U SRBIJI 1875. i 1876. godine se nije znalo šta je gore: zemlji je pretila unutrašnja buna, a spolja tzv. ratno okruženje. Bosanskohercegovački ustanak s one strane Drine bio je raspalio srpska rodoljubiva osećanja, a narod je, uz podršku liberala, prosto gurao kneza Milana u rat za oslobođenje porobljene braće. Knez je uklanjanjem vlade Stevče Mihajlovića, u kojoj je presudni uticaj imao Jovan Ristić, i dovođenjem nešto umerenije vlade Ljubomira Kaljevića pokušao da makar malo odgodi ulazak Srbije u rat.

Neophodne unutrašnje reforme knez je odlagao "iz nacionalnih razloga", a kada bi nacionalni razlozi pretegli - omiljene parole bile su "Pucaju okovi stoletnog ropstva" i "Srbija se budi" - pažnja javnosti bi brže-

-bolje bila usmeravana na unutrašnju političku scenu.

Inače, knez Milan, od majke Vlahinje, vaspitavan do 14 godine izvan zemlje, po osećanjima još je bio stranac u Srbiji, nije razumevao nacionalna osećanja, niti je zbog toga podlegao "ratnohuškačkom" raspoloženju naroda.

Uostalom, u jednom proglasu ustaničkih bosanskih vođa iz februara 1876. kaže se kako bi braća sa srbijanske strane Drine odavno prišla u pomoć da na srpskom prestolu sedi potomak besmrtnog Karađorđa ili neposredni potomak Miloša Obrenovića, čime se ciljalo na Milanovo bočno poreklo, preko Miloševog brata Jevrema.

ADAM Bogosavljević tad pokušava da pomiri nacionalna i demokratska načela u politici, govoreći:

- Srbi u Srbiji ne mogu u sebi ugušiti svoja prirodna osećanja prema braći u Bosni i Hercegovini, niti mogu ostati ravnodušni prema njihovom ustanku i patnjama, no im se mora pomoći.

A pošto bi to sigurno gurnulo Tursku i Srbiju u rat, on predlaže da Skupština uzme vlast u svoje ruke i "izvrši sve reforme i popravke u zemlji jer bi najveća besmislica bila raditi na stvari ustanka napolju, a u zemlji trpeti zulum i samovoljstvo".

U narodu se pevala "radikalka":

Ustaj, seljo, ustaj, rode,

Da se spaseš od gospode!

A omladina u školama počela se ponašati, po rečima jednog savremenika, kao "da je došlo vreme da profesori počnu ispite pred đacima polagati". Bunila se kragujevačka učiteljska škola, požarevački zemljodelski zavod, pa čak i beogradska Bogoslovija.

U takvoj atmosferi - između rata spolja i revolucije iznutra - dogodio se "Crveni barjak".

KAD SE NAROD BUNI, VLAST UDARA PO NOVINARIMA NADZORNIK Vojne fabrike šalje tad šifrovani telegram o tome kako "naša komuna neprestano prikuplja radnike fabrike na dogovor". Vlasti u pritvor šalju dva novinara, Peru Todorovića, jednog od najplodnijih i najvećih srpskih novinara svih vremena, i Iliju Todorovića. Dva urednika "Starog oslobođenja" stavljena su pod istragu na osnovu tekstova koje su cenzura i policija dopustile. Još je više nastradao treći novinar, Sreta Anđelković, koji je osuđen na dvogodišnju robiju.

DONEDAVNO se smatralo kako su izbori za opštinsku samoupravu održani u Kragujevcu 1. novembra 1875. godine, kada su pobedili sledbenici Svetozara Markovića, najznačajniji lokalni izbori u istoriji Srbije. Danas je to već dovedeno u pitanje. Lokalni izbori, održani s jeseni 1996. godine, izazvali su lavinu nezadovoljstva u gotovo celoj Srbiji, koje je demonstrirano na potpuno neuobičajen način za Srbe višemesečnim mirnim protestnim šetnjama.

Bez obzira na sve, već sad se mogu uočiti neke upadljive sličnosti između izbora koje deli 121 godina. Iako ni jedni ni drugi izbori, bar na prvi pogled, nisu imali poseban značaj za suštinu centralne vlasti u Srbiji, u jednom i u drugom slučaju ispalo je obrnuto. I 1875. u Kragujevcu i 1996. u Beogradu, Nišu, nizu drugih gradova i ponovo u Kragujevcu. I tad i sad bilo je pokušaja da se ponište rezultati izbora. U oba slučaja došlo je do demonstracija koje su bile po mnogo čemu slične. Manifestacija poznata kao "Crveni barjak" prošla je u znaku pesme, igre, veselja. Na čelu tadašnjih kragujevačkih kolona išle su muzičke "bande", bilo je zviždanja, vike i graje, i šenlučenja, i - u oba slučaja - vlasti su na ulice izvele veliku oružanu silu.

Najveća razlika je u tome što je Milan Obrenović "Crveni barjak" oduvao s kragujevačkih ulica vojskom i konjicom za jedno jedino veče.

UPRKOS otvorenom agitovanju kneza Milana za naprednjake, i uprkos čitavom arsenalu pritisaka na birače koje je sprovela vlada starog policijskog načelnika Danila Stevanovića - Čika Dače, izbore iz 1875. dobili su liberali Jovana Ristića.

Desilo se to - uglavnom zahvaljujući oštrije formulisanim nacionalnim programima, koji su imali izvanredan odjek u srpskom javnom mnjenju naelektrisanom Bosanskohercegovačkim ustankom.

Prvu vladu obrazovao je Stevča Mihajlović i ta vlada bila je, što bi današnjim rečnikom bilo rečeno, prva ratnohuškačka klika. Kada je ratni kabinet Ristićev bio zamenjen činovničkim, Ljubomira Kaljevića, Skupština će na inicijativu novog premijera, koji se trudio da na vlasti bude "mek", da ne bi ničim drugim poljuljao svoju popularnost osim proganjanjem Svetozara Markovića i "komunaca", a bio je toliko mek da mnogi njegovu vladavinu smatraju razdobljem anarhije i bezvlašća - izglasala zakon o opštinskoj samoupravi.

SELjAČKA Srbija nije se mnogo uzbudila oko tog zakona, ali, Kragujevac - ozbiljan školski centar, sa prvom radničkom klasom, sa Vojnom topolivnicom, gde su izlazili socijalistički listovi Svetozara i njegovih pristaša, bacio se na samoupravljanje.

Uoči izbora za lokalnu vlast, zakazanih za 1. novembar, list "Staro oslobođenje" piše tekst sa mnogo uskličnika koji završava: "Sutra pohitajmo na birališta, da pokažemo da smo svesni svoga prava i dužnosti!" Što bi se reklo - svi u napad!

Pobedili su socijalisti, prvi put u istoriji, a za predsednika opštine izabran je Pavle Vuković, poslanik tzv. Adam-Milijine grupe, u režimskoj štampi već označen kao "komunac".

Jedan od sreskih špijuna piše za Beograd pismo u kome dojavljuje kako "socijalisti žele proterati kneza Milana iz Srbije, proglasiti republiku, a njen predsednik da bude Adam Bogosavljević".

VLADAJUĆI liberalni, režimski list "Istok", sav ustremljen na propagandu budućih ratova s Turskom, okomio se na lokalne izbore u Kragujevcu:

"Izabrani su po čuvenju uglavnom sankiloti, (avanturisti - pripadnici Francuske revolucije). Ovakvog nehajstva, kao što je na samom delu pokazano od strane građanstva kragujevačkog, niko ne pamti, pa stoga nije ni čudo što je sudbina Kragujevca pala u ruke nihilista."

A radnici Topolivnice odgovaraju u crvenom "Starom oslobođenju".

"Mi radnici, mi građani koji snosimo sve državne i opštinske terete, ne damo više da nam kojekakvi kroje kapu, a po opštini da nam barataju nečiste ruke. Baš zato što smo sirotinja i što smo goli, naš interes i naše je pravo da se na biralištima i u opštini čuje naš glas, da vidimo ko to skida s nas runo, te ostadosmo goli."

Liberali su potom odlučili da ukinu opozicionu karagujevačku opštinu, i ponište rezultate izbora. Prema dopunama zakona o opštinama, skupili su dovoljan broj potpisa za sazivanje biračkog sastanka, na kojem je zbačena vlast "nihilista".

Jer, Srbija je velika tajna!