KIDNAPOVANI Srbi su prvo kamionima preko prelaza Ćafa Prušit i Vrbnica prebacivani u sabirne centre u Tropoju i Kukeš, a odatle posle sistematskog pregleda odvođeni u jednu privatnu bolnicu u Tirani gde su im vađeni organi.

U ratnim uslovima žrtve su postajale donori. Zlu sudbinu „dobrovoljaca“ imali su najzdraviji, oni koji su prošli sve preglede. U neadekvatnim uslovima, uzimana im je krv radi tipizacije tkiva. „Odabrani“ su na osnovu karakteristika pripremani za dalji tretman.

Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine Srbije u bolnicu „Majka Tereza“ u Tirani tokom 1999. godine primljeno je 75 osoba sa Kosova i Metohije. Njih 25 poslato je na transplantaciju u Italiju, 15 u Austriju, dok sudbina ostalih nije poznata.

Tokom kosovske krize, aprila 1999. dr Norbert Lemijer, uticajni nefrolog, šef Katedre za internu medicinu u Gentu (Belgija), podneo je izveštaj u kome se navodi da je zbog pomoći obolelim izbeglicama sa KiM, osnovan Međunarodni tim koji se stacionirao u Makedoniji. Evakuisani pacijenti, kako stoji u izveštaju, prebacivani su na dijalizu u Belgiju, Švedsku, Holandiju i Francusku, Dansku i Veliku Britaniju. Navodi se i da su brojni pacijenti emigrirali u Albaniju.

Uporedo sa Međunarodnim timom u Albaniji je osnovan medicinski odsek vladine komisije za krizni menadžment koji je vršio skrining i izbegle pacijente sa KiM upućivao na „dalji medicinski tretman“. U timu koji je odlučivao o njihovoj sudbini bili su: Ruki Kondaj, blizak saradnik Saljija Beriše, Stefan Vanda, predstavnik SZO, Vinćent Riboni i Slavica Nartini, predstavnici Ministarstva zdravlja Italije i Albanije. Transport izbeglica-pacijenata sa Kosova vršen je sa severa Albanije do bolnice „Majka Tereza“ u Tirani.


IZJAVA SVEDOKA K-144 SVEDOK K-144 potvrdio je u Haškom tribunalu da su Srbima, koje je kidnapovao OVK, vađeni organi. On je pred sudijama Tribunala, pod zakletvom, izjavio da je upoznat sa činjenicom da je ljudima sa Kosova i Metohije izvađeno više od 300 bubrega i bar još 100 drugih organa.
- Hašimu Tačiju redovno su dostavljani izveštaji o prodatim organima. Bubrezi su prodavani od 10.000 do 50.000 nemačkih maraka, a više od 80 odsto profita išlo je na Tačijeve račune - rekao je svedok.

Na kriminalnoj mapi Evrope, britanski novinari označili su Kosovo i Metohiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju zemljama „hirurškog turizma za sakupljanje organa“. Nije više bila tajna da se organi distribuiraju u Nemačku, Skandinaviju, SAD, Izrael, Veliku Britaniju. U međunarodnom lancu trgovine organima našli su se doktori iz Turske, Izraela, Brazila i Filipina koji „pustoše“ Balkan u potrazi za tkivima. Početkom 2001. na Univerzitetskoj klinici u Jerusalimu oporavljalo se 60 od 244 pacijenta posle ugradnje transplanta (bubrega nabavljenih od nepoznatih donora).

U potrazi za unosnim poslom, mnogi Izarelci među kojima i nekoliko uglednih lekara, u jeku ratnih dejstava, posetili su Makedoniju, Bugarsku i Kosovo i pokušali da se sa lokalnim lekarima dogovore za saradnju o osnivanju klinika za transplantaciju. Najveće interesovanje za ulaganje pokazali su bogati Arapi i Izraelci.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije došlo je do podataka o bankovnim računima pojedinaca koji su potraživali donore. Deo novca određenih organizacija koje su finansirale OVK, Vladu u egzilu Kosova i kosovskih Albanaca koji su pomagali oružane formacije na Kosovu i Albaniji, korišćen je za trgovinu ljudskim organima. Jedan od tih računa bio je u banci „Dardanija“ u Tirani.

Račun na koji su donori uplaćivali novac bio je na ime Salji Beriše i Adreasa Šulca. Transakcija od dva miliona dolara povučenih sa računa banke u Bazelu, koji su prebačeni na kiparsku banku, vezana je za ime Edžetea Borije. Otkriveni su i računi fantomskih nevladinih organizacija, između ostalih i NVO arapskog biznismena Jasina Kvajdija koji je 2000. deportovan iz Albanije pod sumnjom da je član Al kaide.

U igru trgovine organima bili su uključeni najviši funkcioneri OVK koji su imali dobre veze u regionu, ali i strane organizacije i službe bez čije logistike to ne bi bilo moguće izvesti. Jer, svaki organ koji se transplantira mora da bude precizno evidentiran. Bar u regularnim bolnicama u kojima je moguće izvršiti operacije.

Kosovska policija je tek 2008. godine uhapsila urologa Ljutvija Dervišija, zajedno sa bratom Arbanom, zbog ilegalnih transplantacija u klinici „Medikus“, u Prištini. Ime ovog urologa i ranije je bilo poznato policiji jer se pojavljivalo u iskazima svedoka vezanih za trgovinu organima 1999. godine.

GROBNICA U MOČVARI U MOČVARI nedaleko od Tropoja sahranjeno je najmanje 70 leševa ubijenih Srba, Roma i Albanaca. Tužilaštvo za ratne zločine došlo je i do informacija o postojanju masovne grobnice u blizini „žute kuće“ i pored rudnika Deva.

Uhapšeni su i dr Tun Pervorfaj i Arben Dervišaj, menadžer klinike „Medikus“ u Prištini, koji su izvršili ilegalnu transplantaciju bubrega zajedno sa turskim lekarom dr Jusufom Eršinom Sonmezom. Tada je prvi put uhapšen i Moše Harel, glavni bos operacije ilegalne transplantacije organa.

Srpsko tužilaštvo kao jedan od dokaza za tvrdnju o sumnjivim organima navodi izjavu doktora Sulejmana Kodrija, šefa odeljenja za transplantacije KBC „Majka Tereza“ u Tirani. Dr Kodri je priznao albanskoj novinarki Bljerini Moki da su u ovoj bolnici zabeleženi slučajevi presađivanja organa od nepoznatih donora.

- Da, istina je - rekao je Kodri. - Ali, ne mogu se hirurzi smatrati odgovornim za to.



(Nastaviće se)