SA zajedničke sednice dva saveta, odbrane Republike Srpska Krajina i odbrane Republike Srpske 4. maja upućen je protest Savetu bezbednosti i međunarodnoj zajednici što olako i skoro prećutno odobrava vojnu operaciju hrvatske vojske. Zbog ove ofanzive došlo je do masovnog stradanja Srba i egzodusa civilnog stanovništva u zapadnoj Slavoniji i pograničnim opštinama Republike Srpske.

Dva saveta odbrane odlučila su da RSK i RS ubuduće zajedno pružaju odbranu i štite civilno stanovništvo.

Pored “Globusa” koji piše da se ne radi “o policijskoj akciji u kojoj učestvuju tenkovi, topovi i avijacija, već o vojnoj operaciji”, dotle “Novi list” iz Rijeke optužuje lorda Ovena “zbog nejasnoća u osudi Hravtske” i proziva Matu Granića “da će morati da potvrdi vrhunsku diplomatsku veštinu kako bi dokazao da se u navodno ‘ograničenoj policijskoj akciji’ mogu uklopiti tenkovi, avioni i bombardovanje mosta na Savi!”

Pošto je vlada SRJ osudila vojnu akciju hrvatske vojske, u UN je izbio diplomatski incident. Činmaju Gareken, specijalni savetnik generalnog sekretara UN, podneo je informaciju da Hrvati sprovode genocid nad Srbima, a na to je Nobilo, ambasador pri UN, zahtevao da se Gareken izvini Hrvatskoj. Kasnije je ipak na konferenciji za novinare priznao da su hrvatski vojnici pljačkali srpske domove i imovinu, ali ne i ubijali, rečima:

Nijedna država ne može da kontroliše svoju vojsku!”

Upravo je tog dana britanska TV mreža “Skaj čenel” prikazala zarobljene srpske vojnike skinute apsolutno do gola, dok im hrvatski vojnici uzimaju podatke, a zatim i gomilu zarobljenih, sa bukagijama na nogama i lisicama na rukama iza leđa.

PRELETAČ POGINUO List “Globus” od 4. maja doneo je kratku vest o pogibiji pilota Rudolfa Perišina, pukovnika, ali ne i potpunu informaciju. Perišin je, kao kapetan I klase u jugoslovenskom RV i PVO još 25. oktobra 1991. s ukradenim avionom sa aerodroma Bihać preleteo u Austriju. Odmah je od austrijskih vlasti dobio azil i dozvolu da ode u Zagreb. JNA je zatražila da se avion vrati u Jugoslaviju na osnovu međusobnog ugovora iz 1983, ali je Austrija odbila, pravdajući da bi to bilo kršenje embarga na uvoz oružja. Perišinu je odleteo na aerodrom Pleso, gde ga je čekao ukaz o unapređenju u čin pukovnika. Perišina je 2. maja oborila PVO Vojske Republike Srpka Krajina dok je pokušavao da raketira most na Savi kod Gradiške, iako je bio prepun civila.

Uz to je i predstavnik Visokog komesarijata UN za izbeglice izjavio kako hrvatske snage tuku izbegličke kolone, kao i da je u zapadnoj Slavoniji u okruženju hrvatske vojske blizu 7.000 staraca, žena i dece, a samo u okolini Pakraca 5.000 civila i 700 vojnika RSK. U zapadnoj Slavoniji je do 1. maja 1995. živelo 64 odsto Srba.

Hrvatska vojska je čak zaustavila i kolonu izbeglica koje patrole UN predvode od Zagreba ka Banjaluci, a na prevaru odvela Srbe muškarce iz Pakraca od 16 - 75 godina starosti, sa namerom da ih proglasi ratnim zločincima.

Alan Robertson, portparol UN, je na konferenciji u Kninu potvrdio da su Hrvati iz Pakraca, a takođe i iz Bjelovara odveli oko 650 Srba i izvestan broj žena i dece “u nepoznatom pravcu”. Već tada su jake hrvatske snage bile raspoređene na frontu dužine 60 kilometara.

On je izjavio da ratne tenzije narastaju i u okolini Osijeka, pošto su hrvatske snage ušle na šest mesta u zoni razdvajanja, odnosno u Belje, Nuštar, Marince, Kopački rit...).

Posmatrači UN bili su ometeni i u okolini Pakraca, pa čak nije dozvoljeno ni Jasušiju Akašiju da doleti helikopterom UN.

Zagrebački mediji prenose kako je hrvatska vlast uspostavljena vrlo lako, kao i “da su Srbi vrlo srećni, jer plemenita vojska nije srušila nijednu kuću, osim gdje je bilo neophodno”.

Vjesnik” 5. maja prenosi izjavu Ivana Jarnjaka, ministra unutrašnjih djela, da su srpski borci tražili rok do 11. maja za predaju teškog oružja. Jarnjak kaže:

Umjesto da budu spremni jutros u 9 sati da se povuku, oni su rekli da im treba još šest dana. U 13.55 sati došlo je do snažnog topovskog napadaja na Pakrac. Istovremeno, jedna skupina sa Severnog Omanovca pokušala je da se probije prema Papuku. Da bi to spriječilo, hrvatske snage, vojska i policija, stupile su u vatreni kontakt s njima. I tu smo imali nekoliko poginulih, a kada smo jače pritisli oni su se odmah predali!”

Jarnjak je, naravno, prećutao da su na prevaru zarobili, pored drugih, i pukovnika Stevu Harambašića, komandanta Pakračke brigade, koga su, uz garancije UN, pozvali na pregovore.

Hrvatska televizija je, koristeći svoje vojnike, pokazala kako se “dobro postupa sa zarobljenim Srbima koji su se dragovoljno predali”. HTV je takođe objavila i reči Draga Krpine, jednog od čelnika HDZ, da je primer zapadne Slavonije recept kako će se isto tako ubrzo postupati i u Krajini, “ukoliko Srbi ne pristanu na mirnu reintegraciju sa Hrvatskom”!

Već u jutarnjim časovima 6. maja u zagrebačkom Vojnom sudu otpočela su “predistražna saslušanja zarobljenika i prikupljanje dokaza o srpskoj pobuni protivu Republike Hrvatske”. Srbi, naravno, strahuju u iskrenost presuđivanja, plašeći se da će mnogi optuženi za ratne zločine biti odmah likvidirani.

Kanadski potpukovnik Kristofer Hans je javno izjavio da mu, uprkos snažnom pritisku, hrvatska vojska nije dozvolila da uđe u Pakrac. On kaže:

Pijani hrvatski vojnici ulaze u srpske kuće u Okučanima, pljačkaju i organizovano odnose najvrednije stvari”!

Potpukovnik Hans je dodao da hrvatska strana vrši selekciju i odvodi Srbe. Pljačkali su čak i skladišta i baze UNCRO, pri čemu je odneto 35.000 mitraljeskih šaržera, odvežen jedan oklopni transporter i 11 drugih vozila...


(Nastaviće se)