PUKOVNIK Đorđe Radisavljević nastavlja izveštaj o oslobađanju šumadijskih gradova:

Kragujevčani su i ovom prilikom pokazali koliko cene slobodu i svoje oslobodioce. Oduševljenje je bilo beskrajno. Trupe su zatrpane cvećem, peškirima i drugim sitnicama. Bilo je puno dirljivih prizora.

Braća i sestre dočekali su svoju braću samo onako kako to srpski narod ume i može.

Francuzi su bili predmet naročite pažnje i oni su očarani ovakim dočekom.

No Kragujevčani se nisu zadržali samo na izlivu osećaja. U toku prošlog dana i danas za diviziju pripremili su i prikupili za dva dana hleba i ostalih namirnica, koje su spremali i u opštinu donosili sami građani.

Po dolasku u varoš uverio sam se da je varoš mnogo stradala, naročito delovi u blizini mostova usled eksplozije. Mostovi su svi porušeni. Vojnotehnički zavod bio je i ranije srušen. Magacin uništen, a delom su uništene i okolne zgrade...

Usled bombardovanja poginula je samo jedna žena, koliko sam mogao saznati, ali je građanstvo bilo u neopisivom strahu.

Pored toga saznao sam da je kraj bliže železničkoj stanici, kuda su se povlačili Nemci, potpuno opljačkan i stanovništvo mučeno. Sve što su mogli poneti, uzeli su, naročito stoku, živinu i hranu.

Ovi moderni varvari i uniformisani razbojnici, koji su sebe smatrali kao naciju koja je Bogom određena da gospodari svetom i da svoju kulturu nametne celom svetu, nisu se zadržali samo na bombardovanju otvorenih i trupama neposednutih varoši i sela. Njihov trag poznaje se još od prvog dana od kako su na našoj teritoriji stupili u akciju. Oni su na najbrutalniji i najsvirepiji način iznuđivali i otimali stoku, hranu, uzimali novac, ubijali ljudi i žene bez ikakvog povoda i razloga. Pa ne samo to, već oni nisu štedeli ni čast naših domova. Oni su silovali sve što su stigli, a koja im se nije podavala, ubijali su na najnemilosrdniji način. U Rekovcu ubili su iz puške jednu mladu devojku, koja je begala ispred gonioca da bi očuvala neokaljanim svoj obraz.

U selu Donjoj Stublini, po pričanju meštana, silovali su staricu od preko 80 godina, pa čak i neke koje su ležale na svojim posteljama bolne i prebolne od tifusa i španske groznice, koji vladaju u tom selu.

Uopšte, nedela ovih divljaka strahovita su i nadležni bi trebali da o tome prikupe sve detalje i stave do znanja kulturnom svetu, koliko se nisko srozao taj nemački narod i njegova vojska!“

Vrhovnoj komandi bilo je poznato, na osnovu mnogih obaveštajnih podataka, da su se nemačke i austrijske jedinice organizovale na liniji Grocka - Palanka - Ralja za odlučnu odbranu Beograda uz rigorozno naređenje da se time obezbeđuje i siguran prelaz preko Dunava i Save, graničnih reka uzmeđu Kraljevine Srbije i Austrougarske carevine.

Situacija 29. oktobra, do 08.00 časova, bila je sledeća: Konjička divizija je posle uspešne borbe prethodnog dana kod Lučice primorala neprijatelja da se povuče ka Palanci i u Smederevo i svojim delovima izbila na Dunav kod Kličevca. Prethodnica Moravske divizije bila je u Palanci, a Drinska divizija je zanoćila na liniji fronta čija je sredina išla preko Venčaca. Konjički eskadroni Dunavske divizije nalazili su se u Topoli.

ZAHVALNOST VOJVODE BOJOVIĆA DOK je srpska vojska marširala, vojvoda Bojović je Kragujevčanima poslao sledeću poruku:
 „U ime oficira, podoficira i vojnika I armije i u ime svoje, ja izjavljujem svoje priznanje gospođama i gospodi varoši Kragujevca, svesrdno im blagodarim na dočeku, pažnji i uslugama učinjenim dosada Srpskoj i Savezničkoj vojsci, nadajući se da u tome plemenitom poslu neće klonuti i stati na pola puta, već da će i ubuduće činiti sve od svoje strane da se proslavljenom našem ratniku olakša težak mu zadatak“!

U nadiranju prema Dunavu Konjičkoj diviziji se kod Požarevca predala grupa austrijskih vojnika - Bosanaca, koji su izjavili da se neprijatelj žurno prebacuje preko Dunava velikim motornim čamcima i da je moral vojske apsolutno ravan nuli, utrkujući se ko će pre da zauzme mesto u čamcima. Prebacivanje preko Dunava štitili su brojni monitori, naoružani topovima i mitraljezima. Komandant ove divizije, pukovnik Colović, poslao je sledeći izveštaj:

Neprijatelj sada uopšte nema nikakvih nada na desnoj obali Morave između Dunava i Mlave. Naše konjičke patrole izbile su na Dunav u 10 časova. Po saznanju od meštana neprijatelj je imao za saobraćaj kod Kostolca pontonski most, kod Ljubičeva naš stari stalni most, kod Dragovca pontonski most. Svi su ovi mostovi porušeni u toku jučerašnjeg dana. Jedan nemački bataljon od 1.000 ljudi došao je juče iz Petrovca u Dubravicu i odmah je prevezen preko Dunava. Bilo je i artilerije. Posle toga primenjeni su eksplozivi. Prenete su sve lokomotive, ostala je samo jedna kod Požarevca demontovana. Uopšte, neprijatelj je evakuisao celu ovu prostoriju, poslednji nemački bataljon prošao je kroz Požarevac juče oko 10 časova“.

Konjanici srpske 1. konjičke brigade svečano su dočekani i u Požarevcu:

U 6.30 časova sa brigadom sam krenuo iz Lučice ka Požarevcu, gde sam stigao oko 10 časova. Doček je bio veličanstven. Ogromna masa sveta obojega pola prekrila je sve ulice. Dame su bacale sa sviju strana cveće na trupe. Na pijaci prema berzi podignuta je tribina, gde je odslužena služba Božja od celog sveštenstva varoškog. Posle službe održana su dva pozdravna govora pobedonosnoj Srpskoj vojsci kojom je prilikom od strane predsednika opštine u ime građanstva varoši Požarevca predata zastava od svile izvežena zlatom na kojoj stoje ispisane reči:

Hrabrim oslobodiocima Srbije zahvalni Požarevljani 1914-1918 godine!

Ova zastava data je na čuvanje opštini. Potom su trupe razmeštene po varoši radi odmora“!


(Nastaviće se)