TITOV protokol je uvek bio na visokom nivou i podrazumevao je ogromne bankete. U svim njegovim dvorcima po tadašnjoj Jugoslaviji, kao i po belom svetu, ponašao se kao pripadnik visokog društva. Kao da nije bio komunistički diktator.

Titova snažna harizma nije bila vidljiva samo za govornicom, na kongresima i na mitinzima, nego i za stolom na banketu. Dobri banketi su bili dramske inscenacije, gde su obično dominirala dva lika. Tito kao glavni glumac, vešt kuvar i ugostitelj, a u pozadini kao reditelj. Ja sam to na vreme shvatio i zato sam se pored njega do kraja održao.

Tito se jelu i piću predavao strasno, gastro-uživanje mu je bilo važnije od čuvanja zdravlja. On je voleo i seljačku, zagorsku hranu, ali i mondenske kulinarske ludorije i inovacije.

Posle raskida sa Staljinom, 1948. godine, Tito je odmah počeo da uvodi novi stil, stran ostalim komunističkim državnicima.

Španski kralj Huan Karlos je izuzetno cenio Tita. Prilikom posete Jugoslaviji, priređen mu je veličanstven doček. Tito je doznao da kralj voli plodove mora. Vojnicima je naređeno da sa dna mora izvade ogromno stenje sa prstacima. Vojnici su velikim čekićima lomili stene i iz njih vadili prstace, dok su Tito i Huan Karlos posmatrali. Zadovoljan, Tito reče da vojnike za ovaj težak rad nagrade hladnim vinom.

Večera je obilovala langustima, ostrigama i prstacima. U toku zdravice, konobaru su se tresle ruke od uzbuđenja, što je Tito ispratio pogledom i rečima:

- Nije lako služiti kralja.

Tito nije škrtario kada su velike ličnosti i velike gozbe bile u pitanju. Princa i princezu od Monaka, Renijea i njegovu prelepu suprugu Grejs Keli, služili smo menijem od kaktusa dovezenog samo za ovu priliku iz Meksika. Džinovska torta u obliku kaktusa, napravljena od kivija, manga, papaje i meksičke specijalne tekile, ostavila je posebno jak utisak na princa i njegovu suprugu.

Tito je blistao od zadovoljstva, a Grejs mu se zavodljivo osmehivala. Bila je obučena u belu svilenu haljinu, brilijanti su “sevali na sve strane”, a pribor kojim su jeli bio je pozlaćen. Grejs je ovaj banket nazvala “zlatnom večerom”.

O “zlatnoj večeri” pisale su evropske novine. Tito i Jovanka bili su veoma zadovoljni, a Tito je častio kompletno osoblje koje je učestvovalo u ovom spektaklu. Meni je tada poklonio veliku kutiju sa tompusima i staro vino “ružicu” sa ostrva Vanga koje sam kasnije popio sa prijateljima u mom rodnom Obrovcu, dok sam tompuse podelio svojim dedovima Dušanu i Miši, strastvenim pušačima. Meni je za uspomenu ostala prazna kutija.

PROLETERI PTIČJEG RODA Kada je morao, Tito je umeo da sa stilom ili duhovito odbije jela koja mu se ne bi dopala. Na primer, u Kini mu je jednom ponuđen pečeni vrabac koji mu se nije dopao. - Ove vrapce ne mogu da jedem, jer su oni proleteri ptičijeg roda - rekao je i “ispao filozof” među Kinezima.

U okviru afričke turneje, Tito je posetio Ganu, Togo, Maroko, Libiju, Gvineju, Egipat i Tunis. Tokom obilaska morske obale i grada Susa, izašao je iz automobila i prošetao kroz masu. Klicali su i ljudi i žene - iz čije su fantastične odeće koketno provirivale zadnjice.

- To je njihov beduinski običaj, kojim se ponose - objašnjavali su Titu, na šta se on zadovoljno osmehivao.

Josip Broz je potom sa Habibom Burgibom posetio pustinju, obučen u beduinsku nošnju da bi se zaštitio od peska. Jahali su na kamilama tako gordo, kao da su oslobodili celu pustinju i sam Tunis.

Rekom Nil plovili su brodom “Ramzes” Tito i sudanski predsednik Ibrahim Abdul. Bilo je veoma toplo i Tito je pio mnogo sveže ceđenog soka. Odrekao se viskija, verovatno iz kurtoazije, jer se u Sudanu, muslimanskoj zemlji, ne pije alkohol, a možda nije ni mogao ni smeo zbog strašne vrućine.

Abdul je hvalio Tita i njegovu politiku nesvrstanosti, a on mu odgovori:

- To je kao narodna pesma. Začne se i širi na sve strane. Niko ne zna ko je pesmu sastavio, ali je svi pevaju.

U Kambodži, Tita je gostio princ Sihanuk. Ručak je priređen u džungli. Sedelo se na klupama od palminog drveta koje su bile obložene palminim lišćem i ukrašene svežim orhidejama i lotosima.

Serviran je rep od aligatora sa specijalnim divljim travama iz džungle. Aligatora je princ lično ulovio. Tito je bio šokiran, jer nikada do tada ništa slično nije video, niti jeo.

Posle ručka, goste su poveli na neobičnu farmu leptira gde najstarije leptirice, pošto izlegu mlade, umiru po granama hibiskusa na kojima zauvek ostaju kao skamenjene.

Tokom šetnje po džungli na putu se pojavio majmun; Tito ga je nahranio mangom, na šta je majmun, držeći se lijana, nestao duboko u džungli veselo mašući repom, kao da pozdravlja visokog gosta.

Međutim, prilikom posete Kambodži nije sve bilo toliko srdačno. Kmeri su demonstrirali protiv Tita, smatrajući da je on, poput većine komunističkih vođa, skrenuo s pravog puta. Zbog toga se princ mnogo izvinjavao Titu.

Iranski car Reza Pahlavi je povodom proslave dve i po hiljade godina Persijskog carstva, organizovao niz spektakularnih događaja. Najzanimljiviji prizor je bio u Iranskoj pustinji, gde je bilo okupljeno mnogo državnika, a među njima i Tito. Usred pustinje rašireno je mnogo šatora raznih boja, koje su kreirali francuski stilisti na čelu sa kreatorima modne kuće “Dior”. Svu hranu su pripremili kuvari čuvenog restorana “Maksim” iz Pariza, od kojih se mnogo toga moglo naučiti i videti.

Tito je bio u društvu Vlade Popovića, Krste Crvenkovskog i Edvarda Kardelja. Toliko je sve bilo čarobno lepo, da je rekao:

- Ovo je sve kao iz “Hiljadu i jedne noći”.

Bio je oduševljen beduinskim koncertom i fascinantnim vatrometom priređenim njemu u čast. Naročito mu se svidelo njegovo ime ispisano na nebu. To je Kardelj prokomentarisao:

- Druže Tito, tvoje ime je veliko kao ovo nebo nad iranskom pustinjom.


(Nastaviće se)