ČESTI gosti kod Brozovih su bili Edvard Kardelj i njegova supruga Pepca, koji su tokom boravka na Brionima koristili vilu „Lovorku“. Kada bi dolazili Brozovima u „Belu vilu“ priređivani su gala ručkovi i večere. Tito i Kardelj bi se posle toga obično povlačili na političke razgovore, nasamo. Pepca, jedna lepo vaspitana žena, razgovarala je sa Jovankom, a često i sa nekim od nas. Sa mnom je uspostavila blizak kontakt. Veoma su joj se sviđala moja jela i kako ih aranžiram i služim.

Zanimala se za moju porodicu, a jednom prilikom mi je, s mnogo tuge, ispričala kako im se sin jedinac ubio na „ruskom ruletu“. Ona i Kardelj su podizali unuka koji je ostao iza sina.

Pohvalila mi se da im kćerka živi u srećnom braku, u Beogradu, sa mužem koji je poznati arhitekt i koji je izradio plan za renoviranje hotela na Brionima.

Na Brionima je svake godine, po celo leto, boravio i Miroslav Krleža sa suprugom Belom. E, to je posebna priča.

Tito ga nije mnogo cenio, ali je zato Jovanka Krležu obožavala. Nismo ga voleli ni mi koji smo radili kod Tita. Bio je neprijatan i do bezobrazluka arogantan.

Gospođa Bela je bila stalno nezadovoljna, pravila je razne probleme. Ali, ni posluga nije htela da joj oćuti. Jednom prilikom, pretpostavljam na Jovankin nagovor, Tito je pozvao Krležu na večeru. Krleža je čekao „mercedes“ koji je, može biti, i namerno kasnio. Padala je kiša, pa je zaustavio kombi koji je razvozio hranu, da se njime on i Bela prebace do Titove vile. Seo je pored vozača, a ovaj ga nije prepoznao. Još mu je strpao hranu u krilo i rekao:

- Drži ovu hranu za moje šoferčine!

A onda, umesto da ga uvede kroz glavnu kapiju, povezao ga je tamo gde ulazi personal.

Sav besan, Krleža ispriča Titu šta mu se dogodilo. A Tito, kao stari šeret, pozva vozača da mu on to još jednom ispriča. Naravno, ovaj nije znao da je vozio Krležu, nego je mislio da je to Đuro, kuvar, pošto mu je šešir bio sav mastan. Dosta su ličili jedan na drugog, a i nosili su slične šešire. Tita je razgalilo šoferovo objašnjenje - „zamena“ Krleže sa Đurom kuvarom. Smejao se iz sveg glasa, kao retko kad. Ali, Krleža nije bio čovek koji bi se zbog toga postideo. Najvažnije mu je bilo da se provodi na Brionima.

VINO NA MAJČINOM GROBU Beba Krajačić je svakodnevno molila moju suprugu Miru da joj priprema palačinke, koje je ona halapljivo jela. Tako je sa nama uspostavila neku vrstu neposrednijeg kontakta. Jednog dana me iznenadi. Dade mi novac da ga predam grobarima na Novom groblju u Novom Sadu da bi brinuli o grobu njene majke. Još me zamoli da im kažem da ga preliju belim vinom. Valjda zato što ga je ona volela i njime redovno zalivala palačinke, i to u velikim količinama.

I Stevo Krajačić je po celo leto boravio na Brionima. Bio je siva eminencija Brozovih. U sve se mešao. Određivao je šta će se oblačiti, jesti, piti, a mešao se i u politička pitanja. Bio je veliki hrvatski nacionalista, što nikada nije ni krio. Poznati su njegovi sukobi sa Slobodanom Penezićem Krcunom, što je predstavljalo sukobe Srba i Hrvata u malom. Još tada se na Brionima govorkalo, da je Krajačić bio glavni organizator prisluškivanja Tita, i da je to podmetnuo Aleksandru Rankoviću, da bi ga Broz smenio.

Koču Popovića je, dok je bio ministar, Tito veoma često primao u svoju vilu na Brionima. I to samo na razgovore. Retko su zajedno obedovali.

Jovanka je Koču izuzetno cenila kao diplomatu visokih evropskih manira. Bio je poliglota. Omiljeni sportovi bili su mu ribolov i vožnja biciklom. Pecao je ceo dan ribu na Vangi. Mira i ja smo bili zaduženi da mu ispečemo ono što ulovi. Uvek bi sam čistio ribu, govoreći da mu je to zadovoljstvo. Vino je pio iz bokala. Po ceo dan smo ga služili i ćaskali s njim. Inače, bio je poznat kao škrt. Nikada nikoga nije poslužio ribom ili vinom, pa čak ni hladnom vodom.

Kad se politički razišao s Titom, Koča Popović je, što je malo poznato, i dalje boravio na Brionima, po čitava dva meseca, svakog leta.

Nekoliko puta bi se u šetnji susreo sa Titom, ali jedan drugog nisu hteli ni da pozdrave, već bi odlazili na suprotne strane.

Jednom prilikom, Koči se pokvario bicikl usred vožnje.

- Savo, šta da radim?

- Ništa, ja ću vam popraviti lanac - rekoh mu i brzo to obavih.

Nije postajao kutak na Brionima koji on na svom biciklu nije obišao.

Ali, postojalo je jedno mesto na Brionima, koje je bilo zabranjeno za sve osim za Tita i Jovanku, i goste koje oni tamo pozovu. Bila je to plaža na kojoj su se samo oni kupali. Jednom smo moja supruga i ja prolazili tuda, a vojnik iz garde diže pušku i viknu:

- Stojte ili ću pucati!

Međutim, ubrzo se desilo da su oni morali da dođu kod nas na plažu. Na zabranjenoj plaži se pojavilo mnogo meduza. Tito i Jovanka onda pređu da se kupaju na našoj, koju još nisu bile zauzele meduze.

Tito je lično naredio da se na glavnoj plaži postave mreže u vodu, koje će sprečiti dolazak meduza. Toga leta nam je bilo mnogo lepo. Svake noći su na plaži organizovane igranke. Jedne večeri ja sam plesao sa Bebom Krajačić, Stevinom suprugom, a Mira sa Kirom Gligorovim, koji je inače bio vrlo prijatan čovek, veoma obrazovan, koga smo svi izuzetno cenili.

Beba je bila veoma bliska sa Jovankom. Kada je umrla, sahranjena je u Beogradu; na njenoj sahrani pojavila se i Jovanka Broz i položila cveće. To je bio Jovankin prvi izlazak u javnost pošto je Tito stavio u izolaciju. Ali nikada on nije Jovanku zaboravljao.

Tako je to bilo, u vreme Broza. Leti smo po nekoliko meseci radili na Brionima, a onda bismo se na jesen vraćali u Beograd. Mira i ja smo bili stalni članovi tima koji je pratio Josipa Broza Tita i njegovu suprugu Jovanku, većinom po našoj divnoj zemlji, Jugoslaviji.

(Nastaviće se)