KAD je krenuo u uzvratnu posetu Hruščovu, Broz je poveo sa sobom i Rankovića. Da li je hteo da ga priprema za predsedničku funkciju? I na veliki miting u Kijevu, u čast bratske saradnje, poslao je Rankovića. Tada su se od Titove "desne ruke" čule i ove reči: "Mi, socijalističke zemlje, na čelu sa velikim Sovjetskim Savezom...". Da li se Ranković samovoljno izrazio, bez uputstva Titovog? Jer, na drugom kraju sveta, u Indoneziji, Kardeljev govor bio je sasvim suprotno intoniran.

Da bi to odgonetao, potrudio se i Predrag Ajtić, ambasador u Sofiji. Procenio je Ajtić da je drug Marko, izgleda, malo skrenuo sa linije.

Dočulo se to Ajtićevo dvoumljenje i u Beogradu. Pozvan je hitno na konsultacije, a onda još hitnije opozvan sa ambasadorske funkcije. Odmah posle Brionskog plenuma u Srbiji su rehabilitovali Ajtića i kao kosovski kadar postavljen je na značajnu partijsku funkciju. Nije se, međutim, dalo Ajtiću. U Brozovoj čistki liberala u Srbiji, i on je odstranjen sa ostalim grešnicima.

Još jedna politička afera zbila se u Moskvi. Prilikom posete zvanične delegacije službe bezbednosti SSSR, koju je predvodio Stefanović, desio se incident u hotelu, u kome je delegacija odsela. Član delegacije Slobodan Šakota sporečkao se nekim Rusima na recepciji hotela. Počeo je da psuje Ruse, preteći da će se vratiti kući, da nema bolje zemlje i slobode kao u Jugoslaviji. Razgoropadio se Šakota, počeo da viče: "Volim samo Tita i Marka...". Umešao se Stefanović pokušavajući da ga smiri, dodajući da i on "voli Tita i Marka, ali i Kardelja i Peru Stambolića", ali nije vredelo. Šakota je i dalje izlive ljubavi upućivao Titu i Marku...

Šakota je nastavio da se sukobljava sa domaćinima, opet pominjući koga od političara najviše voli. Posebno dramatično je bilo na prijemu u našoj ambasadi u Moskvi. Šakota je postao još bučniji, ali i agresivniji prema svojim sagovornicima. Nisu mogli da ga smire Stefanović, kome je pritekao i Cvijetin Mijatović, ambasador i domaćin. Predložio je Ćeći - da Šakotu odmah vrati za Beograd, a potom da obavesti koga treba, pa i druga Marka. Stefanović nije poslušao Mijatovića - da se ne bi napravila još veća afera. Obećao je da će on prijaviti slučaj, ali da to učini i Mijatović.

Na Brionskom plenumu Mijatović je optužio Stefanovića da je aferu prećutao, da Šakotu niko nije pozivao na odgovornost i da je ostao bez zaslužene kazne. Stefanović je to pobijao, navodeći imena funkcionera koje je obavestio. Svoju zabelešku je Mijatović poslao i ona je stigla i do Broza. Zahvaljujući upravo toj zabelešci, Mijatović je porastao u Brozovim očima, stigao do najviših partijskih i državnih funkcija u BiH i federaciji.

NASLEDNIK NA PRVOJ STRANI ATINA u maju. Ranković se nagnuo pored jednog od grandioznih stubova Akropolja. Od sunca se zaštitio šeširom, i pažljivo slušao uzbudljive priče iz prošlosti ovog velelepnog spomenika. Sutradan je jedan atinski list objavio tu Rankovićevu sliku na prvoj strani i sa naslovom:
"To je on, Titov naslednik"!

Šakota je dobio svoje.

Pripreme, vežbanje, druga Marka da nasledi Broza su nastavljene, ali život, pa i onaj politički, ima, takođe, svoju putanju, koju narod tako lako voli da nazove - sudbinom.

Vreme je prilikom posete Atini bilo idealno. Odselo se u Pireju, u vili nedaleko od rodne kuće slavne Meline Merkuri. Te noći blagi povetarac milovao je pripadnike "komunističke horde", sa severa, kako su desničarski listovi najavili posetu jugoslovenskog potpredsednika republike.

Obilazeći to "grčko srce srpske istorije", Rankoviću je pozlilo. Da li je tada dobio i srčani udar, nije bilo potvrđeno. Pouzdano se znalo samo da je bio u besvesnom stanju.

Mita Miljković je tada bio ambasador u Grčkoj i bio je uveren da se radilo o ozbiljnom srčanom napadu. Po njegovim sećanjima, Ranković se brzo oporavio. Dobro je podneo let od Krfa do Larise, i sam je govorio da mu je dobro. Čak su se pričali i vicevi. Među njima i onaj: zašto se putnici u avionu vezuju? Pitao je, i sam dao odgovor Koča Popović - da bi se žrtve lakše identifikovale.

Na kutiji cigareta, velikoj "Jugoslaviji", Ranković je, za svaki slučaj, napisao testament. Obraćao se svojim sinovima, opraštao se. Toplim, očinskim, rečima savetovao im je da se u životu nikad ne bave politikom, poslom kojim se on bavi. Jer, to je "opasna i nezahvalna rabota". Kad su stigli u Larisu, Mita je zatražio tu kutiju, ali mu je Ranković nije dao.

U Solunu ih je čekao Titov Plavi voz, stigao je i lekar-specijalista. Na granici u Đevđeliji, Rankovića je dočekalo najviše makedonsko rukovodstvo, sa Koliševskim na čelu. U Plavi voz uneti su pečeni jaganjci, vrhunsko vino i mnoge druge đakonije.

Kasnije su makedonski političari govorili da je tema razgovora u Atini bilo i makedonsko pitanje. Jugoslovenski Makedonci su to stalno potezali, tražili ujedinjenje sve tri Makedonije. Bili su ljuti na Koču Popovića, koji je kao ministar spoljnih poslova, tada rekao domaćinima da Jugoslavija to pitanje "stavlja u frižider". To je doživljeno kao izdaja.

A tek doček u Prištini. Bio je, tvrdili su očevici, veličanstven. Isti kao i za Broza, a crvenilo tepiha bilo je još izraženije. Sjatili su se svi važni drugovi, predvođeni Fadiljom Hodžom. Podanički odnos prema Rankoviću zasmetao je i njemu samom. Baš se preteralo...

Kasnije, u Beogradu, Ranković je pozvao Miljkovića na ručak. Bilo je to početkom juna, ali je vreme bilo prohladno. Nosili su se još i mantili. Iz Užičke ulice, "mercedes" ga je vratio u stan, u kuću koja je nekad bila u vlasništvu Dragiše Cvetkovića, poslednjeg predsednika vlade Kraljevine, potpisnika sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. U džepu mantila, Miljković je našao onu kutiju od cigareta na kojoj je Ranković napisao i pomenuti testament. Mita je papir čuvao i sačuvao, pa ga je posle smrti druga Marka, predao njegovoj supruzi i sinovima.


(Nastaviće se)