Dobro, pustimo sad to novo i dopunjeno izdanje „Nove uloge strateškog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)“, kao i sveukupnu sve slabašniju reakciju na postojanje tog trenutnog graničnog kamena srpskog visokog obrazovanja. Sve je to nebitno, jer novonastale okolnosti, u kojima se nauka konačno probila i u sam vrh države, pružaju mogućnost da se posvetimo nekim novim istraživanjima, koja će biti slavodobitno ovenčana svežim doktorskim laureatima.

Tako na primer naučno proučavanje književnosti prosto cvili za doktoratom pod naslovom „Uticaj naučne fantastike i njenih žanrovskih junaka na razvoj modernog mita da je jedinstveno personalno rešenje dovoljno za reformisanje privrede, smanjivanje budžetskog deficita, očuvanje neutralnosti u sukobu NATO-a i Rusije, čišćenje zemlje od kriminala i korupcije, uz usputno sprečavanje elementarnih nepogoda“. Ovaj kolosalni doprinos nauci mogao bi biti i svojevrstan nastavak doktorske disertacije iz psihologije, čiji je naziv: „Permanentna hipnoza primenom sredstava predizborne kampanje uprkos postojanju zasluženo raspale opozicije, a zarad stvaranja privida vanrednog stanja zbog borbe protiv nelociranih neprijatelja koji trajno onemogućavaju korenite društvene i političke promene koje još nismo ni pripremili.“

Potom, Veterinarski fakultet već duže vreme, a da toga nije ni svestan, čezne za doktorskom disertacijom koja će uneti nešto naučne sistematičnosti u oblast obuhvaćenu radom: „Mamuzanje mrtvog konja na primeru srpske privrede, kulture i društva, a od strane izborno izabranih jahača u periodu od 1990. do 2014. godine, sa posebnim osvrtom na lanac ishrane tranzicijom obogaćenih lešinara koji su većinski trenutno pred bankrotom.“ Ova vrsna disertacija - kojoj se autor traži što od Osme sednice, što od Petog oktobra, a što od izbora trenutnog predsednika države i potonjih događaja - mogla bi biti dopunski obrađena i u radu iz oblasti medicine: „Održavanje u životu državnog mrtvaca putem povećanja poreza, smanjivanja plata i penzija, uzimanja nepovoljnih kredita i smanjenja deviznih doznaka gastarbajtera, a u novonastalim okolnostima dodatne budžetske rupe od poplavnih minimum milijardu evra.“

Nema kraja radovima neiscrpno inspirativnog sadržaja. Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta bi se raščulo po svetu disertacijom „Istorijsko održanje robovskog sistema u srpskim fudbalskim klubovima putem proizvodnje nenormalnih finansijskih gubitaka zarad mira među huliganima i fudbalskim menadžerima koji robljem trguju, a sa posebnim osvrtom na ekonomski prosperitet pevačica i manekenki udatih za kurentnije roblje“. Dočim bi Medicinski fakultet mogao unaprediti nivo sopstvenih naučnih radova doktorskim bravurama na temu: „Značaj ženskog stražnjičnog mišića (gluteuks maksimus) za tiraž štampanih i posećenost elektronskih izdanja dnevne i revijalne štampe, sa naglaskom na članke koji u naslovima i nadnaslovima koriste izraz ‘pokazala guzu’, a mimo analize OEBS-a“. Nimalo naivan pomak u teoriji ostvario bi se i na Elektrotehničkom fakultetu, koji bi na sebe preuzeo herojski napor proizvođenja doktora nauka čiji bi rad o softverskom inžinjeringu bio naslovljen: „Razvoj decenijskog programiranja mreže povezanih lica u privredi, politici, medijima, kulturi i ostalim delatnostima, a u programu SDB++ i UDBA Script, sa podmodulima za partokratsko i nepotističko zračenje, a bez uključivanja HAARP sistema.“

I da ne nabrajamo dalje. Generalno gledano, ne postoji nijedna naučna oblast a da ne vapije za radovima koji će na valjani način obraditi silne tematske oblasti otvorene tokom decenija naše teorijske zapuštenosti i očevidnog doktorskog deficita. Brojne komisije, već koliko u ovom trenutku, moraju se pripremiti za navalu podebelih radova uz pomoć kojih ćemo saznati šta nam se ovo desilo, čime smo to zaslužili ili tome doprineli, te koliko dugo još nauka predviđa da ćemo se u tome batrgati. I nema potrebe da se brinemo da li će u nastajanju tih i takvih radova biti nekakvih plagijata i falsifikovanja, te da li će naši novopečeni doktori biti autentični. Originalnost naše situacije je tolika da nema ni tog lažnog doktora, ni tog lažnog univerziteta ni te lažne javne zgroženosti - a koji mogu da proizvedu veći plagijat ili falsifikat od onog u kome mi koristimo svoje puno autorsko pravo da živimo.

I zbog čega svako od nas zaslužuje doktorat, ama onoliki.