TIM koji pobeđuje ne treba menjati. "Riblja čorba" se tog nepisanog sportskog pravila pridržavala planirajući snimanje svog četvrtog albuma "Buvlja pijaca". Producent i prijatelj benda Džon Mekoj se, posle nepunih godinu dana, opet našao u Beogradu. U studiju 5 PGP RTB pridružio im se kao gost na klavijaturama Kornelije Kovač. U nekim pesmama pojavili su se gudači i duvačka linija, tako da je ploča imala i neke elemente akustičnog zvuka. Za razliku od "Mrtve prirode", četvrti album su izmiksovali u Londonu.

Bora je napisao sve tekstove, osim za "Baby, baby I don`t wanna cry", koja je kompletno Bajagina. Tu numeru prvobitno je trebalo da peva Slađana Milošević na svojoj ploči, ali je Bora insistirao da ona ostane "Čorbi". Kao autori muzike na ostatku materijala potpisali su se Miša, Rajko i Vicko. I ovaj album je "Čorbi" doneo mnoštvo hitova - "Draga, ne budi peder", "U dva će čistači odneti đubre", "Dobro jutro", "Slušaj sine, obriši sline", "Kako je lepo biti glup", "Pravila, pravila", "Ja ratujem sam", "Neću da živim u bloku 65"... Gotovo sve pesme su korišćene u filmu "Laf u srcu" Miće Miloševića, u kome je briljirao Nikola Simić.

MEĐU pet meni najdražih albuma je "Buvlja pijaca" - piše Miša Aleksić u autobiografiji "Uživo". - Na toj ploči je zastupljeno više akustičnih gitara, klavijatura i pregršt gostiju koji su svirali gudačke i duvačke instrumente. Na albumu, kao što bi Bora zaključio, ima zaista od svega pomalo, kao na pravoj buvljoj pijaci. Prvi pravi veliki hit bio je "Kako je lepo biti glup", a odmah za njim "Pravila, pravila". "Dobro jutro" je postalo istinski hit, a da na njega uopšte nismo ozbiljno računali. Komponovali smo ga zajedno Bajaga i ja.

"Buvlja pijaca" prodata je u tiražu od "samo" 250.000 primeraka. U odnosu na "Mrtvu prirodu" koja je otišla u pola miliona kopija, to je bio znatan tiražni pad, ali za jugoslovenske prilike to je i dalje bila brojka za poštovanje. Bora je na osnovu glasova čitateljki lista "Bazar" izabran za idealnog muškarca, ali je redakcija odbila da štampa njegovu pesmu zahvalnicu: "Domaćice, skinite gaćice, ja volim vaše flanelske spavaćice."

SLIČNO Goranu Bregoviću i Banimiru Džoniju Štuliću, koji odbijaju svaku pomisao da se bave politikom i sebe vide kao pisce ljubavnih pesama, odnosno hroničare istorije, ni Bora ne priznaje da mu je ideološki teren glavna inspiracija. Kada je na albumu "Buvlja pijaca" napisao pesmu "Kako je lepo biti glup" ("...ne bavi se politikom, spavaj, radi, ćuti, jedi, i ne veruj više nikom, lezi, dig' se, ustaj, sedi..."), Bora je u novembru 1982. u intervjuu "Dugi" ispričao:

- Neću više nikada da objašnjavam nijednu pesmu, jer su sve one dovoljno jasne. Nažalost, nemam tu sreću da budem glup. Sebe smatram bistrim momkom, ne naročito pametnim, ali - bistrim. I lepo sam sebi dam savete, lepo napišem pesmu, i opet pričam. Ja se ne bavim politikom, ja pevam o nekim istinama. To je sve što me interesuje. I kad su izbile gužve oko nekih pesama, ja se nisam bavio politikom. Na kraju, ipak mi je drago da su te pesme shvatili kako treba. Stojim iza svake svoje pesme, ako treba, ja sam spreman da odgovaram. Kod nas nema cenzure, postoji mala autocenzura ako nešto izbacim, ali ja to veoma retko radim. Postoji interna komisija - to se zove komisija, znači, nije cenzura - u diskografskoj kući koja će da mi kaže "e, nemoj to, ubaci nešto drugo". Baš u pesmi "Kako je lepo biti glup", poslednji refren je glasio: "Svi su oni ko kurtoni, elastični i plastični, novi svetski šampioni, fantastični i praktični". Iz disko kuće mi je preporučeno da to ne bi bilo dobro da ide, pa sam onda kazao, dobro, ako to ne valja, ja ću promeniti i napisao: "Kosa gori ispod šlema, valjamo se po prašini, niko od nas pojma nema, da smo davno u mašini". Njima je to bilo u redu.

MOŽDA je za PGP RTB to bilo u redu, ali nije grupi "zabrinutih" vojnika garnizona u Štipu, koji su u listu "Komunist" napisali da ta pesma sadrži veoma besmislene i štetne stihove. Mnogi u "vojnom vrhu" su se složili da je Bora i ovoga puta preterao, pa su hitno zahtevali da se u najmanju ruku trajno zabrani emitovanje te pesme na svim radio-stanicama. Bora je, sa druge strane, sasvim prisebno odgovorio na sve slične optužbe:

- "Riblja čorba" je uvek pevala o opštim problemima na svoj način. Uz to, bili smo jednostavni i iskreni. Ljudi su to osetili. Iskrenost je neuništiva kategorija, zar ne?

DVE nedelje po objavljivanju ploče "Čorba" je krenula na turneju i suočila se sa oslabljenim interesovanjem publike. Koncerte po Hrvatskoj organizovala im je estradna ispostava Saveza boraca "Scena revolucije", a turneju su završili početkom aprila 1983. ambicioznim koncertom u Hali 1 na Beogradskom sajmu, za koji je Bora želeo da postane njegova Hajdučka česma. Bora je sentimentalno bio vezan za Sajmište gde ga je kao klinca, na jednu od čuvenih Gitarijada, odveo Petar Peca Popović. Posle 16 godina pauze, tu je ponovo ušao rokenrol. Bora je maltene sam sa Mišom organizovao svirku. Potrudili su se da naprave najveću binu koja je do tada viđena u Jugoslaviji (široka 30 metara, duboka 15, a visoka tri metra), a nju je pratilo kvalitetno svetlo i ozvučenje. Bora je sa Markom Jankovićem i Zoranom Modlijem snimio radijske reklame, a sa Modlijem je iz aviona bacao letke iznad Novog Sada, Zrenjanina, Šapca, Pančeva i Beograda. Koncert je nazvao "Hleba i igara". Za održavanje reda bila je angažovano 170 milicionera i 340 redara. Bora je očekivao veliku gužvu, pa se opkladio sa prijateljima da će se, ako ne proda 10.000 karata, ošišati do glave. Kako je prodato samo 8.000 ulaznica, Bora se zaista ošišao do glave.


SRPSKI SPECIJALITETI ZA PRODUCENTA

PRODUCENT Džon Mekoj je u Beograd zbog "Čorbinog" albuma "Buvlja pijaca" došao sa suprugom Lindom. Članovi grupe su u njihovu čast organizovali zajedničku večeru u restoranu "Arhiv" hotela "Metropol". Kako bi gostima dočarali raznolikost i šarolikost srpske kuhinje, krenuli su od hladnog predjela - sir, kajmak, čvarci, pršuta, proja i gibanica. Sledilo je toplo predjelo po preporuci šefa kuhinje - pasulj prebranac, sarmice od kiselog kupusa sa dimljenim rebarcima i punjene crvene sušene paprike. Zatim je stiglo mešano meso - ljuti leskovački uštipci, pljeskavice, ćevapčići, dimljene vešalice u maramici. Pila se rakija i belo vino. Gosti su jedva ustali od stola i otišli u hotel. Ali, sutradan Džona nije bilo u studiju. Kada je Miša pozvao njegov hotel, saznao je da su Mekojevi još u sobi, a kada su ga spojili sa Džonom, čuo je:

- Lindi i meni je zlo. Celu noć smo na smenu presedeli na ve-ce šolji. Nju sada stomak razvaljuje, a ja jedva da mogu da pričam i dišem. Kako, Mišo, od čega?! Pa od onolike jake hrane sinoć. Nikada toliko mesa nisam stavio u usta, a sve je bilo ljuto, masno i začinjeno. Donesite nam nešto za probavu.