O(liver) S(toun): Oligarsi su vas potcenili. Nisu verovali da ćete trajati kao predsednik.

V(ladimir) P(utin): Vidite, oligarsi su različiti. To je istina. Bilo je među njima onih koji su bili spremni da priznaju sistem odnosa sa vladom koji im je bio ponuđen. Rečeno im je da niko ne pokušava da ugrozi njihovu imovinu i da će je država štititi. Čak iako su prethodni zakoni bili nepravedni. Zakon je uvek zakon. Ali sada se mora poštovati drugo pravilo.

OS: Zakon je uvek zakon osim ako se ne promeni. Ljudi protestuju... Mnoge dobre stvari proizađu iz protesta - građanske neposlušnosti.

VP: To je takođe tačno, ali naša situacija je bila drugačija. Smatram da su zakoni privatizacije početkom devedesetih bili nepravedni. Ali ako bismo poništili privatizaciju, kao što sam već rekao, to bi bilo loše za ekonomiju i život običnih ljudi. To je ono što sam rekao velikim poslovnim liderima, to je bila otvorena diskusija.

Rekao sam im da će prethodni način biti izbačen iz naše prakse. Da zakoni moraju biti pravedniji. Rekao sam im i da biznis mora biti društveno odgovorniji. Mnogi biznismeni, velika većina njih, prihvatili su da poštuju nove zakone. Znate li ko je bio nezadovoljan novim zakonima? Oni koji nisu bili pravi biznismeni. Oni koji su zgrnuli milione i milijarde, ne svojim preduzetničkim sposobnostima nego zahvaljujući svojoj sposobnosti da nametnu svoje odnose vladi - ti ljudi nisu bili zadovoljni. Njima se nisu dopali novi zakoni. Ali bila je samo šačica takvih. U celini, naš odnos sa biznisom je bio dobar.

OS: Samo da završimo poglavlje o Staljinu. Znate, izneli ste negativne stavove o Staljinu, naravno, njega je pre svega osudila svetska javnost. Ali u to doba, svi to znamo, bio je veliki ratni vođa. Poveo je Rusiju u pobedu nad Nemačkom, nad fašizmom. Šta mislite o tom dualitetu?

VP: Mislim da ste vi lukav čovek.

OS: Zašto? Možemo o tome razgovarati sutra ako želite.

VP: Ne, spreman sam da odgovorim... Staljin je proizvod jednog doba. Možete pokušavati da ga demonizujete koliko god želite. Mi pokušavamo da govorimo o njegovim zaslugama u pobedi nad fašizmom. Što se tiče njegove demonizacije, postoje takve osobe u istoriji kao što je Oliver Kromvel - bio je krvožedan čovek koji je došao na vlast na talasu revolucije i pretvorio se u diktatora i tiranina. A spomenici njemu u čast još postoje raštrkani po Velikoj Britaniji. Napoleon je obogotvoren. Šta je on uradio? Iskoristio je nedaće revolucionarnog pokreta da bi došao na vlast. I ne samo da je vratio monarhiju, već se proglasio imperatorom. Poveo je Francusku u nacionalnu katastrofu, do potpunog poraza. Ima mnogo takvih situacija, mnogo takvih ljudi - i previše u svetskoj istoriji. Smatram da je demonizacija Staljina bio jedan od načina da se napadnu Sovjetski Savez i Rusija, da bi se dokazalo da današnja Rusija potiče iz staljinizma. Naravno, svi mi imamo takve situacije. Hoću da kažem da se Rusija radikalno promenila. Naravno, nešto se verovatno zadržalo u našem mentalitetu, ali nema povratka u staljinizam jer se mentalitet ljudi promenio. Što se samog Staljina tiče, on je došao na vlast sa izvanrednim idejama koje je propagirao. Govorio je o potrebi za jednakošću, bratstvom, mirom... Ali, naravno, pretvorio se u diktatora. Mislim da u takvim okolnostima ništa drugo ne bi ni bilo moguće. Mislim na određenu situaciju u svetu. Da li je u Španiji bilo bolje, ili u Italiji? Ili u Nemačkoj? Ima mnogo država u kojima je vlast bila zasnovana na tiraniji. Naravno, to ne znači da nije bio sposoban da objedini narode Sovjetskog Saveza. Uspeo je da organizuje otpor fašizmu. I nije se ponašao kao Hitler. Slušao je svoje generale. Čak je i donosio odluke koje su mu predlagali generali. Ovo, naravno, ne znači da treba da zaboravimo sve strahote koje je staljinizam počinio, uništenje miliona naših građana i logore. Te stvari se ne smeju zaboraviti...

OS: Voleo bih da pređemo na neke vedrije teme. Gledao sam jedan vaš snimak... Neverovatno, gde ste naučili... Očigledno niste učili kao mladi te veštine, ali naučili ste da svirate klavir. Video sam.

VP: Svakako. Nedavno me je jedan prijatelj naučio da sa dva prsta sviram nekoliko popularnih melodija.

OS: Ipak je zadivljujuće da u svojim godinama želite da učite nešto novo, a video sam i da skijate. Nikada ranije niste skijali.

VP: Počeo sam da skijam kao student. A tek nedavno sam počeo da klizam.

OS: A, to sam video - na hokeju.

VP: Kada sam počeo da klizam, a to je bilo tek pre dve godine, mislio sam da nikad neću naučiti. I moja prva misao je bila: kako da stanem, kako da se zaustavim?

OS: Stvarno? Neverovatno. A da li planirate da ovladate još nekim sportom?

VP: Ne, ne zasad.

OS: Ali ste naučili francuski?

VP: Ne, u stvari samo nekoliko fraza.

OS: Pa, išli ste u Gvatemalu - to je bilo dovoljno da dobijete Zimske olimpijske igre.

VP: Jedan od članova Međunarodnog olimpijskog komiteta mi je rekao da moram da kažem bar nekoliko reči na francuskom. To se mora, rekao je.

OS: O, samo nekoliko? Varali ste.

VP: Rekao je da je to znak poštovanja. Ne prema Francuzima, već prema frankofonskim afričkim državama.

ČERČIL JE INICIRAO HLADNI RAT

VLADIMIR PUTIN: Znate, postojao je jedan izuzetan političar u prošlosti, Vinston Čerčil. On je bio čvrsto protiv sovjetizma, ali kad je izbio Drugi svetski rat, on je bio veliki zagovornik saradnje sa Sovjetskim Savezom i nazivao je Staljina velikim ratnim vođom i revolucionarom. A po završetku rata, kao što je dobro poznato, Čerčil je bio taj koji je inicirao Hladni rat. A kada je Sovjetski Savez izveo prvi nuklearni test, upravo je Čerčil najavio potrebu za saradnjom ova dva sistema. Bio je veoma fleksibilna osoba. Ali mislim da se duboko u njegovom srcu stav prema Staljinu nikada nije promenio.


SUTRA: MORALNA PODRŠKA PREDSEDNIKU BUŠU