare izašta drugo sem da svetli novogodišnja rasveta. I da tako i oni poslednji turisti budu poput leptira privučeni da dođu da posete naše prekomerno popaljene lampione. Elem, za poklone se dakle nema para. Te sem što ne znamo kako izgledaš, ne znamo ni šta konkretno radiš. E pa to neće moći tako. Sad ćemo ti dati konkretan posao.

Pošto nema sredstava za personalne poklone, ti ćeš od sada makar ispunjavati naše kolektivne želje. Pa uzmi olovku i papir, piši, pa da ispuniš bar nešto od sledećeg:

Da nekako normalni preživimo beogradsko glasanje, premda već izgleda da nećemo. Da se na sledeći Božić oficijelno zahvaljivanje Bogu bolje pripremi, a ne da se onako improvizuje. Da sav onaj intelektualno potentni svet posle rasprave o "Nemanjićima" nađe neki drugi program, sem televizijskog, o kom se izjašnjava: politički program, ekonomski program, koji god... Da ne bude republičkih izbora, šta god da bude sa Kosovom. Da svako ima po minimum jednu tetku u Kanadi. Da i opozicija i vlast posle šest godina konačno shvate značenje reči "opozicija" i "vlast". Da se ne hvalimo koncesijom za aerodrom dok ne završimo pregovore o koncesiji, čisto cene radi. Da se tabloid ceo čita u jutarnjem programu, greota drveća od kog se pravi papir. Da se donese Zakon o ubistvu pevačice i ostalom rijalitiju, gde se pravno reguliše količina i učestalost medijskih objava. Da nas "Fijat" ne odere kad, i ako, ove godine bude obnavljao ugovor. I da nađeš način da i ostale naše želje uvrstiš na spisak, pošto više nema prostora da ih ovde ispišemo. Kad kažemo "ovde", ne mislimo samo na ovu rubriku, nego na kompletnu ovu novinu, sa svim zamislivim dodacima u njoj.

Srećna ti ova naša Nova godina i čekamo tvoje rezultate u sledećoj.