31. avgust

KAO što je uobičajeno, jedine istine o onome što se dešava u bivšoj Jugoslaviji dolaze od posmatrača OUN sa terena. Predstavnik svetske organizacije u Zagrebu, Kris Ganes, saopštio je danas da sa teritorije sektora jug i sever Krajine, koja je već više od 20 dana pod punom kontrolom vojnih i civilnih vlasti Hrvatske, “i dalje stižu vesti o novom pljačkanju i paljevini kuća koje vrši hrvatska vojska”. Takođe i dalje se nailazi na leševe ubijenih osoba. Izveštaji posmatračkih ekipa OUN, osim toga, pominju pretnje svakodnevno upućivane Srbima koji su ostali u zapadnoj Slavoniji da bi i njih primorali da odu, a ostalo ih je malo više od 2.000. U Kninskoj Krajini i Glini, međutim, od 250.000 Srba, ostalo ih je manje od 1.000, a i njih poslednjih dana primoravaju da se isele. U Rijeku je stiglo desetak staraca, na dalmatinsko ostrvo Obonjan prognano ih je 89, drugi su razbacani po raznim mestima Hrvatske. “Uprkos opomenama upućenim hrvatskim vlastima - rekao je Ganes - one još nisu naredile da ove akcije prestanu. Prema nekim izvorima, otkrivena je jedna masovna grobnica kod Petrinje.

Čitam dokument koji je sastavila misija Međunarodne helsinške federacije za ljudska prava, a koji se odnosi na Krajinu.

Informacije koje je prikupila misija, koju čine Dardan Gaši, Viljem Hejden, Petra Klajn, Petar Mrkalj (Hrvat) i Bjorn Engesland - pokazuju da su u Krajini uveliko bila povređena ljudska prava i međunarodni zakoni, čak iako su hrvatske vlasti praktično sprečile članove misije da izađu izvan Knina, obrazlažući ovo ograničenje kretanja nemogućnošću da garantuju sigurnost. U izveštaju se čita da “hrvatske vlasti nisu uspele da objasne na ubedljiv način pljačkanje i spaljivanje kuća, ubijanje civila i sudbinu nestalih”. I dalje: “Raspolažemo neposrednim dokazima o sistematskim paljevinama i pljačkanju stambenih kuća, javnih zgrada i privatnih preduzeća od strane hrvatske vojske, civilne policije i specijalnih policijskih jedinica, koje su izvršene posle prvih 30 sati operacije ‘Oluja’.”

Sama misija IHF bila je svedok zločina koje su počinile specijalne “grupe palikuća” i opisuje nekoliko događaja.

Vojnici jedne specijalne grupe, opremljeni protivtenkovskim oružjem i bacačima plamena, usmerili su ovo oružje na kuće za stanovanje u sektoru Bulajuša, između Drniša i Knina (neposredno zaleđe Dalmacije).”

Na teritoriji koja okružuje Kistanje, lica u civilnoj odeći, koja su se predstavila kao državni službenici, gađali su stambene kuće koje su, odmah posle njihove akcije, bile viđene obavijene plamenom.”

Ova misija UHF posetila je 17. avgusta Kistanje i videla grupu od četiri vojnika kako ulazi u kuće i kako se kreće oko zgrada u glavnim ulicama naselja. Dok je misija još bila prisutna u mestu, stubovi dima počeli su da se dižu iz zgrada na glavnom putu koji vodi u Knin.”

Na jugu gradića Drniša, u pravcu Knina i u neposrednoj okolini Knina, stotine zgrada su opljačkane i zapaljene.

Varošica Kistanje, koja je imala oko 2.000 stanovnika, na kraju je potpuno opljačkana i spaljena.

Mesto Srb izgleda potpuno spaljeno. Gradić Donji Lapac je razoren 70 odsto. Mesta Siverić, Kosovo, Vrbnik, Radučić, Krička, Ivoševići i Žagrović ozbiljno su oštećena. Mnoga od ovih sela nemaju više ni table sa svojim imenima, uklonili su ih hrvatski vojnici. Prolazeći ovim krajevima, članovi misije su videli veliki broj kuća u poslednoj fazi dogorevanja.

Kada je nastupilo veče, 18. avgusta, dok su se prebacivali iz Knina u Drniš, članovi ove misije zaustavili su se i fotografisali jednu uništenu zgradu koju nisu videli da gori kada su pored nje prošli ujutro istog dana. Misija se vratila na isti deo puta u sumrak 19. avgusta i fotografisala druge kuće dok su dogorevali njihovi ostaci. Ove kuće nisu viđene da gore toga dana, u rano jutro, kada je misija prvi put prošla tim krajem”.

Članovi misije videli su i kuće na kojima je bilo napisano ‘Hrvatska kuća’ i ‘Ne diraj, ovo je hrvatska kuća’, a takođe i kuće iznad čijih vrata ili sa prozora su se vijorile hrvatske zastave.”

Izveštaj se kasnije zadržava na situaciji u bivšem “glavnom gradu” Krajine: hrvatska bombardovanja poštedela su centar Knina ali, kružeći po gradu autom i pešice, članovi misije “konstatovali su da su i kuće, koje je artiljerija poštedela, sistematski i potpuno opljačkane. Najveća šteta učinjena je pljačkanjem”. Uz to: komisija vojnih posmatrača OUN konstatovala je u Kninu da je 21 zgrada teško oštećena, a 23 druge pretrpele su manja oštećenja od bombardovanja topovima hrvatske vojske na početku operacije, dok su druge 24 teško oštećene, a 23 su pretrpele manja oštećenja od požara podmetnutih posle osvajanja.

Postoje brojne informacije objavljene od strane vlasti iz Zagreba koje se odnose na civile zatečene u Kninu posle prvih 30 sati Operacije “Oluja”, ali sve su međusobno kontradiktorne. Pošto je ovo konstatovao, izveštaj misije IHF tvrdi da su njegovi članovi imali priliku da razgovaraju sa raznim osobama koje su se zatekle u gradu za vreme ulaska hrvatske vojske u njega, posle bombardovanja topovima. “Zadržavajući se na ovim razgovorima, izgleda da su pljačku u prvom talasu izvršila odeljenja Četvrte i Sedme brigade HV koja su prva ušla u grad”. Sa svoje strane, predstavnik OUN u Zagrebu izjavljuje da su “pljačkanja u drugom talasu izvršena od strane policije i specijalnih policijskih jedinica”. “Članovi misije IHF imali su više puta priliku da vide grupe vojnika kako voze automobile bez tablica, pretrpane robom opljačkanom po kućama i prodavnicama.”

Na lokalitetu Ivoševići, članovi misije pronašli su dve naprave “ma-23”, nagazne mine koje su korišćene i za razaranje kuća i puteva. Nekoliko minuta posle ovog pronalaženja, četiri policajca iz specijalnih jedinica, koji su izbili iza jedne kuće, pojavili su se na ulici i uputili trkom ka mestu gde su stajali članovi misije IHF. U jednom trenutku podelili su se na dve grupe i uperili oružje, spremni da otvore vatru. Odustali su kada su se uverili da članovi misije nisu bili srpski civili. Pošto su ih podvrgli brzom saslušavanju, “pozvali” su ih da napuste zonu kojom još “haraju srpski teroristi”, kako su rekli, i koja je zbog toga nesigurna. “Skoro sve kuće na tom lokalitetu koje su videli članovi misije bile su u različitom stepenu oštećene požarima i pljačkom.”


NE ŽELE DA LIČE NA SRBE

U Kistanjama su članovi misije Međunarodne helsinške federacije konstatovali da je jedina zgrada koja je ostala netaknuta, pravoslavna crkva. Kada su upitali pukovnika hrvatske vojske zaduženog za informisanje kako to da crkve nisu bile porušene, odgovorio je: “Ne želimo da ličimo na Srbe”. Ovaj odgovor je veoma zanimljiv, naročito zato što hrvatske vlasti tvrde da su pljačke i paljevine delo pojedinih hrvatskih civila obuzetih osvetničkim osećanjima i da je vlastima teško da spreče ovaj izliv emocija. Ako hrvatski civili ruše srpske kuće, zašto nisu porušili sve pravoslavne crkve? I ako su hrvatske vlasti uspele da zaštite sve pravoslavne crkve, izbegavajući njihovo rušenje, zašto ne uspevaju da zaštite srpske kuće?”