ULAZAK u "Studio šest" Radio Beograda izazvao je kod "čorbaša" dozu treme i nedoumice pred snimanje. Samo je Bora Đorđević imao iskustva u tom prostoru. Znali su velike mogućnosti koje im nudi "Lutka sa naslovne strane" i bili sigurni u njih. Strepeli su od ukupne zvučne slike koju će u tom studiju dobiti.

- Dok ne probaš, nećeš ni znati - rekao je Miša Aleksić.

Samo snimanje proteklo je izuzetno dobro. Boja bubnjeva, gitare i basa bila je baš onakva kakvu smo želeli. O tim danima bubnjar Miroslav Vicko Milatović u svojoj knjizi "Čorbografija" piše:

"Na snimanju prvog našeg singla 'Lutka sa naslovne strane', pošto tada još nisam imao studijskih iskustava, stalno sam ubrzavao ritam u pesmi 'On i njegov BMV'. Da bismo rešili taj problem, jer u studiju nije postojao metronom, naš producent Enco Lesić došao je na genijalnu ideju da me udara po ramenu, pa da tako, dok budem svirao, držim potreban tempo. Sve je ispalo ok. Nekako sam uspeo da snimim tu matricu, ali sam zato narednih nekoliko dana nosio modrice po leđima. Enco me je kasnije zafrkavao govoreći: Eto šta sve producent mora da radi... Vidiš, ponekad čak mora muzikante da bije kako bi se posao odradio kako treba!"

I MIŠA Aleksić je zabeležio sećanje na prvi ulazak u studio:

- Enco je inače odmah "terao" Boru da peva promuklo i hrapavim glasom, koji je asocirao na Borin uzor - Džoa Kokera. Nije želeo da njegov vokal bude čist, svetao i raspevan jer su same pesme bile čvrste i rokerske. Taj fazon u pevanju zadržao je sve do trećeg albuma, kada su već i mala deca mogla da prepoznaju njegovu boju glasa. S vremenom je Bora i sam, bez preteranog truda, stekao tu rokersku punoću u svom vokalu.

Zanimljivo je napomenuti da klavir na našem debi-singlu nije svirao Enco, inače, odličan klavijaturista, koji je, pre nego što se nastanio u Beogradu, bio član sarajevskih "Indeksa". On je kao studijski muzičar imao fantastično iskustvo, pa je tačno znao šta ko na snimanju treba da radi. Klavir je tako u svojstvu gostujućeg muzičara odsvirao trubač Stjepko Gut, koji će dosta kasnije postati vodeća ličnost srpskog džeza. Rajko je zaista sjajno odsvirao solo deonice, koje je pedantno i unapred pripremao za snimanje. Znači, improvizacija tu uopšte nije bilo. Bas deonicu sam znao u prste, dok je Vicko sve prelaze na bubnjevima razradio do detalja. Na kraju smo izmiksovanim pesmama bili izuzetno zadovoljni, mada nas je sve mučila ona večita umetnička pretpostavka kako je možda sve moglo biti i - bolje!

Ali realno gledajući, za prvi singl - sjajno!

JUGOSLAV Vlahović je slike za omot uradio u podrumu moje kuće u Petrovaradinskoj ulici. Za taj foto-sešn doterali smo se koliko smo god mogli, pa sam smešne crvene naočare zamenio šmekerskim, s tamnim staklom. Rajku sam nabavio jedan atraktivan, bleštav šareni sako. On je inače, voleo sakoe. I ja sam se na tom snimku našao u sakou. Vicko je obukao prsluk i čistu belu košulju, dok je Bora bio u crnom rokerskom džemperu s belim svilenim šalom. Izgledali smo baš kao jedan mnogo ozbiljan bend, koji pouzdano zna kojim je putem krenuo. Jugoslav je na omotu tada prvi put objavio onaj specifični logo "Riblje čorbe", sa čuvenim ribljim kosturom, što će ubuduće nositi naš vizuelni identitet.

"Lutka sa naslovne strane" se u izdanju PGP RTB pojavila na tržištu 7. decembra 1978. godine. Mislim da nije potrebno naglašavati koliko mi je ta ploča u životu značila. U svom stanu, na zidu u radnoj sobi, vise uramljena samo dva singla: "Nestvaran san" grupe SOS, i "Lutka sa naslovne strane" "Riblje čorbe". Ne govori li već taj podatak dovoljno o ključnim trenucima moje karijere?

PLOČA se u prodaji našla veoma brzo, sredinom decembra iste godine. Posle samo mesec dana postala je veliki radijski hit. Eto, otkako sam se vratio iz Amerike, a tome ima ravno šest godina, dočekao sam da moj bend ima hit numeru! A kad tako u životu lavina krene, onda je ništa ne može zaustaviti. Pesma se vrtela na svim radio-stanicama i gotovo preko noći je na top-listama postala broj 1! Kreću zatim intervjui, slikanje za novine, zovu te na gostovanja, na svirke, na TV stanice... I to samo zbog dve singl pesme! Tiraž "Lutke sa naslovne strane" dostigao je vrtoglave visine, da bismo već početkom 1979. godine iz PGP RTB dobili informaciju da će nam uskoro biti uručena - "Zlatna ploča"! To je značilo da je naš singl dosegao tiraž od preko 60.000 prodatih primeraka!

Miroslav Miša Aleksić u svojim sećanjima se za trenutak vraća na decembar 1978. godine i na jedan nastup "Riblje čorbe", posle čega je postalo sasvim jasno da je ovaj bend čvrsto pozicioniran na jugoslovenskoj muzičkoj sceni.

- Dok sam svirao u grupi SOS, nikada mi nije bilo jasno zašto nismo pozivani na ugledne BOOM festivale, koji su se svake godine održavali u različitim gradovima širom Jugoslavije. Čuđenje je bilo tim veće ako se zna da smo u Hali sportova na Novom Beogradu uvek dobro svirali i da nas je publika sjajno prihvatila. Drugim rečima, kao bend smo bili kao stvoreni za fešte tog tipa. Na moju žalost, sa Štuletom i Stevom nisam osetio aromu te atmosfere, gde je kao na svakom elitnom koncertu broj posetilaca bio veliki, a nivo produkcije i organizacije visok. VOOM festival je okupljao najveća imena domaće pop i rok scene, čiji je nastup uživo redovno objavljivan na duplim LP pločama. U nekoliko navrata sam pokušavao da dođem do selektora te manifestacije kako bih popričao o mogućnosti učešća grupe SOS. Njihov odgovor je bio deprimirajući, uvek isti: "Niste dovoljno popularni za VOOM!" I to bi uglavnom bilo sve!

POSLE izdavanja "Lutke sa naslovne strane", zabeležio sam i tu crtu u karijeri! Ostvario mi se san. Pojaviću se na VOOM festivalu, i to posle samo jedne singl-ploče. "Riblja čorba" je tako postala učesnik te rok manifestacije, koja se ovoga puta održavala u Novom Sadu. Na podužoj listi bendova našli su se "Smak", "Bijelo dugme", "Buldožer", "Atomsko sklonište", "Aerodrom", "Generacija 5", "Zvuk ulica", "Gordi", "Izazov", "Bumerang", "Galija", "Tako", "Den za den", "Leb i sol", "Vatreni poljubac", "Paraf", "Prljavo kazalište" i "Pekinška patka". Od pojedinaca su samostalno nastupali Dado Topić, Drago Mlinarec, Tomaž Domicelj i Aki Rahimovski. Zanimljivo je da se tu, u hali novosadskog "Spensa", koja je te godina bila domaćin VOOM festivala, našao i Borin bivši sastav "Suncokret". Izašli su na scenu odmah posle nas. Verujem da nas tada nisu doživeli kao neke suparnike, pošto smo stilski bili potpuno različiti.


POČETAK VELIKE SLAVE

ZA VOOM festival 1978, "Riblja čorba" se opredelila za hevi-metal varijantu. Bora je u tom kontekstu bio potpuno u crnoj koži! Da bi bend kompaktnije zvučao, on je tom prilikom svirao i akustičnu gitaru. U masi tako popularnih izvođača, koji su za sobom već imali brdo snimljenih ploča, sledećeg dana se u svim dnevnim novinama s tog koncerta pojavila Borina fotografija, s velikim natpisom VOOM na crnoj zavesi iza njega. Ako se zna da su u to vreme naše TV stanice još uvek bile stidljive i skeptične prema rok muzici, onda je potpuno jasno kakav je publicitet "Riblja čorba" dobila objavljenom fotkom. Ali to je bio tek početak slave i svega onoga što uz nju ide.


SUTRA: PRVI KONCERT PRED BEOGRAĐANIMA