Dok visoki državni zvaničnici Srbije usrdno nastoje da u nepoverljivim evropskim prestonicama obezbede podršku za „evropski put“ Srbije, preti ozbiljna opasnost da ostane nezapažen dragoceni doprinos koji, afirmisanjem autentičnih vrednosti svoje kulturne tradicije, našoj evrointegraciji daje Bošnjačko nacionalno veće. Nedugo nakon apela za uklanjanje „nasilno nametnutih“ nastavaka „ić“ i „vić“ iz prezimena ovdašnjih Bošnjaka, privremeni predsednik toga veća Esad Džudžević najavio je, posle vanredne sednice Izvršnog odbora, upućivanje zahteva Ministarstvu prosvete Srbije za preimenovanje ukupno osam osnovnih škola u Novom Pazaru, Tutinu i Prijepolju, a povodom uspešno završene prve školske godine nastave na „bosanskom jeziku“.

Tako bi, umesto (velikosrpskih?) imena Vuka Karadžića, Stefana Nemanje, Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović, Alekse Đilasa Beća, Alekse Šantića, Vladimira Perića Valtera i Svetozara Markovića, odabrane raške škole trebalo da se podiče imenima sandžačkih i bosanskih velikana Muhameda Uskufija, Nazifa Šuševića, Ahmeda Gurbija, Muse Ćazima Ćatića, Ferhad-bega Drage, Murata Šećeragića i Rifata Ramovića.

„Srbija ima ambicije da 2018. godine zakorači u članstvo Evropske unije, a mi Bošnjaci u Srbiji da vratimo naš sistem vrednosti kao evropski autentičan narod“, ponosno poručuje Džudžević (posle promene lične karte uskoro, navodno, Džudžo).

Kao stožer toga bošnjačkog sistema vrednosti i „centralnu figuru bošnjačke kulture“, Esad-efendija ističe Muhameda Hevaija Uskufija, pesnika iz Tuzle i autora prvog stihovanog bosansko-turskog rečnika „Makbuli arif“, poznatog kao „Potur-Šahidija“ iz 1631. godine. O tom nesumnjivo istorijski zanimljivom stvaraocu tzv. alhamijado književnosti (pisane arapskim pismom na domaćem jeziku) u Tuzli je 1990. godine objavljena ozbiljna monografija, čiji je jedan od dvojice recenzenata bio i potpisnik ovih redova, tako da ne može biti govora o bilo kakvom potcenjivanju Hevaijevog dela.

Ipak, besmisleno je upoređivati objektivni kulturni značaj, i za Srbe i za Bošnjake, njegovog i Vukovog rečnika, kao i pesničke domete Jovana Jovanovića Zmaja i Ahmeda Gurbija. Evo kako izgleda jedan nasumice odabran leksikografski redak iz „Potur-Šahidije“:

„Hem murdar oldu pogano, ise pišaj, siča seri!“.

Blisko novopazarskim školarcima iz kompjuterske ere, nema šta! U Iranu se veliki nacionalni poduhvati u raznim oblastima nazivaju „džihadima“, odnosno „džehadima“. Postoji, tako, Ministarstvo za poljoprivredni džihad“, pa „Ministarstvo za građevinski džihad“... Nadajmo se da u Srbiji još uvek nema „Ministarstva za prosvetni džihad“.