Potpuno je jasno zašto Srbija obožava EU i zašto sa tog puta nećemo skrenuti. Jer, Evropa nema alternativu. Jasno je i zašto nam niko ne saopštava šta sve još treba da učinimo da bi nas primili u EU, ali nije jasno zašto nas malo ko obaveštava o blagodetima uređenog života u novoj državi u koju ćemo ući 2020.

Malo istraživanje po internetu biće nam dragoceno da spremni uđemo u carstvo briselskih birokrata. Osim što su zabranili obične sijalice, pušenje, jake fenove i usisivače jače od 1.600 vati, a upravo se spremaju da donesu i zakon o novim „štedljivim tuševima“ - inicijativa je, logično, potekla iz Nemačke, evo samo nekih primera genijalnosti briselskog uređivanja života.

Možda niste znali: 1995. Evropska unija je izdala uputstvo za gajenje banana i krastavaca. U tom uputstvu se kaže da banane sa ekstremnim ili ružnim oblinama treba da budu odbačene. A takođe i krastavci. Oni koji nisu dovoljno pravi, to jest krivi, da se ne prodaju. Inicijativa je ukinuta 2008. pošto su primetili da krivim krastavcima i bananama ništa ne fali, ali je krivi ipak stekao lošu reputaciju.

Iako su se svi smejali, EU je odlučila da proizvođači vode ne smeju da objavljuju u svojim reklamama i na etiketama na flaširanoj vodi da voda služi hidrataciji organizma. EU je ostala pri svom i sada je zabranjeno svim proizvođačima vode da objavljuju da voda ima ikakve veze sa sprečavanjem dehidratacije.

Od EU brige nisu zaštićene ni suve šljive. EU je, naime, odlučila da je protivzakonito bilo gde objaviti, a naročito ne na pakovanju suvih šljiva, da one pomažu boljoj pokretljivosti creva i da su dobro prirodno sredstvo protiv zatvora. EU je ispitivala delovanje suvih šljiva i zaključila da „dokazi kojima se raspolaže nisu dovoljni da izazovu i utiču na postojanje bilo kakve veze između konzumiranja suvih šljiva (Prunus domestica) i normalnog funkcionisanja rada creva“.

Iako se 2005. godine digla prašina jer se pisalo da je EU donela zakon po kome su konobarice dužne da pokriju dekoltee, kako bi grudi zaštitile od štetnog delovanja UV zraka, a zbog toga su se posebno pobunili u Bavarskoj, poznatoj po pivu, dekolteima i veselim konobaricama, ispostavilo se da dobronamerna preporuka EU nije baš najbolje shvaćena. Direktiva iz EU je naime nalagala šefovima da procene da li su im zaposleni prikladno obučeni kada se izlažu suncu i nije se posebno odnosila na konobarice.

EU je 2010. donela i propis po kome se mora napraviti tačna razlika između repe i švedske repe jer se radi o dva različita povrća (iako su skoro potpuno ista, s tom razlikom što švedska repa trpi mraz), pa je korniška pita ostala zaštićena kao brend. Iako lokalni seljaci običnu repu zovu švedska, Brisel im je progledao kroz prste.

Možda niste znali, ali nedavno je pokrenuta inicijativa da se ubuduće u EU dijabetičarima zabrani da voze kola, jer su briselske birokrate tako u mogućnosti, a direktiva je direktiva. Što znači da bi najmanje nekoliko desetina miliona vozača moglo da ostane bez dozvole.

A 2010. EU je objavila da prehrambeni proizvodi ne mogu više da se prodaju na komad, nego isključivo po težini. To znači da će jaja moći da se kupe na komad, ali da će im cena biti određivana po težini, pa posle 2020. mogu slobodno da kažem da idem da kupim pola kile jaja, ukoliko Brisel ne ustanovi novu mernu jedinicu.

U maju 2013. Evropska komisija je objavila takozvani Zakon o gajenju biljaka, još jednu orvelovsku direktivu koja proglašava nelegalnim gajenje i prodaju bilo kog povrća čije seme nije „testirano, odobreno i prihvaćeno od strane EU Plant variety agency.“ Brisel tako postaje gazda semenja koje će prodavati u zemljama članicama. Monopol na prozvodnju hrane, malo je reći, ali to je sve za naše dobro, zar ne? U maju 2013. EU komisija je obznanila plan da zabrani staklene boce u kafanama koje se pune maslinovim uljem i stoje na stolovima kojima se zalivaju salate i hleb. Zanimljivo, od 1. januara 2014. u restoranima je dozvoljeno da se koriste samo boce u originalnom pakovanju na kojima stoji briselski pečat.

Brisel je obznanio i kriterijum da standardizuje cug u klozetima i pisoarima. Odluka je usledila posle višegodišnjeg istraživanja eksperata koji su se bavili količinom vode u klonjama i navikama korisnika. Rezultat je bila studija na 60 strana, koja je ustvrdila da postoje dva ključna elementa prekomernog trošenja vode - oblik klozetske šolje i navike korisnika, pa su eksperti došli do zaključka da treba da se cug smanji na jednu trećinu.

Dobro došli u Vrli novi svet.