KANCER je definitivno bolest koja je posledica hronično poremećenog metabolizma, pa se, logično, može i lečiti i samo hranom ukoliko bi ona delovala tako da može da uništi kancerozne ćelije, zaustavi kancerogene procese, podigne imuni sistem i vrati metabolizam u normalu. Ovo je moguće samo sa hranom koja sadrži nutrijente koji uništavaju ćelije kancera. Takođe, treba znati da pojedini antikancerozni nutrijenti ne idu sa nekim drugim nutrijentima i može doći do njihovog konflikta, pri čemu se antikancerozni efekat oslabi ili potpuno poništi.

Dakle, hrana jeste lek, ali samo kada se tačno zna šta se unosi i kako to deluje na kancer. Zato se pre primene određene dijete moramo strogo upoznati sa onim što autor dijete nalaže. Nasumice tražiti lek menjajući ishranu može biti kobno gubljenje vremena.

Za razliku od uzimanja klasičnih (alopatskih) medikamenta, gde se često propisuje da određeni lek ne sme da se uzima u kombinaciji sa nekim drugim ili na primer u kombinaciji sa alkoholom - sve ono što nije zabranjeno ostaje dozvoljeno u vreme terapije. Sa antikanceroznom dijetom nije tako.

U terapiji kancera se uzima samo ono što je propisano i na način kako je propisano i ništa više izvan toga.

ANTIKANCEROZNE dijete se prave strogo vodeći računa da se nutrijenti u njima, koji deluju kao ubice kancera, kombinuju tako da se time njihovo dejstvo pojačava. Sa tačno propisanom dijetom se tako vremenom postiže metabolički kumulativni efekat. Ukoliko neki nutrijent ovo ometa i efekat razblažuje on smanjuje kumulativnost. Taj kumulativni efekat traži najmanje 3 do 5 nedelja striktno propisane dijete.

Na primer, u svim antikanceroznim dijetama se moraju izbeći svi hlorini. To znači da se ne može koristiti hrana dopunjana vodom sa česme ili pripremljena u takvoj vodi. Hlorin uništava mnoge antikancerozne fitonutrijente i tako oštećena hrana se ni na koji način u procesu varenja ne može povratiti u oblik koji je imala. Takođe se ne smeju piti sokovi razblaženi vodom sa česme (hlorisanom ili fluorisanom). Na primer u Brantovoj voćnoj dijeti ne može se sok od sveže ceđenog voća zameniti kupovnim sokom iz flaše.

HRANA, iz ovog aspekta, koju unosimo u organizam, deli se na:

1. Onu koja jača kancer i mikrobe u ćeliji kancera ili u telu. To su: rafinisani šećer, rafinisano brašno, gazirana pića, mlečni proizvodi...

2. Hrana koja je "uzročnik" kancera odnosno koja omogućava njegov opstanak jer stvara dobru hranjivu podlogu upravo za razvoj kancera (transmasne kiseline - margarin, pomfrit i sva druga procesovana hrana, aspartam - veštački zaslađivač u dijetetskim napicima, nutra sweet, MSG, višemasne nezasićena ulja, kao ulje kukuruza, i slično). Ukoliko u organizmu nije aktiviran kancerozni proces, svi ovi sastojci samo po sebi ne izazivaju kancer jer nisu živi biološki agens.

OPASNOST OD FALŠ DIJETA MORAMO da spomenemo da moćni farmaceutski karteli mogu, zarad sopstvenih interesa, da kompromituju lečenje ovim dijetama, plasiranjem određenih tekstova preko globalnih medija, visokotiražnih knjiga i medicinskih revija, u kojima popularišu falš dijete. One su slične Brojsovoj ili Budvig dijeti, ali nisu iste. A samo jedan neadekvatan sastojak može sve srušiti. Dakle, da ponovimo na kraju još jednom sva alternativna lečenja kancera su efektna samo ako ih sprovodi učeno lice koje ima iskustvo i dokazani uspeh u određenom tertmanu.

3. Hrana koja direktno ometa tretman za rak (hlorin, fluorid, alkohol, kafa...)

4. Hrana koja ometa i iscrpljuje imuni sistem jer ga tera da se usredsredi na ubijanje kancerogenih proteina (teletina, ćuretina i uopšte previše proteina...)

5. Hrana koja sadrži nutrijente koji ubijaju kancer, zaustavlja širenje kancera ili na neki način pomaže u tretmanu protiv kancera kao sve vrste grejpa (pomorandže, mandarine, grožđe sa košticama i ljuskom, maline, jagode, brokule, karfiol, neke trave, šargarepa, ananas, badem...).

GLjIVICE u organizmu su veliki problem za one koji sprovode antikanceroznu dijetu jer traže nutrijente u skladu sasvojim potrebama kako bi opstale. Tako traže nikotin, sladoled, pivo, fermentisanu hranu, šećer... Organizam zato oseća strahovitu potrebu da baš to jede. Pored toga gljivice uzimaju hranu zdravim ćelijama pa su ljudi, obično pušači, napunjeni gljivicama, mršavi iako mnogo jedu.

Stavljati ove ljude na posebno rigorozan režim ishrane je za njih izuzetno teško.

Dijeta američkog doktora Roberta O. Janga napravljena je tako da balansira pH vrednost u krvi i "ukloni" gljivice i plesan iz tela. Njegova dijeta potpuno isključuje voće, verovatno zbog šećera, i pokazala se veoma uspešnom i u konverziji kanceroznih ćelija u normalne koje su spremne da izvrše apoptozu. Bez glikoze kancerozna ćelija ne može da opstane.

Zanimljivo je da i šargarepa ima visok novo glikoze, ali sa njom će u kanceroznu ćeliju ući i nutrijenti koji ubijaju kancer, pa je tako šargarepa glavni sastojak skoro svih antikanceroznih dijeta sa povrćem. Međutim, ako se napravi kombinacija sa povrćem, takva da kancerozna ćelija može da uzme glikozu iz nekog drugog izvora u čijem molekulu nemaotrovnih supstanci, ona će se nahraniti i time je tretman oslabljen. Tako ovakav koncept ishrane nalaže da se ne sme uzimati povrće ili voće koje sadrži visok nivo glikoze, ukoliko istovremeno tu nisu sadržani nutrijenti koji štete kanceru.

NAJBOLjI izvor nutrijenata koji deluju ubitačno na kancer sadrži sirova hrana. Kuvanjem se uništava najveći deo enzima u hrani. Hrana sadrži neophodne enzime za varenje kako bi se hranjivi sastojci iz čitave mase izdvojili. Kuvanjem se stvara situacija da organizam traži mnogo više količinski hrane da bi mogao da izdviji dovoljno potrebnih nutrijenata. Posebano je beskorisno pasterizovano mleko jer je u njemu praktično uništeno sve zbog čega je ono vredno pijenja.

Iako je tačno da su neki nutrijenti kuvanjem spremniji za unošenje u organizam, danas ipak prevladava mišljenje da je mnogo bolje jesti sirovo voće i povrće nego kuvano. Kuvaju se uglavnom mahunarke pasulj, sočivo, grašak...

Svaka dijeta za lečenje od raka je zato zasnovana na sirovoj hrani. Izuzetak se pravi samo kod obolelih u završnom stadijumu kancera čiji je organizam toliko iscrpljen da nije u stanju da vari sirovu hranu jer bi time potrošio mnogo više energije nego što bi je dobio. Za takve bolesnike se zato preporučuje makrobiotika sa kuvanim supama i posebnim dodacima koji sadrže enzime. Na primer, američka hranljiva formula Barely Power sadrži sve enzime i to je hladnoprocesiran proizvod. Postoji i SON Formules koja je namenjena izuzetno slabim pacijentima jer se u njoj nalaze aminokiseline koje uopšte ne zahtevaju energiju da bi se u organizmu procesuirale. Tako Barley Power puni organizam enzimima, a SON Formules aminokiselinama.

POPULARNA Bojsova dijeta zasnovana je upravo na ovakvom rigoroznom postu koji traje 42 dana. Za podizanje imuniteta Brojs je napravio specijalan čaj. U svojoj knjizi The Breuss Cancer Cure, Brojs obrazlaže tačno svoju dijetu zasnovanu isključivo na povrću. On je smatrao da kancerozne ćelije opstaju samo dok imaju na raspolaganju proteine, a pošto su one energetski već oslabljene (nizak ATP), ovaj post ih potpuno uništava. Zdrave ćelije ovaj post mogu da prežive. Brojsovi sokovi sadrže oko 55 odsto cvekle, 20 odsto šargarepe, 20 odsto korena celera, 3 odsto paradajza, 2 odsto rotkvica... Vebster Ker, međutim, misli da je Brojsova dijeta uspešna jer se u njoj evidentno ne nalazi glikoza.