ODLAZIO je patrijarh Pavle u posetu i mnogim inostranim državnicima i međunarodnim organizacijama da moli za pomoć u ublažavanju patnji unesrećenog naroda i za pravedno rešenje problema koji su u to vreme - ponajviše voljom moćnika iz sveta - zadesili ovaj deo Balkana.

Pošto su bili protiv razbijanja dotadašnje države (Jugoslavije), ali i "smetnja" nekima od najmoćnijih zemalja u njihovoj geostrategijskoj politici, Srbi su se, pored ostalog, našli i na udaru kojekakvih laži, lansiranih preko najmoćnijih svetskih medija, koje su potom i mnogi drugi preuzimali. Nije bio pošteđen ni sam srpski duhovni poglavar patrijarh Pavle, kome su, od onih koji su ratovali i radili na satanizovanju Srba, pripisivane razne besmislice, da je rekao nešto što nikada nije rekao. Zbog toga je Njegova svetost često morao da odgovara: "Bog mi je svedok da nikada tako nešto nisam ni pomislio, a kamoli rekao!"

PATRIJARH Pavle ni u jednoj prilici nije tražio ništa više za svoj narod, nego što je tražio za drugi. Tražio je samo ono što im pripada i po Božjim i po ljudskim zakonima. "Pod suncem ima dovoljno mesta za sve ljude", govorio je.

Međutim, i pored toga, Njegovoj svetosti pripisivana je - ratna uloga.

U stvari, patrijarh Pavle i jeste bio aktivni učesnik tih ratova, ali onaj koji je gasio požar, pozivao na razum, pomagao unesrećenima, molio za sve ljude, apelovao na one koji mogu da pomognu svima, sa svih zaraćenih strana.

Kada je u jesen 1992. godine, posle premošćenog raskola, otišao u prvu posetu do tada otcepljenim eparhijama Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi, srpski prvojerarh iskoristio je priliku da porazgovara i sa nekima od najvećih svetskih zvaničnika, koji su imali moć uticaja na rat u Jugoslaviji. U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku susreo se s generalnim sekretarom dr Butrosom Galijem, s namerom da ukaže na pogubnost sankcija koje je svetska organizacija uvela ("isključivo") Srbiji i Crnoj Gori, i da zatraži pomoć u "istinski pravednom rešenju jugoslovenske drame". Tom prilikom prvom čoveku svetske asambleje, pored ostalog, reći će: "Ono što očekujemo i od vas i od svih ljudi dobre volje u svetu jeste da sagledaju istinu sa svake strane i pravdu odmeravaju jednakom merom za sve."

ZAGORELI KOLAČI ZA vreme hramovne slave manastira Sokolice na Kosovu - Pokrov Presvete Bogorodice, jedna baka je donela kolače, a oni malo zagoreli. Monahinje sklone ove kolače u stranu, smatrajući da je sramota da ih takve iznesu pred goste. Ali vladika Pavle zatraži: - Dajte kolače koje je donela ona baka! Monahinje doneše i on se usluži baš tim kolačima.

PONOVIĆE to i u Vašingtonu, prilikom posete američkom državnom sekretaru Lorensu Iglbergeru. Otpozdravljajući na dobrodošlicu prvog čoveka američke spoljne politike (koji je sedam godina bio ambasador u Jugoslaviji), patrijarh Pavle kaže:

"Molim Vas da istinu sagledaju svi ljudi i Vi sa svake strane. Svesni smo da je u ovim prilikama veoma teško sagledati. Nije lako videti nevolje koje Srbi trpe od Hrvata, a isto tako i Hrvati i muslimani od Srba. Na nesreću, na svakoj strani ima ljudi koji postupaju nečovečno. I to je najstrašnije. To su ljudi koji zločinom odgovaraju na zločin.

Od sviju ljudi očekujemo da svima nama odmeravaju istom merom.

Dolazi zima, velika nesreća je na pragu. Stradaće deca, bolesnici i izbeglice. Pred nesrećom smo da nemamo hrane, ogreva, lekova. Sve te ljude, te stradalnike stavljamo na srce Vama i ljudima dobre volje. Šta će biti sa njima, Bog sveti zna! Tih ljudi ima na sve strane: i kod Srba, i kod Hrvata i kod muslimana. Molimo Vas da se tim ljudima pomogne. Tim nemoćnima. Mi kao ljudi svesni smo da stojimo pred sveznajućim Bogom i njegovim pravednim sudom. Ne želimo da naš narod stavimo ispred drugih i boljim od drugih".

Šef američke diplomatije nazvao je srpskog patrijarha junakom. Junakom mira. A po završetku razgovora, dok su se rastajali u hodniku, kako svedoči jedan od prisutnih vladika, Iglberger je potapšao po ruci patrijarha Pavla, uz reči: "Vaša svetosti, kad bi na ovom svetu bio još jedan čovek kao što ste vi, na zemlji ne bi bilo rata, vladao bi mir."

I PORED toga što su Srbi bili ocrnjeni u svetskom javnom mnjenju, a lažima, kao što je rečeno, zasipan i njihov duhovni poglavar, patrijarhu Pavlu je iskazivano veliko poštovanje gde god bi se pojavio. Tako, recimo, dve godine kasnije (1994), kada se ponovo obreo na severnoameričkom kontinentu, patrijarh Pavle pozvan je na zasedanje kanadskog parlamenta, posvećeno situaciji u bivšoj Jugoslaviji. Kada se srpski prvojerarh pojavio, rasprava je prekinuta, svi poslanici su ustali i aplauzom pozdravili gosta, kojeg je predsednik parlamenta predstavio kao svetog čoveka.

Svuda kuda bi išao i gde bi se zatekao patrijarh Pavle odzvanjale su njegove reči kojima je pozivao na mir i dobru volju među ljudima, i dubok utisak ostavljale slike njegove smernosti, posvećenosti najvišim vrednostima i duhovne uzvišenosti.

Zbog toga, vladika Lavrentije nazvaće ga "živom putujućom ikonom naše crkve".

I, s punim pravom, izneti ocenu da je "doprineo našem ugledu u svetu više nego ijedan savremeni Srbin".

Tražio je patrijarh da na takav način, po pravdi Boga istinitoga, postupaju i svi drugi predstavnici Crkve. Kada je u proleće 2005. godine jedna visoka delegacija Srpske pravoslavne crkve krenula u Ameriku, da tamošnje vlasti i one koji imaju uticaja na politiku najmoćnije zemlje sveta upozna sa prilikama u kojima se nalaze srpski narod i njegove svetinje, pogotovo na Kosovu i Metohiji, Njegova svetost patrijarh Pavle ispratio ih je rečima: "Idite tamo i nemojte govoriti da smo mi bolji od drugih, ali nemojte reći ni da smo najgori""

A u Americi, domaćini su ih dočekali sa rečima: "Mi znamo da je vaš patrijarh svet i da je čestit, moralan čovek, koji je u svakom istorijskom trenutku osuđivao zločine, ma sa koje strane da su dolazili".

I, zaista, ime patrijarha Pavla otvaralo je mnoga vrata.