JEDNOSTRANAČKI pluralizam, nije, kako je opšte mišljenje, izmislio Edvard Kardelj, nego namesnici kralja Milana. Za vreme Blaznavca, Ristića i Gavrilovića, o partijama se govorilo kao o zlu koga se valja čuvati. Do 1874. godine poslanici se nisu delili na stranke nego jednostavnije: na vlast i opoziciju - ko je za vladu, a ko protiv nje.

Ali u skupštinskom sazivu koji je, nakon burne rasprave o ubistvu poslanika Grkovića, bio raspušen, jasno su se razlikovale dve političke partije: Markovićevi konzervativci i liberali Jevrema Grujića. Posle njihovog sukoba, sve se češće govori kako su srpske prilike takve zato što, uz evropski parlamentarni sistem, nismo dobili i evropski uređene stranke.

Uoči izbora 3. avgusta 1875. počinje da se stvara i treća struja u parlamentu, u početku svedena na dva poslanika, Adama Bogosavljevića i Miliju Milovanovića, pa je zbog toga nazvana Adam-Milijina partija. Njih dvojica su zapravo začetak budućih radikala.

RASPUŠTANjEM Skupštine knez Milan je raspisao nove izbore, odmah stavivši narodu na znanje i ravnanje da je on za konzervativce, da ne voli liberale, a da će proganjati Adama i Miliju.

Izbori iz 1875. biće zapamćeni po prvoj "modernoj" predizbornoj kampanji. Knez Milan, u pratnji predsednika vlade Danila Stevanovića, obišao je istočnu Srbiju, i ta parada trebalo je da posluži konzervativcima da obezbede pobedu na izborima. "Caka" je bila u tome što je policija određivala koji će domaćin izaći pred kneza, što se naročito odnosilo na poslaničke kandidate.

Ovaj koga ne bi "pripustili do kneza" bio je, samim tim, obeležen kao sumnjiv čovek. Onome koga ne puštaju pred kneza, nije mesto ni u skupštini. Predsednik vlade Danilo Stevanović zadržao je za sebe - a bio je i inače iskusan policajac - resor ministra unutrašnjih dela.

"Sa birokratskom crnom kačketom, koja je već bila izašla iz običaja, Danilo je bio tip naših starovremenskih činovnika, koji nisu imali mnogo škole ali su dobro poznavali narod", piše o njemu Slobodan Jovanović.

DANILO je bio brat čuvenog i uticajnog Miloševog sekretara, Stevana Stevanovića Tenke. Ceo vek proveo je u državnoj službi. Pod Karađorđevićima bio je u policiji sreski i okružni načelnik.

S povratkom Miloševim na presto postao je savetnik (zabeleženo je među prenumerantima "Javnosti" Svetozara Markovića i njegovo ime: Danilo Stevanović, savetnik), da bi mu Milan, januara 1875, poverio vladu. Imao je tada šezdeset godina, a bio po shvatanjima još stariji.

Stalno narogušen, gunđao je na Skupštinu, psujući oca poslanicima. Nije mu išlo u glavu da se donošenje zakona može poveriti nepismenim seljacima "koji ni svoje selo ne umeju da ušore".

Neprestano gunđanje i godine doneli su mu nadimak Čika Dača.

Čika Dača je, uoči izbora, izvršio sve neophodne policijske predradnje. Po Čumićevom receptu, razmestio je gotovo sve sreske policijske činovnike, a aktivirao je nekolicinu načelnika još od vremena Mihaila - bez "stare garde" nije hteo na izbore.

SRESKI i okružni načelnici bili su pozvani u Beograd, da im se "dadu uputstva koga će za poslanika birati". U "Službenim novinama" Čika Dača je štampao raspis protiv demagoga i "raznoraznih elemenata" (verovatno iz pera ministra prosvete Stojana Novakovića) i rasturio ga u više hiljada primeraka, "da se narod pouči kako da glasa".

A potom je krenuo u gonjenje svih onih poslanika koji su se, u prošlom sazivu, iskazali kao "opozicionari".

Miloš Glišić smenjen je sa mesta kmeta.

Ranko Tajsić i Adam Bogosavljević završili su u apsu. Međutim, hapšenje Adama Bogosavljevića nije krenulo po dobru za vlasti. Adam je bio seljak-filozof. Kako piše Slobodamn Jovanović, on je "svršio celu Veliku školu ali nije hteo polagati ispite, da ne bi došao u iskušenje da sa dobivenom diplomom zatraži državnu službu".

SAMOUPRAVA NA SRPSKI NAČIN SKUPŠTINA izabrana 3. avgusta 1875. godine donela je Zakon o opštinskoj samoupravi, za koji su se naročito zalagali sledbenici Svetozara Markovića. Ali narod nije baš bio zainteresovan za samoupravu. U Beogradu, od 4.000 birača glasalo je jedva 200, a u Ćupriji, gde se u Opštinski odbor biralo 15 odbornika, na izbore je izašlo - 14 glasača. A kako je narod shvatao samoupravu, pokazalo se u selu Ždrelo, gde je Opštinski odbor jednog kabadahiju, koji je čitavom selu dojadio, osudio na - smrt. Seljaci su ga premlatili koljem i kamenjem.

Vratio se na selo, radio zemlju kao svaki seljak, na Skupštinu je dolazio u seljačkom odelu. Latinka Perović smatra ga prvim srpskim narodnjakom, koji je poslušao zahtev ruskih socijalista "da inteligencija ide u narod".

Bio je pod uticajem Svetozara Markovića. Smatrao je da činovnici u siromašnoj zemlji moraju da žive kao seoski kmetovi, a ne da izigravaju gospodu. Kritikovao je sve vlade, jer "u Srbiji, posle kneza Miloša, niko nije imao ekonomski program".

UHAPŠEN je zbog jednog političkog govora. Kroz narod je proneta glasina kako su ga vlasti ubile. Njegovi seljaci navru u načelstvo. Kapetan, da ih umiri, izvede Adama pred njih, a ovaj uđe u masu, i - seljaci ga, na ramenima, odvuku sa sobom. Sad se sreski kapetan našao na mukama, pa je otišao u Adamovo selo, Koprivnicu, u Krajinskom okrugu, da zamoli Adama da se vrati u zatvor.

Da proba milom ono što nije uspeo silom. Nije uspeo da ga namoli, i još je, pred zoru, morao da beži, pre nego se seljaci probude.

Posle je u Koprivnicu dojurio i ministar pravde, i isto tako odjurio. u pitanju je bio seljački bunt, jedna mala pobuna.

Autoritet vlasti je bio poljuljan, i neki ministri su tražili od Čika Dače oštre mere.

- Neka vide seljaci da naša pamet caruje, a ne njihova! - govorio je prosvetar Stojan Novaković.

Čika Dača je bio lukaviji. Kad je video da lepim ne ide, suočen sa mogućnošću da žandarmska okupacija koprivničkih sokaka može da dovede do krvoprolića i velikih komplikacija, odlučio je da se pravi nevešt.

NAČELNIK Jagodinskog okruga Đ. Stevanović uputio je 3. jula 1875. godine, mesec dana pred izbore, poverljivo pismo svom ministru i predsedniku, Čika Dači. U pismu obaveštava svog pretpostavljenog šta je sve preduzeo da Miloje Milanović (polovina Adam-Milijine stranke) ne bude izabran u Skupštinu. Policijski pedantno, ali i opširno, objašnjavao je sredstva i metode kojim su se služili jagodinski žandarmi.

"Međutim, sada se radi na tome na fini način, da se osujeti Milijin izbor za poslanika, i nadam se da će to biti i osujećeno", piše Đ. Stevanović D. Stevanoviću.

Pa dalje kaže kako je naređeno da se odmah pohapse svi ljudi koji su agitovali za Miliju!

ČIKA Dača, kao čovek starog kova, precenio je autoritet vlasti i kneza u narodu i - izgubio izbore, uprkos "finim načinima" svojih pendrekaša. Pobedili su liberali.

Čika Dača je još pokušao neke mahinacije i pritiske na odbor za verifikaciju mandata (zvanično se to tada zvalo Odbor za pregled punomoćja), ali nije pomoglo. Dan posle izbora - tad je išlo dosta brzo sa proglašavanjem rezultata - Čika Dačina vlada podnela je ostavku. A Adam Bogosavljević, odbegli Čika Dačin uhapšenik, ne samo što je ponovo ušao u Skupštinu, nego je izabran za skupštinskog sekretara.

Ali, Adam ipak nije mogao da izmeni sudbinu koju mu je Čika Dača namenio. Pet godina kasnije, 1880, dopao je zatvora, u kome je "umro naprečac, u prisustvu vlasti".

Jer, Srbija je velika tajna!