U jeku hapšenja međunarodnih trgovaca ljudskim organima, među kojima je i „bos“ organizacije, Izraelac Moše Harel, pojavila se reportaža „Internešenel herald tribjuna“ (IHT) o trgovini organima u kojoj je Srbija označena kao jedno od evropskih „crnih tržišta“.

Prema pisanju ovog lista, tržište (pre)prodaje organa, sa Dalekog istoka i iz Južne Amerike poslednjih godina se preselilo u Evropu, a Srbija je među zemljama koja je time pogođena. List je objavio potresnu priču bračnog para Pavla i Danijele Mircov iz Kovina koji je zbog siromaštva (po)nudio bubrege na prodaju. Cena po bubregu - 30.000 evra!

Ministarstvo zdravlja kategorično je odbacilo navode „Internešenal herald tribjuna“ i istaklo da na evidenciji donora nema ni Pavla, ni Danijele. Nema ih ni na listama zdravstvenih ustanova u kojima se obavlja transplantacija.

- Kontrolu medicinske dokumentacije nije teško obaviti jer se ona čuva 30 godina - rekao je tim povodom doskorašnji ministar zdravlja Zoran Stanković.

U Srbiji se transplantacija odvija po strogim pravilima. Naš Krivični zakonik ovu trgovinu smatra teškim krivičnim delom. Srpska policija do sada nije procesuirala nijedan slučaj nelegalne prodaje ljudskih organa. Ipak, da li je sve to dovoljno da se srpski bubreg, kad čoveka muka natera, ne „nađe“ na ilegalnom tržištu? Možda u Frankfurtu, ili na Korzici?

- Trgovina organima, njihovo nuđenje i transplantacija sa komercijalnom trgovinom izričito su zakonom zabranjeni i za sve učesnike takvog krivičnog dela zaprećena je zatvorska kazna do 10, a u posebnim slučajevima i više godina. Pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa koje trguju ljudskim organima zaprećena je kazna od 10 do 40 godina zatvora.

Ministar zdravlja je precizirao da se postupak transplantacije organa u Srbiji obavlja u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, KC Niš, VMA i na Univerzitetskoj dečjoj klinici.

- Kontrola je rigorozna - rekao je dr Zoran Stanković.

Sistem organizovanja zdravstvene službe, kao i načela i postupci prema kojima se obavlja transplantacija definisani su strogim evropskim standardima.

- U Srbiji nema zabeleženih slučajeva preprodaje organa u svrhu transplantacije i prema podacima Ministarstva zdravlja nije bilo krivičnih prijava za to krivično delo - potvrdila je i direktorka Uprave za biomedicinu tog ministarstva Danica Mihajlović, posle navoda ovog lista. - Svi slučajevi koji se pominju u medijima su predmet istrage nadležnih organa.

ZATVOR DO 40 GODINA ZA trgovinu ljudskim organima srpski zakon predviđa kaznu od tri do 12 godina zatvora.
Ako je žrtva maloletna, Zakon kaže: kazna je od pet do 15 godina zatvora.
 Ako posle transplantacije žrtva ostane povređena, kazna je od pet do 15 godina zatvora.
Ako žrtva umre - kazna je od 10 do 40 godina zatvora.

Transplantacija nije jednostavan proces i osim davaoca i primaoca organa, uključeno je još puno osoba. Zakon sve njih obavezuje da ako posumnjaju da bi moglo doći do preprodaje organa o tome obaveste nadležne i Upravu za biomedicinu.

Proces presađivanja organa sa živog donora je veoma složen i podrazumeva pripremu i procenu zdravstvenog stanja kako davaoca, tako i primaoca, eksplantaciju organa, saglasnost davaoca i primaoca, Etičkog odbora i na kraju transplantaciju. U ovom procesu učestvuje veliki broj profesionalaca, od kojih je svako u obavezi da, ukoliko posumnja da je reč o trgovini organom, slučaj prijavi nadležnim ustanovama.

Lekari kažu da se organ ne može vaditi i presađivati „divlje“, jer su moguće velike komplikacije. Zato gotovo neverovatno zvuči da se presađivanje organa u Srbiji vrši ilegalno. U našoj zemlji nema nijedne privatne klinike koja ima uslove za obavljanje tako komplikovanog medicinskog zahvata.

U Srbiji organ može dati najbliži srodnik - roditelji, braća i sestre do trećeg stepena srodstva, supružnici, a u izuzetnim slučajevima, koje posebno treba dokazati, i posebno bliska osoba. Saglasnost na taj postupak daje pre svega davalac organa, a zatim i članovi Etičkog odbora zdravstvene ustanove, u kojoj se obavlja transplantacija.

Ministarstvo zdravlja ulaže napore kako bi se Nacionalni program transplantacije organa unapredio i ta metoda lečenja učinila dostupnijom onima kojima je potrebna.

- Oblast transplantacije nosi sa sobom veliki etički izazov i veoma je važno da se obezbedi transparentnost, tačnost informacija i svih podataka iz te oblasti od strane zdravstvenih institucija, građana, državnih organa i medija, jer samo na taj način se može doprineti razvoju tog programa i pomoći pacijentima kojima je najpotrebnija.

Prema pisanju „Internešenel herald tribjuna“ osim Srbije organi se nude na prodaju i u Grčkoj, Španiji, Italiji i na Kosovu. Isti list prenosi i reči osobe koja se samo predstavila kao Milovan, iz jednog malog mesta na jugu Srbije, koji kaže da je dao bubreg jednom bogatom lokalnom političaru, da bi ga on zauzvrat zaposlio u svojoj firmi.

U Srbiji nema nijedne privatne klinike koja ima uslove za obavljanje tako komplikovanog medicinskog zahvata.

U Srbiji je 2010. godini obavljeno 38 kadaveričnih transplantacija i 41 sa živog davaoca. Prošle godine bilo je 27 kadaveričnih i 31 transplantacija sa živih.

U ovoj godini obavljeno je 17 kadaveričnih i 19 transplantacija od živih donora, potvrđeno je „Novostima“ u Institutu za biomedicinu.

(Nastaviće se)