SIMBOL uspona i otvaranja Kine prema svetu, južni grad Šendžen, prema zamislima iz Pekinga, treba da bude kapija inicijative "Pojas i put", smišljene da pokrene veliki deo Evroazije, uspavan između dva pola: razvijenih i bogatih država Zapada i galopirajuće mnogoljudne nacije na Istoku.

Među državama s kojima posebno žele da rade na jačanju veza dvaju kontinenata, Kinezi izdvajaju 16 zemalja Istočne i Centralne Evrope, uključujući i Srbiju. Kineska država, pomoću svojih ogromnih kreditnih moći, nudi finansiranje razvojnih projekata. Da li je sve to zamišljeno kao nekakva alternativa Evropskoj uniji? Ne. Kao prvo, većina zemalja iz "paketa" 16+1 već su članice EU. Kina, velika i nastanjenija od većine kontinenata, želi da sarađuje sa velikima, ona otvoreno podržava priključenje Srbije i Zapadnog Balkana EU i smatra da će to proteći lakše uz njenu pomoć. Pekingu je stalo i da sutra, i u Briselu, ima što više prijatelja.

U ZEMLjAMA Centralne i Istočne Evrope, tokom četiri i po decenije po završetku Drugog svetskog rata, na vlasti su bile komunističke, odnosno radničke partije, pa su one, prirodno, među prvima priznale Maovu Narodnu Republiku za legitimnog predstavnika Kineza, umesto Čang Kaj Šekove Republike, "izmeštene" na Tajvan. Stara Jugoslavija još se dobro kotira u Pekingu, uprkos nerazumevanju tokom Kulturne revolucije, a utisak nisu ozbiljnije kvarile ni zemlje-naslednice, od SRJ do nezavisne Srbije. Za današnju Kinu je prihvatljivo pozivanje i na Tita, i na Miloševića, i na Tadića, i na Vučića.

Jedan od osnovnih principa spoljne politike Kine je - nemešanje u unutrašnje stvari partnerskih država. To joj daje nemalu početnu prednost u odnosu na svetsku supersilu, SAD, mesijanskog zaštitnika ljudskih prava - po potrebi sopstvene politike. Manjak licemerja i manji rizik od uslovljavanja je magnet za veliki deo sveta. Čini se i da siromašne zemlje, poput afričkih, iz nekog razloga manje strahuju od dužničkog ropstva ako se zadužuju u Kini, nego kod zapadnih finansijskih institucija. A one im sav taj novac ne bi ni dale: kada je, na primer, Crna Gora za početak gradnje auto-puta od Kineza uzela kredit od gotovo milijardu evra, MMF se povukao iz Podgorice. Crna Gora u iole sagledivoj budućnosti ne bi napravila auto-put, bez kineskog novca.

KINA ima ekonomsku moć, ali, da li je ona dovoljna za opstanak na vrhu, u uvek vrelom ulju globalne politike? Amerika ima i novac, ali i vojsku koja pre može da se meri sa svim ostalim zajedno, pa tek onda sa nekom pojedinačno. Osim toga, i Rusija ima mnogo veću nuklearnu silu od Kine, čiji atomski arsenal američki izvori procenjuju kao nešto manji od francuskog, a veći od britanskog. Prema čuvenom švedskom institutu SIPRI, međutim, vojni budžet Kine je na ubedljivom drugom mestu, odmah iza američkog: 216, naspram 611 milijardi dolara za tekuću godinu. Rusija na trećem mestu nema ni 70 milijardi na raspolaganju. Kinezi mogu lako i da povećaju davanja za svoju Narodnooslobodilačku armiju, jer za odbranu izdvajaju manje od dva odsto bruto domaćeg proizvoda, manje i od SAD, i od Rusije.

I tu se mora računati sa već čuvenom kineskom brzinom: tek što su poslali svoj prvi nosač aviona na borbeno dežurstvo, planiraju iduće godine da porinu drugi, da bi zatim razvili potpuno novu klasu tih ratnih brodova koji donose pretenziju na globalnu moć. SAD, poređenja radi, imaju 11 nosača aviona. Kina je razvila i novi tip bojnog broda, koji je zabrinuo posmatrače sa zapada. U kineskom vazduhoplovstvu već lete radarima nevidljivi, "stelt" avioni domaće proizvodnje...

KAO moguće mesto susreta dve oružane sile, kineske i američke, decenijama figurira Tajvan. Da li bi SAD branile ostrvo u slučaju invazije? O tome se Vašington ne izjašnjava. Iz kontinentalne Kine se, inače, na Tajvan sada može direktno - civilnim letovima. Peking ima i teritorijalne sporove u vezi sa ostrvima u Južnom kineskom moru.

Ako neko misli da je osnovna uzdanica kineskih oružanih snaga puki kvantitet, on živi u prošlosti, jer se Peking krajem prošlog veka preorijentisao na razvoj visokosofisticirane ratne tehnike.

Na globalnoj sceni, današnju Kinu često ubrajaju u tzv. grupu BRIKS, uz Brazil, Rusiju, Indiju i Južnoafričku Republiku, ali Kina i Indija su rivali na azijskom kontinentu, dve zemlje su pre pola veka vodile i rat, u kojem su Kinezi lako pobedili. Tradicionalni partner Kine u tom delu sveta je Pakistan. I sa Sovjetskim Savezom, odnosi su decenijama bili neprijateljski, a takođe se i pucalo. Danas mnogi interesi, pomenimo energetske, povezuju Peking i Moskvu.

KINA je do sada, u poređenju sa drugim velikim državama, ipak bila veoma strpljiva, mnogo je merila i nije olako "sekla" u važnim pitanjima poput rata i mira. Ekspanzionističkom crtom nije se odlikovalo ni Kinesko carstvo - pre Španije i Portugalije ono je bilo vodeća pomorska sila, pokorilo je lako koga je htelo, ali nije pronašlo dugoročni interes za širenjem - a NR Kina veliku uzdržanost pokazuje čak i prema teritorijama koje smatra svojim. Svakako Kinezima nije bio problem da zauzmu portugalsku koloniju Makao - kao što je Indija učinila sa Goom - pa ni Hongkong. Kina, međutim, nije napala. Kina je od najbližih suseda - učila. Kina i danas, dve decenije pošto je formalno preuzela Hongkong od britanske krune, više deluje kao zainteresovani posmatrač, nego što utiče na zbivanja u komšiluku svog grada Šendžena.

PREMA principu "jedna zemlja, dva sistema", formulisanom od reformatora Deng Sjaopinga, postoji samo jedna kineska država, ali regioni poput Hongkonga i Makaa mogu i pod njenim skutima da zadrže svoje kapitalističko društveno uređenje. Oni su, posle isteka ugovora sa kolonizatorima i vraćanja Kini (Hongkong 1997, Makao 1999), zadržali i sopstvene valute, i pravosudni sistem - to im je garantovano za sledećih pola veka. Između Šendžena i Hongkonga je granični prelaz. Centralne vlasti u Pekingu vode računa o odbrani i spoljnim poslovima.

Stanovnici Makaa, turističke i kockarske meke, njih 650.000, u proseku su najbogatiji ljudi na svetu, a i Hongkonžani spadaju u imućnije. Šta će biti sa statusom Hongkonga i Makaoa posle 2047, odnosno 2049. godine - zvanično još nije rečeno. Ali, pisali smo već, nekako baš u to vreme, Kina je namerna da se učlani u klub najrazvijenijih država sveta...