POJEDINI istoričari Titovu sahranu 8. maja 1980. u Kući cveća nazivaju najvećom državničkom sahranom u istoriji. Prisustvovalo joj je 208 delegacija iz 126 zemalja, među kojima četiri kralja, šest prinčeva, 31 predsednik, 22 premijera i 47 ministara spoljnih poslova. Direktan prenos pogrebne ceremonije bio je emitovan u više od 40 država sveta.

Doživotni predsednik SFRJ umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani. Sledećeg dana, 5. maja, Plavim vozom je u Beograd stigao kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima. Smešten je u holu Skupštine Jugoslavije, gde su državni funkcioneri i građani u mimohodu odavali počast pokojnom šefu države. U redu na ulazak u Skupštinu čekalo se i po 15 sati.

Američki predsednik Džimi Karter je kao specijalnog izaslanika poslao svoju majku Lilijan i potpredsednika Voltera Mondejla. Karter je u poslednjem trenutku odlučio da ne dođe u Beograd, jer je u Vašingtonu procenjeno da bi susret sa sovjetskim vođom Leonidom Brežnjevom, koji je takođe odao počast Titu, bio "osetljiv" u okolnostima kada su Sovjeti u Avganistanu.

Ispred Velike Britanije tu su bili princ Filip, premijerka Margaret Tačer i šef diplomatije lord Karington.

KASNIJE su mediji pričali da su najveći svetski državnici u Beogradu priredili predstavu na ivici pristojnosti jer su "Titov kovčeg uglavnom shvatili kao konferencijski sto". Naime, na marginama sahrane održane su stotine bilateralnih sastanaka.

- Amerikanci su nastojali da pobune Zapad protiv SSSR, a Tačerova svoje evropske partnere protiv Francuske. Šmit se posvetio međunemačkim pitanjima. Brežnjev je proveravao svrstanost socijalističkih republika, a jednim okom je motrio svoje azijske susede. Gospođa Gandi je raspravljala o problemima potkontinenata i Avganistanu. Hua Guofeng, kao pravi Kinez, zadovoljio se samo time da bude tu - glasio je jedan od novinskih komentara iz tog vremena.

Tako su se, između ostalih, tih dana u Beogradu sreli i američki potpredsednik Mondejl i rumunski vođa Nikolaj Čaušesku, zatim Brežnjev i Kim Il Sung, Tačerova i Čaušesku...

MNOGOBROJNI strani državnici okupili su se u Beogradu da odaju počast i premijeru Zoranu Đinđiću, koji je ubijen na ulazu u zgradu Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. Sahranjen je u subotu 15. marta u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Opelo je služeno u Hramu Svetog Save, a trasa kojom se pogrebna povorka kretala od Hrama do Novog groblja bila je zasuta cvećem. Pored članova porodice, funkcionera i članova DS i najviših državnih funkcionera, sahrani su prisustvovali i mnogobrojni strani zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora, političkih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, verskih zajednica, ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i mnogobrojni građani. Ubijenog premijera, prema nekim procenama, ispratilo je više stotina hiljada ljudi.

Među prvima je dolazak na sahranu potvrdio Jorgos Papandreu, tadašnji šef grčke diplomatije i predsedavajući Saveta ministara EU. On je na Đinđićevom grobu održao govor u kojem je poručio:

- Obećavam Zoranu da ću nastojati da njegova vizija Srbije i Crne Gore u Evropi postane realnost.

EU je predstavljao predsednik Evropske komisije Romano Prodi, a rusku delegaciju predvodio je zamenik šefa ruske diplomatije Vladimir Čižov, specijalni predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije za Balkan. Na čelu osmočlane delegacije Francuske bila je ministarka za evropska pitanja Noel Lenoar. Rim je poslao predsednika parlamenta Pjer-

-Ferdina Kazinija.

Tu su bili i nemački šef diplomatije Joška Fišer i britanski ministar Robin Kuk. Na zahtev tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša, delegaciju iz Vašingtona predvodio je bivši državni sekretar Lorens Iglberger.

Iz regiona, sahrani premijera Srbije Zorana Đinđića prisustvovali su Milo Đukanović, hrvatski premijer Ivica Račan, predsedavajući Predsedništva BiH Mirko Šarović, Mladen Ivanić, predsednik Republike Srpske Dragan Čavić, slovenački premijer Anton Rop...

Veliku buru u srpskoj javnosti izazvala je najava tadašnje haške tužiteljke Karle del Ponte da će prisustvovati sahrani, ali se ona na njoj nije pojavila. Tadašnji šef diplomatije Goran Svilanović kasnije je izjavljivao da je Del Ponteovu nagovarao da odustane od puta u Beograd.

Ostaće zabeleženo i da je od 60 stranih delegacija na sahranu stigao ambasador Iraka samo u pratnji vozača.

NA SAHRANI bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića u Požarevcu nije bio prisutan nijedan strani državnik. Počast su mu odali lider ruskih komunista Genadij Zjuganov i kopredsednik Međunarodnog komiteta za odbranu Miloševića i bivši ministar pravde SAD Remzi Klark. Pored kovčega su stajali i ruski general Leonid Ivašev, potpredsednik Parlamenta Rusije Sergej Baburin...

Telo Miloševića, koji je preminuo 13. marta 2006. u haškoj ćeliji, dva dana kasnije dopremljeno je u Beograd iz Haga, a narednog dana kovčeg je bio izložen u Muzeju "25. maj" na Dedinju. Sve do 18. marta, kada je organizovan ispraćaj na platou ispred Skupštine SCG, hiljade ljudi prošlo je pored kovčega. Ispratilo ga je više desetina hiljada pristalica. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće, ispod stabla lipe.


NERVOZNI NEMAČKI KANCELAR

FRANCUSKI predsednik Žiskar D`Esten nije došao na Titovu sahranu već je otišao na frankofonsku konferenciju u Nici, zbog čega se našao na meti kritika tamošnjih medija.

Hroničari su kasnije zabeležili i da je nemački kancelar Helmut Šmit bio nervozan zbog duge izloženosti vrućini i suncu na sahrani, a da je na sahrani posebna čast bila odata Brežnjevu, jer su ga domaćini vozili u Titovom "mercedesu" sa šestora vrata.


SUTRA: VELIKANI U BEOGRADU ZA VREME SANKCIJA