Kosovski premijer Hašim Tači nalazi se na čelu „organizacije nalik mafiji“ koja je odgovorna za krijumčarenje oružja, narkotika i ljudskih organa.

Teške optužbe koje je na Tačijev račun izrekao Dik Marti, izvestilac Saveta Evrope, decembra 2010, nisu ostale nezapažene. Nemački mediji su upitali: Da li je Tači šef mafije odgovoran za krijumčarenje heroina, oružja i ljudi, kao i za trgovinu ljudskim organima?

Hašim Tači identifikovan je kao šef opasne mafijaške mreže koja je počela sa kriminalnim radom neposredno pred rat na Kosovu 1999. godine. Od tada on ima moćan uticaj na upravljanje zemljom, navodi Marti.

Tačijeve veze sa organizovanim albanskim kriminalom traju duže od jedne decenije, od kada su oni lojalni grupi „Drenica“ (odakle je Tači) postali dominantni u takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Drenička grupa preuzela je premoć nad ostalim grupama u neujedinjenom gerilskom pokretu. Od 1998. godine zauzeli su kontrolu nad većinom „ilegalnih kriminalnih preduzeća“ u koja su „Kosovari“ bili uključeni u Albaniji.

U Martijevom izveštaju koji je sačinjen posle dvogodišnje istrage uz dostupnost podataka Ef-Bi-Aj-a i drugih bezbednosno-obaveštajnih izvora, stoji da je Tači tokom poslednje decenije nasilno kontrolisao trgovinu heroinom. Agencije za borbu protiv trgovine narkoticima u poverljivim dokumentima u pet država imenovale su bivšeg komandanta OVK i ostale članove dreničke grupe za nasilnu kontrolu trgovine heroinom i drugim narkoticima.

Unutrašnji Tačijev krug, u kojem su i članovi njegove porodice, osumnjičen je za kidnapovanje ljudi i njihovo odvođenje u Albaniju, gde je navodno nekoliko Srba ubijeno, a njihovi bubrezi su izvađeni i prodati na crnom tržištu ljudskih organa.

- Tokom rata na Kosovu i godinu dana posle Tačijeve snage svetile su se Srbima, Romima i kosovskim Albancima koji su „sarađivali“ sa neprijateljem - napisao je Marti, imenujući Tačija i još četiri pripadnika dreničke grupe kao počinioce zlodela - ubistava, hapšenja, premlaćivanja i ispitivanja.

Na crnoj listi su Džavit Haljiti, Kadri Veseli, Azem Sulja i Fatmir Ljimaj. Ova tvrdokorna frakcija OVK imala je značajnu moć u vladi Kosova tokom poslednje decenije, uz podršku zapadnih sila koje su želele da obezbede stabilnost mlade države, navodi Marti.

Dik Marti vođu Tačija i ostale članove dreničke grupe imenuje kao „ključne igrače“ u obaveštajnim izveštajima o kosovskim strukturama organizovanog kriminala - nalik mafijaškim.

- Ispitao sam različite i obimne izveštaje sa osećajem zaprepašćenja i moralne sramote - naveo je Marti.

Zbog svoje prošlosti Hašim Tači mogao je da bude najuren“ - napisao je povodom ovog izveštaja ugledni nemački list „Hamburger abendblat“, uz tvrdnju da su i dalje neizmireni mnogi računi od rata 1999. godine.

DVE CENE BUBREGA Svedoci optužbe su naveli da su dolazili na Kosovo pošto su prethodno ugovorili cenu od oko 30.000 evra za bubreg koji je kasnije, kako je istragom utvrđeno, prodavan pacijentima sa zapada po ceni i do 100.000 evra. Optužnicom iz 2011. godine su obuhvaćeni profesor medicinskih nauka na Univerzitetu u Prištini Ljutfi Derviši, osnivač „Medikusa“ Ilir Recaj, turski hirurg Jusuf Somnez i Izraelac Moše Harel, kome se sudi u odsustvu.

- Američki stručnjaci vode istražni postupak protiv Tačija i on mora da računa s tim da bi i kao aktuelni premijer mogao da bude optužen za ratne zločine - piše ovaj list.

Sve više je glasova o umešanosti Tačija u nelegalnu trgovinu i transplantaciju organa na KiM. Izvesni tragovi upućuju na to da je uzimanje organa u zloglasnoj „žutoj kući“ bilo uz znanje bivših vođa OVK predvođenih Hašimom Tačijem, a da su se transplantacije u „Medikusu“ odvijale uz „blagoslov“ privremene vlade Kosova i njenih zvaničnika.

- Istrage o trgovini organima i ilegalnoj transplantaciji temelje se na dokazima koji su prikupljeni u Moldaviji, Rusiji, Turskoj i na Kosovu - tvrdi za „Novosti“ i Bruno Vekarić.

Još krajem 2010. godine, portparol Stejt dipartmenta Pi Džej Krouli zatražio je da svi dokazi i izvori navedeni u izveštaju Dika Martija o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji devedesetih godina treba da budu prosleđeni nadležnim organima radi istrage.

- Uzimamo veoma ozbiljno u obzir sve verodostojne tvrdnje o kriminalnim aktivnostima. Vladavina prava je osnov stabilnosti i napretka na Balkanu - rekao je Krouli povodom tvrdnji Dika Martija o tome da su pripadnici OVK tokom 1999. organizovali otmice ljudi čijim su organima trgovali u Albaniji.

I Ministarstvo spoljnih poslova Francuske je navelo da misija Euleksa na Kosovu treba da istraži tvrdnje Martija. Služba šefice diplomatije EU Ketrin Ešton više puta je iz Brisela poručila da Marti treba da podnese Euleksu opipljive dokaze o tvrdnjama da je kosovski premijer Hašim Tači počinio ratne zločine.

Isti zahtev je postavila i međunarodna humanitarna organizacija „Amnesti internešenel“ zahtevajući od Euleksa da „smesta pokrene istragu“.

Euleks je zatražio „čvrste činjenice“ o trgovini organima, a predstavnica te misije Karin Limdal ukazala da ranije istraga EU nije donela dokaze.

- Ukoliko ima bilo kakvih dokaza za bilo koju od tvrdnji iznetih u tom izveštaju, ljudi koji imaju te dokaze treba da ih iznesu - rekla je Limdalova. - Bez dokaza nema krivičnog gonjenja. Ako dobijemo takve informacije, naši tužioci su spremni da odmah počnu da rade.


(Nastaviće se)