O(liver) S(toun): Rusija ima dugu istoriju obaveštajne službe u Avganistanu. Naravno da znate mnogo o tome. Kako to da vi niste otkrili gde je Bin Laden i šta se stvarno dešavalo sa Bin Ladenom? Ne samo gde se nalazi, već i koliko je slaba baza Al Kaide u tom trenutku u Avganistanu.

V(ladimir) P(utin): Al Kaida nije rezultat naših aktivnosti. Ona je rezultat aktivnosti naših američkih prijatelja. Sve je to počelo tokom Sovjetskog rata u Avganistanu. Kada su američki obaveštajci davali podršku različitim strujama islamističkog fundamentalizma pomažući im da se bore protiv sovjetskih trupa u Avganistanu. Amerikanci su odgajili Al Kaidu i Bin Ladena. Onda se to otrglo kontroli, uvek je tako. Stoga, njih treba kriviti.

O. S: Razumem. Mada je Bil Kejsi, direktor CIA u administraciji Ronalda Regana, uložio poseban napor - to je dokumentovano - da izazove muslimane u Kavkazu u centralnoj Aziji protiv Sovjeta. Njegov plan je bio obimniji. Nije želeo samo da pobedi Sovjete u Avganistanu. Nadao se promeni režima u Sovjetskom Savezu.

V. P: Vidite, stvar je u tome da su te ideje još žive. I kada su se pojavili ti problemi u Kavkazu i Čečeniji, nažalost, Amerikanci su podržali te procese. Ne ni državne snage, ni demokratsku vladu Jeljcina. Nisu ih podržali. Iako smo mi računali na američku podršku. Razmišljali smo da je Hladni rat završen i da imamo transparentne odnose sa Sjedinjenim Državama i celim svetom i svakako smo se nadali podršci. Umesto toga smo bili svedoci podrške teroristima od strane američke obaveštajne službe. I kad smo to potvrdili, kada smo pokazali da se borci Al Kaide bore u Kakvkazu, još uvek smo primećivali da Američka obaveštajna služba nastavlja da pomaže borce. Jednom prilikom sam predsedniku Bušu to rekao, a on je pitao: "Imate li neke konkretne podatke ko šta konkretno radi?" A ja sam mu odgovorio: "Da, imam te podatke", i pokazao mu, čak sam naveo imena tih ljudi koji su radili u Kavkazu i Bakuu. A ti službenici im nisu davali samo opštu političku podršku - oni su pružali tehničku podršku, pomagali su da se borci prebace sa jednog mesta na drugo. I američki predsednik je reagovao na pravi način, veoma negativno. Nakon nekoliko nedelja, 2005. ili 2004. dobili smo odgovor američke obaveštajne službe. Bio je veoma neobičan. Napisali su nam: "Mi podržavamo sve političke snage i nastavićemo to da činimo."

O. S: Da li ste razgovarali sa njim (Bušom) posle toga?

V. P: Da, naravno. Znate, politika je čudan teren. Prilično sam siguran da je predsednik Buš oduvek bio čovek sa integritetom. Ali sva ta birokratija koja se provlači kroz ideju o kojoj smo razgovarali - daje mogućnost upotrebe fundamentalizma za destabilizaciju. E te ideje i dalje postoje. I uprkos činjenici da se situacija u Rusiji radikalno promenila - i Sovjetski Savez prestao da postoji. Verujem da ću reći nešto veoma važno. Mi smo sada potpuno uvereni - a i u tom periodu smo imali dokumentovano mišljenje da su naši američki partneri, dok su govorili o neophodnosti saradnje, uključujući i borbu protiv terorizma, u stvarnosti koristili te iste teroriste da bi destabilizovali unutrašnju političku situaciju u Rusiji. I iskreno govoreći, bili smo jako razočarani...

O. S: Dobro. Uključeni ste u rat u Avganistanu i saradnju sa Sjedinjenim Državama. Oni su sad u Centralnoj Aziji. Otkrivate sve više o njihovoj podršci islamskom terorizmu protiv Sovjetskog Saveza... Ulažu ogromna novčana sredstva u uništenje Al Kaide, iako sam čuo da su snage Al Kaide u Avganistanu svedene na manje od stotinak boraca. Tamo je bilo još samo sto pripadnika Al Kaide, a mi smo nastavili da ratujemo u Avganistanu.

V. P: Nažalost, u nekim zemljama vlada princip da treba pomoći ljudima ekstremnih pogleda kako bi se dobila njihova podrška u borbi protiv ljudi koji su naizgled njihovi neprijatelji. Najveći problem je u tome što je nemoguće napraviti razliku između jednih i drugih. Jer i ti ljudi evoluiraju i menjaju se. Prilagođavaju se uslovima i nemoguće je shvatiti ko koga koristi, da li obaveštajne službe Sjedinjenih Država zaista koriste radikalne islamiste. Radikalne grupe shvataju da obaveštajne službe žele da ih iskoriste kako bi se borili za njihove interese i kad dobiju novac, podršku i oružje, zadaju težak udarac svojim finansijerima. Ili prebace deo dobijenog novca, oružja ili opreme drugim oružanim jedinicama koje se bave aktivnostima suprotnim interesima njihovih finansijera ili onih koji podržavaju određene jedinice u toj zemlji. Sada se ista stvar dešava s DAEŠ-om. Potpuno ista stvar. Govori se kako treba podržati normalnu opoziciju u Siriji i daje im se novac i oružje, a onda se ispostavi da neki od njih prelaze na stranu DAEŠ-a. I naši partneri to shvataju. Ali to je sistemska greška koja se uvek ponavlja. To je ista stvar koja se osamdesetih desila u Avganistanu. A sad se dešava na Bliskom istoku.



GREŠKE ZBOG KRATKOROČNIH INTERESA

O. S: Molim vas da mi još jednom kažete verujete li da su Sjedinjene Države na bilo koji način učestvovale u podršci Čečenima tokom Prvog ili Drugog rata u Čečeniji.

V. P: Da. Potpuno smo sigurni da imamo objektivne dokaze za to. Nije potrebno biti vrhunski analitičar da biste shvatili da su im Sjedinjene Države davale informacije i pružale finansijsku i političku podršku. One podržavaju separatiste i teroriste na Severnom Kavkazu. Kad pitamo naše partnere: "Zašto ih primate na zvaničnom nivou?", odgovaraju nam: "Ne primaju ih visoki zvaničnici, već samo tehnička lica na nivou eksperata." To je jednostavno smešno. Videli smo da im daju podršku. Umesto da ujedinimo snage u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, neko često pokušava da iz određene situacije izvuče korist za sebe i svoje kratkoročne interese. Ali podrška takvim ljudima na kraju im se osveti. To se desilo u Libiji kada je nastradao američki ambasador.




SUTRA: AMERIČKI STRAH OD ULASKA RUSIJE U NATO