O(liver) S(toun): Za kraj, nasledili ste rusku državu koja je bila u stanju kolapsa krajem prošlog veka. Došli ste na vlast slučajno, kad je narod živeo u velikoj bedi. Nije bilo osećaja centralne vlasti, a ono što hoću da kažem je da je Rusija morala ponovo da se izgradi da ne bi opet doživela krah. Ideal Gorbačova o restrukturiranju nije zaživeo. Zapad je u neku ruku podržavao haos. A to je vizija kojoj, kako ste rekli, Rusija nikada više ne sme da se prikloni. Tada ste rekli da je suverenitet ključna stvar. Čini mi se da ste jednom rekli da država, da bi postojala i imala suverenitet, mora, između ostalog, da isplaćuje penzije svojim starijim građanima. Zar ne?

V(ladimir) P(utin): Da, svakako. I inače, a naročito u ovom trenutku, jedna zemlja može da obezbedi svoj suverenitet ukoliko obezbedi zadovoljavajuću stopu ekonomskog rasta - morate da obezbedite ne samo stopu rasta, već i ekonomski razvoj. I u tom smislu, uprkos dobroj oceni koju ste dali mom radu, mislim da smo i ja i moje kolege mogli da budemo još bolji. Iako bi to bilo izuzetno teško, jer smo uvek bili suočeni sa dilemom. Morali smo da biramo između loše i još gore odluke. Ali to se događa uvek i svuda. Uvek ste pred izborom. Morate da odlučite. Oni liberalnijih shvatanja misle da je trebalo da preduzmemo oštrije mere. Ja sam smatrao da oštrina mera mora biti u skladu sa životnim standardom građana, da bi im se pomoglo.

- Morali smo, korak po korak, da poboljšavamo kvalitet života naših građana. Tada, 2000, više od 40 odsto naših građana živelo je ispod linije siromaštva, sistem socijalne zaštite je bio razoren, a da ne govorimo o oružanim snagama, koje jedva da su postojale. Separatizam je uzimao maha. Neću mnogo o tome da govorim, ali reći ću vam da Ustav Rusije nije važio na čitavoj teritoriji, a na Kavkazu je besneo rat - građanski rat koji su potpirivali radikalni elementi iz inostranstva. Na kraju se taj rat izrodio u terorizam. Stanje je bilo veoma teško. Ali ruski narod i svi narodi Rusije imaju jednu vrlo važnu crtu, a to je ljubav prema sopstvenom narodu i svojoj zemlji. Imaju svest o ugroženosti i spremni su na žrtvu da bi pomogli interesima svoje zemlje.

- I zahvaljujući ovim osobinama ruskog naroda i drugih naroda Rusije uspeli smo da prebrodimo ovaj težak period. Ali ne možemo beskonačno računati na ove kvalitete. Mi hoćemo da naš narod bolje živi. Liberalni ekonomisti kažu da bi trebalo da štedimo više ili da nije trebalo povećati plate i penzije. Ali vidite, naš narod još uvek živi veoma, veoma skromno. Ja želim da najveći broj naših građana i porodica osete da se naša zemlja oporavlja. U svakom slučaju, mi pokušavamo da vodimo vrlo umerenu, opreznu ekonomsku politiku.

O. S: Da se vratimo na suverenitet.

V. P: Pokušavamo da iskoristimo prihode od nafte i gasa, uštedećemo taj novac, a pokušavamo da trošimo ono što zarađujemo u drugim sektorima. To je vrlo težak zadatak. Kao što znate, višestruko smo povećali realne prihode naših građana. Prošle godine, usled visoke inflacije, realni prihodi su malo opali. Ali je krajem prošle godine stanje sa realnim prihodima počelo da se popravlja. Prošle godine uspeli smo da spustimo stopu inflacije na najniži nivo u istoriji - na oko 5,4 odsto, iako je naš cilj bio 6,2 odsto. Nastavićemo da se bavimo inflacijom i nadam se da ćemo moći da je spustimo na četiri odsto. Naša stopa nezaposlenosti je relativno niska, oko 5,4 odsto. Uprkos svim političkim ograničenjima, uspeli smo da sačuvamo naše rezerve i stabilizujemo privredu. Ubeđen sam da ćemo ove godine videti dalji ekonomski rast, koliko god skroman bio. Naša monetarna politika je uravnotežena. Sprovode je centralna banka i vlada.

O. S: Trebalo bi da zahvalite Obami - sankcije su vam prijale.

V. P: Naši poljoprivredni proizvođači treba da zahvale Obaminoj administraciji zbog mera koje smo mi uveli da bismo odgovorili na njihove mere uperene protiv nas. Ove kontramere uglavnom uključuju zatvaranje tržišta za poljoprivredne proizvode. Zahvaljujući tim merama, naši poljoprivredni proizvođači su uspeli da povećaju proizvodnju za više od tri odsto na godišnjem nivou. Prošle godine smo imali rekordne prinose pšenice i drugih žitarica. Pošto znam da volite Rusiju, sa zadovoljstvom ću vam reći da je Rusija prva u svetu po izvozu pšenice.

O. S: Verujem vam. Ali suverenitet ne znači samo ekonomski suverenitet. Hoću da vam ispričam nešto ukratko. Sinoć je bila serija na televiziji, na Prvom kanalu. Gledao sam je u udarnom terminu, u osam uveče. O Nemcima i Rusima. Bilo je veoma zanimljivo. Pošto je na ruskom, nisam mnogo razumeo, ali sam shvatio o čemu se radi. U priči, Rusi su vrlo hrabri, hrabro su se borili i nadmudrili naciste. Znate već, kao na televiziji, ali bilo je strašno dobro. Dobro je urađeno. Glumci su bili stvarno odlični. Bilo je grozno, u neku ruku, ali na pozitivan način - neustrašivo, impresivno. I setio sam se da sam, kada sam bio ovde u doba Brežnjeva, kada su se prikazivali svi oni stari crno-beli sovjetski filmovi, gledao iste takve filmove u kojima se Sovjeti bore protiv nacista. I to sam povezao. Sada, 34 godine kasnije, vidim da Rusi imaju tu vrstu hrabrosti koja se iznova i iznova manifestuje, i da nikada ne zaboravljaju. Gledajući te stare filmove i sećajući se tradicije, sećajući se istorije, činite mnogo za očuvanje suvereniteta.

V. P: Da, to je izuzetno važno. Ali jednako važna kao ovaj čvrsti okvir tradicije jeste spremnost da se prihvate novine, inovacije i napredak.

O. S: Neću vas više zadržavati. Ionako imam pune ruke posla, da 25-30 sati materijala montiram. Nemam više pitanja. Obećavam. Rukujmo se preko celog sveta. Eh, baš bih voleo! Bili ste sjajni, stvarno sjajni.

V. P: [srdačno se rukuju] Ako vas pretuku zbog ovoga, možete se vratiti u Rusiju, mi ćemo vam pomoći da ozdravite.

O. S: Videćemo. Ponosan sam na ovaj film. Pružio sam vam priliku da ispričate svoju stranu priče, i to je najviše što ja mogu da učinim.

V. P: Nisam siguran da će to bilo koga zanimati.

O. S: I to je moguće. Laku noć, g. Putine.


RASTANAK Stoun i Putin - Rukovanje preko celog sveta


KRAJ