U NAPADU hrvatske vojske, avgusta 1995. godine, nisu počinjeni zločini samo nad srpskim civilima. Oni su nastavljeni i posle „Oluje“. Ostanak na kućnom pragu za Srbe je bio takođe koban. I ne samo za njih, nego i za povratnike, mahom starije ljude, domaćine, koji se nisu mirili da svoje pozne godine premeću po izbegličkim centrima.

- Zašto da se ne vratim, nikome nisam ništa dužan. Nisam se ogrešio. Ni ja, ni bilo ko moj - govorio je stari Dušan Vidić (81) dok je prelamao povratak kući, u selo Karin između Obrovca i Benkovca.

I vratio se Dušan Vidić da vida rane ognjišta. Najgore nije slutio.

- Nismo ni mi, ali smo ga odgovarali od povratka. Stari su i on i baka i pitali smo se kako će, tamo, sami - priča unuk Dragan Vidić. - Nije vredelo. Ljutio se i govorio: „Tamo sam počeo, neka tamo i završim. Ima, valjda, previše naših prognaničkih grobova po Srbiji. A sve mi se čini da ću sam sebi tamo biti lakši, a ovde, kao da nisam dobrodošao. Nemam mira, deco, da mi ognjište pusto ostane.“ I, ispratili smo ih. Izljubili se. Zaplakali mi, njegovi najbliži. Samo on ni suzu da pusti. Pita nas: „Što, jadni, plačete? Treba da se svi radujemo. Ja se radujem. Vraćam se svojoj kući, da se naša sveća ne ugasi.“

Osamnaestog maja 2005. stigla vest iz Karina: „Dušan Vidić, star osamdeset jednu godinu, zaklan je srpom na putu od kuće do prodavnice, u koju je krenuo po hleb...“

GREŠNI SVI PUNOLETNI PREDSTAVNICI Srba u Hrvatskoj, ali i zvanični Beograd, upozoravaju da je povratak srpskog življa u Hrvatsku - minoran. Kako bi se sprečilo masovnije ostvarivanje prava, pre svega na imovinu, Hrvatska uhapsi nekog od povratnika, kao „osumnjičenog za ratne zločine“. Pritom je njegov jedini greh što je bio pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine, kao i većina punoletnih krajiških Srba.

- Svakog jutra išao je po hleb - priča Dušanov unuk Dragan. - Tog kobnog dana, na vratima se sa bakom dogovorio šta će za ručak. A šta će od te sirotinje. U proleće, ostala im krtola od prethodne jeseni. Biće čorba, začinjena samo brašnom. Posle su, zamislite, ispredane priče, da je deda ubijen iz koristoljublja! Ma, nema veze. Imali su samo toliko novca koliko im je potrebno za hleb. Ko je ispredao priče? Verovatno onaj kome je odgovaralo da zločin nije posledica mržnje, netrpeljivosti Hrvata i njihovog suprotstavljanja povratku.

O monstruoznom zločinu nad Dušanom Vidićem javnost nije saznala od njegovih komšija, povratnika. Oni su o ovoj tragediji samo šaputali. Ali ko da zaustavi istinu „makar ona bila i šapat samo“. O zločinu je obavestio dr Milorad Pupovac. Vidno potresen, Pupovac je o zločinu govorio kao o kampanji protiv potencijalnih povratnika, ali i kao kampanji protiv izbeglih Srba koji su najavili dolazak na lokalne izbore u Hrvatskoj. Najavljeni dolazak je bio i mogućnost da se u nekim sredinama uspostavi srpska vlast.

Pupovac je bio izričit:

- U Kninu, Hrvatska demokratska zajednica pokušava da parolom „Svi Hrvati protiv Srba“, okupi sve hrvatske stranke, kako bi potisnula predstavnike Srba da se kandiduju. Ako se Srbima, toliko godina posle „Oluje“ kaže da se s njima ne može, onda je to zabrinjavajuća poruka, tim pre što je SDSS (čiji je Pupovac predsednik) jedna od najjačih Sanaderovih karata za put u Evropu.

Posle ovog javnog istupanja Pupovca o zločinu nad starcem Dušanom Vidićem, koji je odjeknuo i izazvao užas čak i među mnogim Hrvatima, otvorila su se i druga srpska povratnička stradanja.

U Cviljanima, tri dana pre ubistva Vidića, načelnik opštine Jakov Gutić, tada nosilac liste HDZ, zverski je premlatio Borisa Vukelića, inače sa srpske liste. Nekoliko dana ranije, u Benkovcu, Milan Marić je napao 16-godišnju devojku, koja je odbila da kaže „točno“, umesto - tačno. U Zagrebu je, tih dana, pred Vaskrs, pretučen dečak srpske nacionalnosti samo zato što je pomagao u pravoslavnoj crkvi.

- Svesni smo da Hrvatska onemogućava povratak Srba na svoja vekovna ognjišta, a zločin nad Dušanom Vidićem je najveća potvrda - poručio je tada Savo Štrbac, rukovodilac Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“. - Uz zločine, ustrojeni su i diskriminatorski zakoni na osnovu kojih su Srbima onemogućena ekonomska, građanska, ljudska prava. A i pravo na život. I, uprkos novoj klimi, koja dolazi iz Evropske unije, u čije članstvo će Hrvatska, život Srba povratnika i dalje je - bescenje. Može se zaključiti, posebno posle nedavnih napada na Srbe, u novom trijumfalističkom slavlju izazvanom oslobađanjem hrvatskih generala, da Hrvatska neće odustati od uspostavljene „demografske slike“.

Kraj