IAKO je ličnost cara Konstantina i te kako poznata i slavljena, iako je njegovo delo istovremeno veliko koliko i kontroverzno, njegovo mesto u popularnoj i masovnoj kulturi ne sreće se u tolikoj meri kao što je to slučaj sa nekim drugim rimskim vladarima poput Julija Cezara, Pompeja Magnusa, Marka Aurelija, Hadrijana, Nerona...

Prosto je neverovatno, recimo, da Konstantin Veliki još nije zaslužio da se po motivima njegovog života (baš kao legende koja taj život prati i okružuje) snimi neki veliki, epski film ili TV serija. Pa čak ni u književnosti Konstantin nije bio preterano velika inspiracija umetnicima, i dela koja su nastajala o njemu ili njegovom vremenu nisu na nivou recimo, „Hadrijanovih memoara“ Margerit Jursenar ili besmrtne Šekspirove drame o Cezaru. Kao da se Konstantin nije dao omeđiti ubogim umetničkim darom, kao da su njegovi lik i delo bili previše veliki da stanu u ram jedne slike, pozorišnog komada ili romana.

Ipak, dela o Konstantinu postoje i njihov trag možemo pratiti još od najranijih dana, kada se na gravirama i po knjigama mogao susresti Konstantinov lik, a svakako je sama Konstantinova pojava, stasitog i naočitog vladara u trenucima slave bila velika inspiracija skulptorima i slikarima. Još za Konstantinova života i neposredno posle smrti nastajala su dela njemu u čast, poprsja i skulpture od kojih je svakako najmonumentalnija ona koja ga prikazuje kao kolosa enormnih razmera.

Izrađena od cigle, drveta, belog mermera i bronze, ova dvanaest metara visoka Konstantinova statua bila je locirana u severnom delu Maksencijeve bazilike u nekadašnjem rimskom forumu. Njeni ostaci danas se mogu videti u rimskom Kapitolskom muzeju. Datum njenog nastanka nije siguran, ali istoričari se slažu da je to bilo negde između 312. i 315. godine, dakle, nakon što je Konstantin porazio Maksencija.

U vekovima koji su došli, Konstantinovim likom i delom bavili su se slikari pa tako imamo dva sjajna platna Rafaelovih učenika „Konstantinovo krštenje“ i „Vizija Krsta“. Zatim je tu slika „Bitka kod Milvijskog mosta“ rimskog renesansnog slikara Đulija Romana, takođe jednog od Rafaelovih učenika. Svakako najčuveniji spomenik Konstantinu Velikom podignut je u engleskom gradu Jorku. Taj spomenik se nalazi ispred Jorkširske katedrale, na južnom delu, izrađen je od bronze i postavljen 1998. godine. Dosta lokaliteta u Jorku je povezano sa Konstantinom ili imenovano u njegovu čast, tako se jedan od najpoznatijih ugostiteljskih objekata u ovom gradu zove „Konstantinova kuća“.

Postoji dosta knjiga, što publicistike, što beletristike koje se bavi Konstantinom Velikim. Kod nas je svakako najpoznatiji roman Ivana Ivanjija „Konstantin“ koji je deo njegove trilogije o rimskim carevima rođenim u našem podneblju. Među anglosaksonskim klasicima posebno mesto zauzima roman „Helena“ engleskog pisca Evelina Voa koji se bavi životom Konstantinove majke Jelene.

O Konstantinu je zasad snimljen samo jedan dugometražni bioskopski film. U pitanju je italijanska i jugoslovenska koprodukcija iz 1962. godine nazvana „Constantino il grande“, u anglosaksonskom području film je distribuiran pod nazivom „Konstantin i Krst“ (Constantine and the Cross), glavnu ulogu u filmu ima američki glumac Kornel Vajld. Film je delimično sniman i u Zagrebu.

Grci su snimili svoju verziju 1973. u formi TV-serije „En touto nika“ gde imperatora Konstantina igra Kostas Karas, serija ima neverovatnih 116 epizoda. Pored nje, tu je serija Bi-Bi-Sija iz 2006. godine „Antički Rim: Uspon i pad jedne imperije“ (Ancient Rome: The Rise and fall of An Empire) gde je 6. epizoda posvećena Konstantinu i prelomnim događajima u njegovom životu. Njega u ovoj dobro produciranoj dokumentarnoj drami ne baš ubedljivo tumači engleski glumac Dejvid Trelfol.

Konstantin se u nekoj vrsti naratora pojavljuje u nagrađivanom i hvaljenom dokumentarnom filmu „Konstantinov mač“ (Constantine’s Sord) iz 2007. godine i njemu tu glas „pozajmljuje“ poznati holivudski glumac Liv Šrajber. U nedavno snimljenom filmu o životu svetog Nikole koji se zove „Nicholas of Mira“ Konstantina glumi Robert Vinsent Džons.

CARSKI KLUB U NIŠU U Nišu je avgusta 1932. godine u hotelu „Atina“ osnovan fudbalski klub „Car Konstantin“, u jednom periodu posle II svetskog rata, klub je nosio ime „Sloga“ da bi mu 1995. bilo vraćeno staro ime. Klub je nedavno proslavio 75 godina postojanja. Jedini niški klub američkog fudbala zove se „Imperatori“, što je jasna asocijacija na Konstantina.

Još neki momenti iz Konstantinove biografije prisutni su u drugim medijima. Recimo, u video-igri „Rome: Total ar“ igrač može da se uključi i u potpunosti vodi Bitku kod Milvijskog mosta.

Niš se potrudio da se Konstantinu oduži tako što je svom aerodromu dao njegovo ime. Aerodrom „Konstantin Veliki“ nalazi se na četiri kilometra od grada i drugi je po veličini aerodrom u Srbiji. Jedna od nagrada na Filmskim susretima Niš zove se „Car Konstantin“ i dodeljuje se za najbolju glavnu mušku ulogu. Laureati ove nagrade su mnogi naši veliki glumci, između ostalih i Bata Živojinović, Modrag Krivokapić, Branislav Lečić, Marko Nikolić, Laza Ristovski, Srđan - Žika Todorović... Takođe postoji i istoimena nagrada na džez festivalu „Nišvil“, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju džez umetnosti.

Odnedavno u Nišu postoji i međunarodni muzički festival „Constantinus“ koji promoviše moderan umetnički koncept i stimuliše kreativni, kulturni, i ekonomski razvoj grada i regiona.

Gradska slava Niša je Car Konstantin i carica Jelena i obeležava se svake godine 3. juna. Tim povodom se u Nišu organizuje niz sportskih, kulturnih, zabavnih i akademskih manifestacija među kojima svakako treba izdvojiti već tradicionalni naučni skup „Niš i Vizantija“.


(Nastaviće se)