REČE mi pilot da tajno slećemo u Beograd. Tajna je bila toliko velika da ni ja sam nisam znao gde slećemo, pa sam se poprilično iznenadio. Iznenađenje je bilo utoliko veće kad sam od pilota saznao da je Beograd glavni grad Srbije, a da je Srbija zemlja koju smo onomad bombardovali.

Odmah sam pozvao Bila Klintona da mu kažem gde sam, na šta se on zabrinuo i pitao da li su mene to deportovali u Srbiju na osnovu neke poternice? Ja sam mu rekao da nisu, već da ja povremeno idem u neke male zemlje zbog konsaltinga. Bil se zabrinuo i pitao da li imam problem s novcem, ja sam mu rekao da nemam problema sa novcem, već da mi je samo dosadno. I da ne vidim razloga da ne konsultujem ono što bombardujem. Onda je došla Hilari i oduzela Bilu telefon, pa je razgovor bio prekinut.

* * * * *

Na putu ka mestu gde će se održati sastanak malo sam proučio gde sam to zapravo došao. Zaduženost velika i povećava se. Bruto društveni proizvod mali i smanjuje se. Nisu ušli u Evropsku uniju i ko zna kad će, a dok se ne donese odluka da li će da uđu, Brisel ih zamajava priznavanjem Kosova. Rusi i Kinezi se nešto motaju ovuda, ali ne preterano - da se ne zamere Amerikancima. Ogroman budžetski deficit, velik spoljnotrgovinski deficit, nema privrede, nema zaposlenih - što znači da će biti još gore jer niti ima ko da izvozi, niti ko da plaća poreze. Na sve to, još su ih pogodile i poplave.

Sledeći put, kad budem prihvatio da idem negde da nudim konsalting, moram pažljivije da pogledam kod koga sam to uopšte krenuo. Imam tih saveta, ali nemam za ovakve situacije i ovakve zemlje.

* * * * *

Sedim ispred kabineta mog domaćina. Prolaze užurbano neki ljudi i nose fascikle, oprezno krijući fascikle od drugih ljudi. Nasmejao sam se, sa setom. To mi je poznato iz prvih dana mog premijerskog mandata - primao sam mnoge ovakve. U fasciklama je bilo puno dokaza protiv drugih kadrova, a ti drugi kadrovi će se pojaviti odmah posle prvih, sa istim takvim fasciklama i istim takvim dokazima. Smena vlasti je, valjda otkad je sveta i veka, uvek ista.

Ljudi me gledaju, neki sa radoznalošću, neki sa iznenađenjem, poneki čak i sa mržnjom. Nekoliko ljudi koji su izašli iz kabineta želelo je da se slika sa mnom. Predstavili su se kao ministri. Pristao sam. Dok smo se spremali za fotografisanje, jedan od njih je stalno glasno izgovarao reči „Kale, Brdo, ju nou!“. Pokušao sam da razgovaram sa njim, nije išlo, slabo zna engleski. Drugi, mlađi ministar, u pola glasa se raspitivao za neke univerzitetete u Londonu. Ljubazno sam mu rekao da se u tu temu slabo razumem. Čulo se jedno poluglasno „Šit“.

* * * * *

Počeo je sastanak kod domaćina, koji je bio zabrinut. Rekao mi je da je otkrio da su neki ljudi u savezu sa nekim drugim ljudima. I pokušavaju da diskredituju neke ljude, preko nekih ljudi koji imaju svoje ljude među nekim drugim ljudima, izvršavajući naloge nekih ljudi, koji su samo puki izvršioci tajnih planova nekih ljudi. I time sad neki ljudi ugrožavaju državu i sve ostale ljude.

Zamolio sam ga da malo pojasni termin „neki ljudi“, jer ja ništa ne razumem. On je rekao da ne može više od toga da mi kaže, ali da ti neki ljudi i nisu tema, već da ga zanima da mu dam neki savet u vezi sa bržim ulaskom u Evropsku uniju i održanjem neutralnosti po pitanju Ukrajine. Ja sam mu rekao da nisam Bog, već samo bivši premijer Engleske i da tu nema pametnog saveta. Domaćin je rekao da su mu to isto rekli neki ljudi, ali da za njih nije bio siguran da li su oni u stvari ljudi od nekih ljudi, pa je zato pitao mene.

* * * * *

Sastanak se završio relativno brzo, konsalting posao nisam sklopio, sa obrazloženjem da domaćin mora da se konsultuje s nekim drugim ljudima. Avion je uzleteo, a ja sam zamolio pilota da ode na novi tajni let. I da mi opet ne govori koji je, da se opet iznenadim kad sletim. Hteo sam da se čujem i sa Bilom, ali se javila Hilari, pa sam spustio slušalicu.

Bože, kako volim svoj posao.