SARADNjU sa menadžerom Ganetom Pecikozom, koja će potrajati dve decenije, "Riblja čorba" započela je 1997. godine, pošto je Gane prethodno gotovo tri meseca ubeđivao Boru Đorđevića da će baš on menadžerski voditi njihove poslove bolje od svih drugih. Za rokenrol u Srbiji to nije bilo najbolje vreme, ali ipak, bilo je malo povoljnije u odnosu na prethodno razdoblje. Tako je predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, kako bi odobrovoljio nezadovoljne građane širom zemlje posle neuspešne izborne krađe na lokalnom nivou, najzad prepustio opoziciji vlast u većini gradova.

Kako se, zahvaljujući "Baba Juli" i još nekim pesmama, grupa već duboko nalazila u vodama opozicije, došli su na ideju da organizuju "Veliku turneju po slobodnim gradovima Srbije".

SIMBOL turneje bila je čuvena riblja kost, za tu priliku dizajnirana da liči na srpski grb sa četiri ocila. Održali su koncerte u Čačku, Užicu, Somboru, Novom Sadu, Kikindi, Nišu, Trsteniku, Zrenjaninu, Subotici, Šapcu, Kraljevu, Pančevu, Jagodini i Bečeju, a poseta je prevazišla očekivanja članova grupe. "Čorba" je štampala i veliki broj majica sa imenima tih gradova i delila ih besplatno najvernijim fanovima.

- Uz ogromnu, za tu priliku specijalno dizajniranu binu, postavljeno je veoma kvalitetno ozvučenje, moćna rasveta, raskošni pirotehnički efekti - govori Miša Aleksić. - Sve je bilo na toliko visokom profesionalnom nivou da bi neupućeni pomislili kako se u Srbiji živi normalno, da normalnije ne može. Naša namera je bila da Srbija bar za trenutak zaboravi na nemaštinu i svoju sumornu svakodnevnicu.

Mada su posete na nastupima bile odlične, zbog niskih cena ulaznica, kao i organizacionih troškova, zarada je bila zanemarljiva.

JEDINI novac koji su članovi "Čorbe" tada videli i podelili "uleteo" im je posle dva rasprodata koncerta na beogradskom stadionu "Tašmajdan", 31. maja i 1. juna 1997. Ti nastupi bili su velika završnica turneje, preduzete u ime trijumfa nad Miloševićevom višegodišnjom politikom. Na njima je "Čorba" snimila dupli lajv album "Beograd uživo '97".

Te koncertno opozicione godine, "Riblja čorba" je još jednom posetila Kanadu, zbog koncerata u Montrealu, Torontu i Vankuveru. Odmah su shvatili da svirke u dijaspori nemaju smisla ako se održavaju relativno često, a oni su Kanadu uspešno "pokorili" dve godine ranije. Iste godine posrećilo im se da još jednom nastupe van granica Srbije. Svirali su prvi put u Londonu, u klubu "Zlatni papagaj" na Lester skveru. Tada su se prvi put od raspada Jugoslavije na jednoj svirci "Riblje čorbe" okupili ljudi iz bivših republika. Bilo je tu i Srba, i Hrvata, i Bosanaca, i Makedonaca... Svi su đuskali i pevali "Lutku sa naslovne strane" kao da su u svom rodnom gradu, i kao da još uvek žive u jednoj državi.

U DECEMBRU 1997. "Čorba" je zakazala koncert u ljubljanskoj hali "Tivoli", ali su slovenačke vlasti odbile da daju vize članovima grupe, zbog Borinih političkih stavova. Koncert pod nazivom "Ja ću da pevam" odložen je za neke bolje dane.

Posle Švedske, Australije, Kanade i Nemačke, na red je došlo da "Riblja čorba" pokuša da osvoji i Ameriku. Na prvu turneju po SAD otišli su početkom oktobra 1998. Zakazali su svirke u Njujorku, Los Anđelesu i Čikagu. U Njujorku su svirali u dvorani Udruženja za etičku kulturu, pred oko 500-600 ljudi. Nastup u Los Anđelesu bio je u klubu "Soho", a na koncert im je došao Vlade Divac, tadašnji centar Lejkersa. Pred kraj nastupa, Divac se popeo na binu i zajedno sa Borom otpevao nekoliko pesama, uključujući i legendarnu "Lutku". Tu su ostali još nekoliko dana, družeći se sa Divcem, Firčijem (EKV), Božom ("Generacija 5") i ostalim drugarima. U Čikagu su u Kongresnom teatru održali koncert za pamćenje, vrativši se tri puta na bis.

POČETKOM aprila 1999, tokom NATO bombardovanja, grupa je dva puta svirala na Trgu republike u Beogradu. Tada je snimljena pesma "Samo sloga Srbina spasava", koju su na drugoj svirci izveli uživo. Objavljena je na butleg disku "Target 1", bez potpisa izdavača i izazvala je različite komentare javnosti. U tom trenutku "Čorba" je već imala gotovih sedam pesama za novi album. Bubnjar Vicko Milatović je u junu odlučio da napusti bend i preseli se u Australiju, ali se ubrzo predomislio i vratio u "Čorbu". Grupa je tada održala jedini koncert bez Vicka u karijeri, u Cirihu, kada ga je menjao nekadašnji bubnjar "Pilota" Zoran Obradović.

"Haj-faj centar" je u novembru 1999. objavio 14. "Čorbin" album "Nojeva barka", sa pesmama "16 noći" (obrada Sixteen tons Merli Travis), "Gastarbajterska 2"... Na ovom albumu Bajaga je, 15 godina nakon odlaska iz grupe, ponovo sarađivao sa "Čorbom", komponujući pesmu "Gde si", na Borin tekst. Naslovnu, "Nojeva barka" uradio je Vicko, dok je autor prelepe balade "Princ" Džindžer. Disk je prodat u tiražu od 50.000 primeraka, što je za vreme u kome su pirati uveliko carevali diskografskim tržištem Srbije, bila velika brojka.

Prvi "Čorbin" album posle petooktobarskih promena bio je "Pišanje uz vetar", na kom su se našle numere "Srbin je lud", "Ljubav ovde više ne stanuje", "Daj mi lovu"... Pesmu "Crno--beli svet" Bora je otpevao u duetu sa Nemanjom Kojićem iz "Ajzbrna", Josif Tatić je recitovao u "Čekajući čoveka", gudački orkestar "Sveti Đorđe" svirao je u "Duša nije na prodaju" i "Čiviluk", dok je gitaru u "Zašto sam otišao bluz" svirao pokojni Zoran Božinović, Džindžerov rođeni brat. U pesmama "Po livadi rosnoj" i "Hoću, majko, hoću", gostuje trubački orkestar Bobana Markovića. Po kritičarima je "Pišanje uz vetar" ponovio uspeh prethodnog albuma "Nojeva barka". Grupa ga je promovisala na beogradskom koncertu 8. juna 2002. na stadionu OFK Beograd. Po završetku turneje, klavijaturista Vlada Barjaktarević napustio je "Čorbu", a na njegovo mesto došao je akademski obrazovani Nikola Zorić kao najmlađi član "Riblje čorbe". Kada je grupa osnovana leta 1978, Nidža se nije bio ni rodio!


"TREĆI SRPSKI USTANAK"

KOMPILACIJU "Treći srpski ustanak", na kojoj se našao izbor poltičkih pesama nastalih tokom čitave karijere, "Čorba" je objavila 1997. Od ranije neobjavljenih pesama, na kompilaciji su se našle "Snage opozicije" i "Volim i ja vas", nastala tokom građanskog protesta u zimu 1996/97.

- Mnogo je vode proteklo Dunavom i Savom dok se pesma "Snage opozicije" nije našla na kompilaciji problematičnih numera - reći će kasnije Bora. - I dok spot za nju, snimljen 1985, u kome ja zalizane kose, u odelu, kao Hitler u najboljim danima, držim govor na sastanku pred grupom aminaša koja sedi i sluša.



SUTRA: MOTOROM NA BINU "GROŽĐEBALA"