POSLEDNjI dan februra 1979. bio je prohladan i vetrovit. Kao što samo može da bude u Beogradu kada duva košava. Ali taj dan će ostati posebno zabeležen u istoriji "Riblje čorbe". U donjoj bioskopskoj dvorani Doma omladine održan je prvi koncert ove grupe u Beogradu. Želja od samog osnivanja da se predstave publici u svom gradu konačno je ostvarena.

"Kopkalo nas je, jednostavno, imamo li štofa i fanove tamo gde je najvažnije da ih imamo, u svojoj kući! Jer ako ih tu nemaš, onda ti ništa ne vredi što tamo negde (daleko) žariš i pališ. Izuzetno nas je zanimalo kako će i na koji način biti prihvaćen tek oformljeni bend i njegov hit 'Lutka sa naslovne strane'", zapisao je u svojim sećanjima Miša Aleksić.

Ovu salu Doma omladine namerno su izabrali jer nije bila velikog kapaciteta i može da se "napuni do daske". Usput, članovi benda su bili sentimentalno vezani za to mesto jer su tu često vežbali i pravili prve zajedničke korake.

Sala je te večeri zaista bila krcata. Publika se tiskala i u parteru i na balkonu. To je za "Čorbu" bio fantastičan uspeh, s obzirom na to da je grupa bila sasvim nova i da je objavila jedan jedini singl.

O prvom koncert Miša Aleksić piše:

"Pošto je Bora svojevremeno studirao Fakultet dramske umetnosti, Odsek pozorišne organizacije, on je za to predstavljanje 'Riblje čorbe' pripremio nekoliko pozorišnih elemenata kako bi šou odisao scenskom neobičnošću, a da pritom sve ima nekakvog smisla.

"PRED publiku je prvi izašao beogradski 'Dragstor' i pristojno je zagrejao. Posle njih je svoj deo programa odradila baletska grupa pod vođstvom džez balerine Minke Kamberović iz Sarajeva. Plesale su na muziku 'Indeksa', što možda i nije bio baš najbolji izbor, jer je u sali za vreme njihove koreografije vladao muk.

"A onda je, u potpunom mraku, Rajko krenuo sa uvodnim rifom pesme 'Hej, ćale'. Svetla su se na četiri upalila i kompletna postava 'Riblje čorbe' je bila ispred uzavrele gomile svojih tek nastalih obožavalaca. Sviramo zaista žestoko! Čvrsti smo i do savršenstva uvežbani! Publiku smo odmah imali u šaci. Poskakali su sa sedišta i stvorili neopisivu gužvu oko bine. Kakvu smo time samo sigurnost i samopouzdanje dobili! Zaprašili smo još žešće. Iz sve snage! U jednom dahu smo izveli naših skromnih desetak pesama. Kada smo počeli sa 'On i njegov BMV', pridružile su nam se i Minkine balerine, pa je tako i na sceni postalo malo tesno. Posle sat vremena beskompromisne svirke, došao je trenutak i za veliko finale, koje smo osmislili u stilu - ko preživi, pričaće!

"BORA je maznuo plastičnu lutku iz nekog modnog izloga, koja je kao deo scenografije sve vreme stajala na bini pored nas i improvizovanog šanka. U prvim akordima 'Lutke sa naslovne strane', počeo je s njom da igra nekakav erotski ples. Početak Borinog pevanja podudario se sa efektom jake pirotehnike, sukljanjem vatre uvis i gustim dimom. Ispred nas je nastao pravi haos od oduševljenja. Pomislio sam u jednom trenu kako je publika skroz odlepila. Bora u jednom trenutku lomi nedužnu lutku na parčiće i njene delove razbacuje svuda okolo... Publika bi da slomi binu! Neki su čak uspeli da se popnu na nju kako bi nas grlili i ljubili. Pitao sam se da li smo mi sada zaista postali njihovi novi rok heroji. Iz takvog paklenog grotla nismo imali šanse da zbrišemo u garderobu. Na bis smo odsvirali 'Lutku sa naslovne strane' još jednom, posle čega smo glavom bez obzira, niz neke metalne stepenice, pobegli što dalje od onih koji su nas, urlajući, pozivali da im izvedemo još nešto.

"SVETLA u sali su već uveliko bila upaljena, ali niko iz nje nije izlazio. Tek nešto kasnije, kada je svima bilo jasno da smo šou-program definitivno priveli kraju, počelo je osipanje publike. Nekima još dugo to nije padalo na pamet.

"Skembani" na sigurno, u ušuškanoj garderobi Doma omladine, u prvi mah smo se ponašali kao da smo na tom mestu pronašli spas od neke elementarne nepogode. To je ipak trajalo samo nekoliko dugih sekundi, pošto smo onda eksplodirali od sreće i zadovoljstva što je prvi beogradski koncert 'Riblje čorbe' prošao tako fenomenalno. Kao u bajci! Bar desetak minuta jedan drugome nismo izlazili iz zagrljaja. Kako da posle svega dođemo k sebi od čuda i onoga šta smo upravo za sobom ostavili na sceni bioskopske dvorane Doma omladine? Uz čestitke i čvrst stisak ruke, svi su u oceni onog što su videli (i preživeli) bili jednodušni:

'Razvalili ste. Stvarno, sve ste razvalili!'"

POSLE uspešnog debitantskog nastupa u Beogradu i velike medijske prašine koja se u tom trenutku digla, "Riblju čorbu" je prvi pozvao menadžer Velibor Džarovski Džaro iz Skoplja. O tim danima Miša Aleksić beleži:

"Postoje menadžeri u rok muzici koji odmah i nepogrešivo nanjuše dobar ulov. Jedan od njih je u tadašnjoj Jugoslaviji bio i legendarni Velibor Džarovski Džaro iz Skoplja. Radio je samo s proverenim i zvučnim imenima domaće estrade, pošto je samo od njih mogao da ima koristi i, što je za Džaru bilo najvažnije, dobar priliv para.

"Džaro je odmah predložio da pored svog samostalnog nastupa, onako usput, pratimo i dva tada popularna solo pevača. Tako bismo, kako je sugestivno tvrdio, kasnije imali opravdanja za velike koncerte širom zemlje, a ne samo u Makedoniji.

"JEDAN od njih je bio hrvatski vokalni solista Darko Domjan, a drugi Dragan Mijalkovski iz Makedonije. Obojica su bili istinske domaće pevačke zvezde toga vremena, svaki za sebe i na svoj način.

"Mi bismo, naravno, pristali da pratimo i crnog Ciganina, a kamoli one koji zasigurno privlače ogroman broj obožavalaca. Za honorar uopšte nismo pitali, jer nam je jedini cilj bio da što je moguće više (i svuda) sviramo, makar i po cenu da pratimo neke zabavnjake. Bajaga je u to doba još uvek bio gimnazijalac, pa je višednevno odsustvo iz škole trebalo verodostojno opravdati. Njegov tata je zato bio prinuđen da nabavi lekarsko uverenje, na kome je pisalo da mu je sin upućen na operaciju slepog creva.

"Već na početku makedonske turneje objavljena je slika grupe iz Skoplja sa svim pratećim informacijama. Ta vest je mogla da se pročita i na hit strani u 'Politikinom zabavniku', koji je dospeo u ruke Bajaginim nastavnicima u gimnaziji. Srećom, nije bio izbačen iz škole. Sve to je kasnije ispeglao njegov otac, inače vojno lice, a mi smo veoma uspešno završili makedonsku turneju.

"Mislim da je nepotrebno reći da za celu naporno odrađenu turneju Džaro grupi 'Riblja čorba' nije dao ni - prebijenu paru."


ROKENROL U REŽIJI BORE ĐORĐEVIĆA

DAN posle trijumfalnog prvog koncerta u Beogradu, u svim dnevnim listovima je osvanula Borina slika kako kleči nad demoliranom lutkom u velikom oblaku dima. Komentari su bili zaista sjajni. Doduše, samo je jedna novinarka napisala da Bori u bliskom susretu s plastičnom lutkom uopšte nisu bili potrebni "bludni koreografski zahvati, koji su otvoreno asocirali na seks".

"Čorbašima" ovaj komentar nimalo nije smetao. Oni su nastojali da budu predstavljeni kao nestašni gradski dečaci, pa im je ovakav stav savršeno odgovarao. Najvažnije im je bilo da niko ne dira muziku i stihove. Uostalom, sve je to bio rokenrol. Ali ovoga puta u režiji "Riblje čorbe".


SUTRA: BORA NA "TAŠU" POSTAJE MAJSTOR